|
Moram! To je jače od mene, od svega što osjećam čak i za tebe koji si mi drag. To je drukčije, čini mi se, mogla bih za njega da umrem. Spavalo je odavna, ali se probudilo iznenada, prije dva dana, uletilo kao otrovan metak u mene, rasprslo se, razvilo hiljadu lampiona, korijandola, uvuklo mi se pod kožu, srebrenim lancetama i zatvorilo se tamo, u meni, iglama i kopčama unutrašnjih broševa. To me boli, boli me svime što znam, stvarima, mislima, oblacima i ti ne znaš kako me sve boli od ujeda njegovih očiju, kojima me pogledao. Sva sam modra, cvokoćem. Sama se sebi činim kao ovca koju je vuk, zasitivši se u toru, gricnuo malo pod vrat i izašao bezbrižan, siguran da ona sad juri kao hipnotisana smrću za njim, u šumu, a zna sve šta će joj biti i zna da će je vuk, čim ogladni, pojesti, uništiti, razoriti. Ne znam šta pričam, ne znam šta bi mogla biti ta njegova nemarna ozbiljnost koja će me uništiti, bojim je se, ne bih htjela, ali ni za šta na svijetu ne bih mogla drukčije, oprosti, hoćeš li?
Davico-"Pesma"
|
