Čitam pomalo Vedranu Rudan, uglavnom se smejem, a nekad mi dođe i da zaplačem: iz smeha u plač i oborotnoe, takva je Vedranina proza.
"Moja nona mi je sto puta ispričala kako su bila teška vremena, ona je ipak rodila moju mamu, tada su svi rađali iako ničega nije bilo, ni ulja ni šećera. A kad je moja mama bila sitna djevojčica, onda je moja nona u nekom dućanu dobila dvije litre ulja i dvije kile šećera zato što je imala moju mamu, pa je moju mamu pedeset i neke držala za ručicu, onda se moja mala mama otrgnula iz ruke moje none, pa je nekamo krenula, nona je ispustila ono ulje i onaj šećer, sve se pretvorilo u kašu od stakla, ulja i šećera, moja nona to nikad nije zaboravila. Ona vremena su bila tako teška da su ti dvije litre ulja i onaj šećer značili uspomenu koja traje pedeset godina."
Sorelag ::
"Moja nona mi je sto puta ispričala kako su bila teška vremena, ona je ipak rodila moju mamu, tada su svi rađali iako ničega nije bilo, ni ulja ni šećera. A kad je moja mama bila sitna djevojčica, onda je moja nona u nekom dućanu dobila dvije litre ulja i dvije kile šećera zato što je imala moju mamu, pa je moju mamu pedeset i neke držala za ručicu, onda se moja mala mama otrgnula iz ruke moje none, pa je nekamo krenula, nona je ispustila ono ulje i onaj šećer, sve se pretvorilo u kašu od stakla, ulja i šećera, moja nona to nikad nije zaboravila. Ona vremena su bila tako teška da su ti dvije litre ulja i onaj šećer značili uspomenu koja traje pedeset godina."
A meni nedostaje vreme (u kojem je ostala moja mladost i nevinost olakog življenja) kada smo za sve što se dešavalo krivili Miloševića. Leto '98, gužva u kladionici, finale svetskog prvenstva u kojem je Francuska pobedila Brazil sa 3:0. Jedan čovek, koji je tipovao na Brazil, iznerviran što je izgubio svoj ulog, viče: Je.. ti državu!
Opet ja sa jednom fudbalskom asocijacijom vo vremja ono. Sećate li se Vladislava Bogićevića Blekija? E, imala sam druga koji se odavno iselio u Australiju, bio je njegov fan. Voleo je nama klincima da prepričava zanimljive anegdote i događaje sa utakmica, između ostalog, i Blekijeve finte i fazone u toku igre. Bleki je izgleda bio duhovit čovek i maštovit igrač, ofanzivan ali i dobar u driblingu - posle takve serije proigravanja i poigravanja sa protivničkim igračima, stao bi na loptu i stavio desnu ruku na čelo kao da poručuje "pa gde ste, ne vidim vas!"
Sad se setih, šta je sa starim dobrim crtaćima: Kalimero, Čarli Braun, Vitez Koja, ima još dosta, ne mogu se setiti ni imena svih... Pa čak su i Diznijeve crtaće pokvarili sa kompjuterskom animacijom. Ja ne znam da li je to nostalgija ili navika, ali ne bih voleo da mi detinjstvo prođe uz ovakve crtaće...
- suza suzu stize... 
