|
Šta se još koga tiče život načinjen od sitnica,
Od tamnih oblaka po jarko crvenom nebu što se
s večeri
Ogledaju u stišanom moru, od dodira sa kamenom
Na nekom zaboravljenom ostrvu,
Od šuma talasa uz bokove usidrenih brodova,
Od svega onoga što se nalazi u učenim knjigama
U kojima pokušavamo da odgonetnemo gde smo,
šta smo i kuda idemo?
Vlažno nebo iza planina na kojima sneg počinje da
kopni,
Šta ono znači pred velikim zamasima pojmova
Što nas pretvaraju u rečenice koje se lako nauče
napamet?
Ali dođe vreme kada rečenice počnu da tonu u zaborav,
Velike reči pretvore se u šum praznih mahuna na
podnevnom vetru,
I od svega što smo mislili da je naš život, naša
sudbina,
Ostane samo ukus nekog poljupca na usnama,
Zuj pčela u davnim vrtovima,
Gusti mirisi na neprohodnim ostrvima,
Šum vetra u jedrima sa kojima ko zna kada smo
plovili.
J. Hristić
http://www.youtube.com/watch?v=St8c0_kUsoM
|
