|
Poslao: 13 Jun 2006 22:01
|
|
Lagano umire onaj koji ne putuje,
onaj koji ne cita,
onaj koji ne slusa muziku,
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.
Lagano umire onaj koji unistava vlastitu ljubav,
onaj koji ne prihvaca pomoc.
Lagano umire onaj koji je pretvoren u roba navike
postavljajuci si svaki dan ista ogranicenja,
onaj koji nema rutinu,
onaj koji se ne usudjuje odjenuti u novu boju,
i neprica s onima koje ne poznaje.
Lagano umire onaj koji bezi od strasti
i njenog vrela emocija
onih koji daju sjaj ocima ili napustenim srcima.
Lagano umire onaj koji ne menja zivot
kad nije zadovoljan svijim poslom ili svojom ljubavi,
onoj koji se ne zeli odreci svoje
sigurnosti radi nesigurnosti,
i koji ne ide za svojim snovima,
onaj koji si nece dozvoliti
niti jednom u svom zivotu
da pobegne od smislenih saveta.
ZIVI DANAS!
RISKIRAJ DANAS!
UCINI DANAS!
NE DOZVOLI LAGANO UMIRANJE!
NE ZABORAVI BITI SRETAN!
Pablo Neruda
|
|
|
Poslao: 14 Jun 2006 20:58
|
|
Dragi moj derane, cim nemas zelju da objasnjavas bilo sta i precutno prihvatas i da budes lazov i psihopata i sta vec sve treba, cini mi se da si procenio i ocenio da ne vredi gubiti energiju na gluposti i da nekad stvari treba da se zavrse prihvatanjem "krivice".Ne izgledas mi glup da bi bio tako surov prema sebi i svima drugim prastao a nikada sebi.Ipak smo mi samo ljudi i svet merimo prema nama samima i samo onda kada smo svesni gluposti koju smo ucinili i stete koja je nepopravljiva mozemo osecati samoprekor ili ti grizu savesti, ali i tu oprez previse podsecaja na sopstvene grske neminovno dovodi i do neke bolestine!Verovatno si u pravu deo spoznaje neminovno dolazi sa odastanjem i povecanjem zivotnog iskustva.Ali glavu gore zivot je samo tren i treba ga uciniti sto smislenijim i naravno srecnijim, a sreca definitivno nije samokaznjavanje!
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Jun 2006 19:37
|
|
NI ja sebi ne oprastam neke stvari jer mrzim neodgovorne osobe,osobe koje nikad ne misle na sebe. Covek prvo mora sebe da voli da bi voleo druge.
E,to je problem kod mene. Znam da ne volim sebe ali isto tako znam da postujem druge. Cudno...
|
|
|
Poslao: 24 Jun 2006 20:44
|
|
Ako mozes drugima da prastas, onda bi trebao i sebi.Ili, ako bas ne mozes da oprostis pokusaj da to prihvatis i zivis sa tim a ne da stalno razmisljas o tome kako bi bilo da si drugacije uradio...
|
|
|
Poslao: 23 Apr 2008 11:23
|
|
Praštanjem se izdižemo iznad onih koji su nas ponizili. Ljudi su stvoreni za ljubav, a ne za mržnju!!!
|
|
|
Poslao: 23 Apr 2008 15:22
|
|
snezhanica ::Praštanjem se izdižemo iznad onih koji su nas ponizili. Ljudi su stvoreni za ljubav, a ne za mržnju!!!
Cista petica i to studentska. Procitaj jos lekcija pa se vrati u sledecem roku  .
Dopuna: 23 Apr 2008 15:22
Svi mi imamo odredjenu dozu sadizma i mazohizm u sebi i osecaja krivice.
Kako mozemo tvrditi da volimo sebe ako se zelimo kazniti? Kako mozemo reci da smo dobri za druge ako smo losi po sebe?
Od ovih pitanja sam posao kad sam razmisljao o prastanju i pokajanju. Za svako lose delo koje pocinim, ma koliko tesko, mozemo se pokajati i ukoliko to polazi iz srca cuce se gde treba.
Oprastanjem sebi mi raskidamo sa sudijom koji nas sputava da zivimo slobodno. Daljim nabijanjem osecaja krivice sami sebi stetimo i privlacimo kaznu. Pa i mi smo, po mom verovanju, delo Tvorca. Zasto bi nesto sto je on stvrio kaznjavali (nas same). Volimo sebe i krenimo dalje. Ovako ostajemo zamrznuti u trenutku...
|
|
|
Poslao: 23 Apr 2008 16:37
|
|
Peca ::Mozda, kad godine prodju, oprostim sebi?
posto su godine prosle, evo da vam javim da sam sebi oprostio 
|
|
|
|
|
|
