|
|
Poslao: 21 Jan 2012 18:34
|
Panonsky,
ja ću tebe morati da predložim za Prijatelja Foruma. Da ti se odužim. Taj tvoj, bez uvrede, mucho macho and traktorističko-farma(kološki) humor mene vraća u život. Iako ponekad preteraš, kao npr. sa onim gaćama.
|
|
Poslao: 21 Jan 2012 22:36
|
Драги сине Јоцо!
Ома ти јављам да смо сви добро, а било нас је и мародни. Стровалијо нас је назеб, па нас још дрзи балабан. Ал ми се не дамо! Деда Паја умало да није цундукурцно. Цак га је попа причестио, у злу не требало. Још мало кашљуца ал ће га проци јербо свак дан троши по фраклић-два, како увати да ми не видимо. А баба Наста, наочин, гуши се у магарећем кашљу, сто ће рећи, божем прости, да је подетињила. Матер ти је навека, ко сто знас, на своју руку. Лајава ко кера, па трлајисе ко навијена. Ту ми седи на глави сасх њени дивани. Воле да олајава комсилук па је заправо не воледу ни ови прид куцом а ни они за куцом. Браца, ко Браца. Момак, па мозе стогодј науми. Ономадне оцхо у бирцуз код Саласхки и прокардо дјусхе, сто смо га купили јесенаске на васару у Забљу. Е, сад кад додје пролеце, па нек види с ким це презати. Насу Олгу са мном сигурно неце! Ја диго руке од свега. Сада немамо посла, излезавамо се по кревецу по цео дан и здраво волемо да цитамо Календар јербо у њему има свега и свацега написато. Снег дебо па се не види ниста с оне стране сокака. А и боље је, бар не морам да гледам оног Перу схвандравог сто нам је приклане сас салцгасом потрово пола цопора оваца, кад су усле у стету у њев купус. Суд са схњим јос није готов. Отезеду и судија и Перин фисхкал, курвеца посла.
Ко канда це надерати Пера и платити све троскове. Тако ми бар фурт дивани мој фисхкал. Дај бозе. Ако се то стрефи, ома цу ти послати коју форинту да имас на тросак, ал да нејдес ни за зиву главу у куплерај јербо цес од ти Мариски и Јулиски фасовати цхангир и фрењанг, а треба ти се зенити кад се вратис из солдата. Девојака оде у Салајки и Подбари има ко плеве, и све су лепе и наоците и имаду боме добар схтел. Кад се оправе и кад крену у коло, све се бециду ко здребице, бозем прости! Ону твоју схтрападјозу, мислим на Милку, сто си ми прицо пре нег сто си наруково, сада схњом гацари неки дотицни из Пизхдрицеве фајте. А ти Пизхдрицеви су здраво мускарасти. Валда си ме разумо.
Лезимо ти ја и матер ти тако ноцаске, па диван окренули о тој Милки, па се цудимо откуда да та иста Милка воле муски свет кад је здраво мускобањаста. Цак јој расту и науснице а и дивани ко господин попа сас дебелим гласом. Ко да се, бозем прости, подерала. Имо би ја теби пуне таљиге да надиваним ал ме је вец заболела рука од плајваза! А матери ти здраво бесна и тера усхтруц ко бегецка нана па неце, ни да је убијес, да узме плајваз у саке. Сви те поздрављамо и саљемо ти у коверти две форинте да имас на тросак кад будес исо у варос да попијес бар три циста и цетир брез соде, па нек те Бог види!
Ал да се не оздркељас и да те, недо Бог, стрпаду у бувару ко каквог скота и дротосха. Писи нам ома. Ево сада сви плацеду а и мени није свеједно. Јоцо, валда ниси сметно с ума нас атрес. Писи. Сине, ево ти сад сви саљемо пољупце. Онај сто је најдебљи и црвен, није заото црвен сто ти је мати намазала уста сас кармином, вец зато сто је отоицке јела соса а није обрисала уста.
