Da priznam? Joooj, ne znam kako ću ... ali evo. Ja sam ovu pesmu baš volela kad sam bila mala, sa deset, jedanaest godina. A ni sada mi nije mrska.
Prilikom sastavljanja onog dugačkog spiska sam se setila ove pesme, zahvaljujući Ričardovim ispadima, pardon, postovima. Takođe sam prilikom sastavljanja spiska otkrila da je Simke prvi upoznao ovaj blog, i mene, sa Lejdi Gagom, pre malo više od dve godine.
I mogu da grlim i mašem sa onim mah mah smajlijem do sutra, neću vam staviti do znanja koliko mi je New Order ekipa draga. I koliko mi je žao što sam se nerazumno ponašala prema ovom blogu ponekad.
A i komentar je super: olivertyni ::Find myself crying to the sad, yet painfully beautiful songs of Lego Moz. He might be plastic – but his heart's not.
Ex fan kom se M. konačno smučio? Eh, kad li ću ja do te faze da dođem.
...
... Mene glava boli i bez muzike 
...
...
...