|
|
|
Poslao: 28 Jan 2012 12:12
|
Еј, људи, ево једне кратке анегдоте коју ми је прич'о мој деда Драга, мамин тата, иначе са мамине стране су Сремци и то из свињског Срема. И то оног дела Срема, 'де у лето код "Гавре" (у сред центра Адашеваца, ди је мој чукундеда им'о кућу, другу од цркве, па у шрек од ње је Гавра држ'о бирцуз) пију зимске шприцере, које заливају шунком, куленом, кобасицом, крвавицом, шварглом, чварцима и опет зимским. Е у том Срему, и код тог Гавре, кад спроведу поменути протокол воле Сремци да се мало потучу, а боме севају брице к'о прангије на Бадњи дан, ал'нека се нико због тога не секира, јербо се због ради тога и лети носе кожуси по потреби окупљених пајташа. Елем, седео чика Макса тамо, пио своју љуту кад се двојица џуџа балавандера побили на крв и нож (брицу). Чика Макса устаде да их раздваја, ковели и мири, ал'о'ш, отргла се једном рука и Максу у по лабрње. Он стао, сви стали и гледададу шта ће - тајац - а, чика Макса ће помирљиво се држећи за шкљоцавицу:
- Је**ш мене, нисам зван ал'сам дош'о, добро сам и прош'о!
|
|
Poslao: 16 Feb 2012 23:12
|
Napisano: 05 Feb 2012 23:51
АХА СВИ ЋУТУ ЗАВЕЈАО ИХ ЈЕ СНЕГ . ЗИМА А ШТА КАЖ НИЈ СВЕЈЕДНО ОПАСНО МАЛИ СИБИР , А ШАПУРИКА И ЧАПУРЈА НЕМА ТАНКО АЈД ПА ЗДРАВО ПИСАЋУ ВАМ КАД С ОТКРАВИМ УЈТРУ КАД УПАЛИМ СМЕДЕРЕВАЦ ИСПРЖИМ СЛАНИНУ И МАЛО ХУРКЕ ИЗВАДИМ ИЗ БАЧВЕ СМРЗНУТОГ КИСЕЛОГ КУПУСА КАД ИСПЕЧЕМ ЛАДЊАЧУ И ПОПИЈЕМ ВРУЋЕ МЕДОМ ОСЛАЂЕНО МЛЕКО И ПРОЧИТАМ ЖУТУ ШТАМПУ . ЋАО ВОЛЕМ ВАС ЗДРАВО ЈАКО ЖИВЕЛИ !!!
Dopuna: 16 Feb 2012 23:12
Е сетио сам се , док ви сви онако зимски дремуцкате ја ћ да Вами исприповедам један инсерат из житија НИКОЛЕ Б. из села Д.К. (несмедем да баш кажем кој тај знаш дишкреција кав у нашу дневну писану артију оћ касти новину "ДНЕВНИК" знаш как тамо натрукују, онај Г.Д . урадио то и то у село Живиње Г.) Требал дам његови птомци тужу за оговарањије . И сад да недужим а да рекнем тај Никола се родио 1896.године у Д:К: и живио туди цел свој век из Д:К: је ишо сам на вашар у хоспитал , јер бо кад је оматорео био је сипљив , и у војску кад је ишо атој било ојојј там оних 1926 и 27 и 28 година богме се ишло баш три гходине .
Е сад смо туј јер бо је прича околу војске .Знаш кад наш паор оде у војску па с одвоји од наше панонске никад празне и увек вруће и масне кастроле и мекане лепиње и циповке са пупушком, па стане уред прид казан и добије у једну руку двопек (мож и мало плеснив) и у другу руку држ порцију да је . Е то тије права мука . А наш Никола прави панонски момак у прву руку висок око фат и шув а теретан околу јердан метер и фртаљ , и навазда гладан . Но ниј баш увек так било јербо су мама и тата знал то и по диснотору му слали помало свега дас окрепи . И так стиже околу божића пакет так околу скоро нећут рећ колко кили ал позамашан . Да виш а у пакету свег по малку било ,хурке ,шваргли , чварци ,кобасици ,мал печеног мал бареног мал сушеног а било и мал штрудли и једна мала полуткица ( околу 2,5 киле) баш праве сланине оне од мангуљана билој туј и киселиша мал паприке и који краставац.
Е ниј наш Никола био шктрица ,јербо је имао и свој другари и даој он њими од свег по малкице ал сланину и још шта тој сакрио да онако уморан кад с врати с мајневер помало сам слади . Но нелези враже морој он да иде и на стражу е туј се саде створи проблем .Кад је он очо на то дежурство а они којга баш нису волели а виду да он повазда нешто жваће , преврну сву спаваону и нађеду тој што је остало од пакета и сланину и поју . Кад совај вратио а он се ожалостио и наљутио и побио се соњими сам и да знаш о беса мал их ниј надјачо њи четворо . Но дођ посилни и записа их све и ома сутри дан код капетана .
Построји сутри рано њи петоро капетан и онако ситан сув оштар прави гејак викне .Штај то синоћке бивало а братко казуј , а Никола штаћ нек рекне онак как је било .Кад капетан онако срдит викне није могуће да си се за сланину туко , а јадан Никола да неб добио три прекоредне каж вако .Та госпон капетане није мени криво да сам гладан ил да им неб дао да изјеју моју слснину већ ми је та сланина через лека била .
Е сад ће капетан чудећи се рећ : а због каквог то лека си је чувао казуј братко да чујем .
Е А САД ЈЕ ТУ ТА ПРИЧА : ОНАКО КАКО СУ МИ ИСПРИПОПВЕДАЛИ КОЈИ СУ ИЗ СЕЛА Д:К: САС НИКОЛОМ У ВОЈСЦИ БИЛИ .
А НИКОЛА ЋЕ КАПЕТАНУ ВИШ ГОСПОН КАПЕТАНЕ КОЛИКИ САМ И КОЛКО САМ ТЕРЕТАН , ПА САМ ТУ СЛАНИНУ ЧУ8О КАД ИДЕМО НА МАЈНЕВаР А ЗНАШ ЈАС СЕ ДА ПРОСТИШ ОДОСТРАГА И ТУ ОДОЛУ САВ ОЈЕДЕМ ПАС ОНДА СО ТОМ СЛАНИНОМ НАМАЖЕМ ПА МИ БОГМЕ БИДНЕ ЛАКШЕ СВЕ ПИРИ . А ЕТО ОНИ МИ ИЗЈЕЛИ ЛЕК . ЕТО ЧЕРЕЗ ЧЕГА САМ ЈЕ ЧУВО КО ОКО У ГЛАВИ .
И ТАКО СЕ НИКОЛА СПАСАО ПРЕКОРЕДНЕ А КАПЕТАН СЕ СМЕЈО ДО СУЗА СКОРО ДО ПОДНЕВА И СВИМА ПРИЧАО КAК СЕ ЛАЛА ЛЕЧИ НА ПАНОНСКИ НАЧИН , А ОНА ЧЕТВОРИЦА ЗАГЛАВИЛИ У ПРОКОД .
ШТА ДА СЕ РАДИ ИТО ЈЕ ЖИВОТ ПАНОНАЦА ПАРОЛА ГЛАСИ СНАЂИ СЕ АЈ ПА ЖИВЕЛИ !
|
|
Poslao: 11 Mar 2012 13:52
|
Jedanred ja tako išo s dedom da kosim žito! Za građane - to je ona slamka što Talični Tom u stripovima nosi u ustima. A za mlađu populaciju, to je lebac, pre nego što se rodio!
Elem, ja teram traktor, nakrivio sam kačket, zapalio s dedom Drinu (jerbo, to je najdobrija cigara!!! A nek priča ko šta oće, ali Drina je Drina! I tačka!) Otvorio sam sebi jednog Jelenka (muškarci znaju zašto) i putovao polako. Radio je odbijao saradnju, al bože moj, zvuk motora ko muzika! I... Dođemo mi na odredište, stajem ja pored njive, deda u prikolici... Kaže on TERAJ! Šta sad kog đavola, gde bi on išo... Čovek s kombajnom samo što nije tu, a on "teraj"! Krenem ja, posle dve-tri njive deda viče HOOOOO! Kaže "tu smo". Šta reko deda, zar nije ono tamo naša njiva? A deda "ti ćeš mene učiti koja je moja njiva! Znaš ti koliko puta sam ja bio ovde? Od svoje 5-e godine? Ti si našao da pametuješ, bolje vidi ono pivo, jer Pavle je nervozan ako nema ladnog!". I tako mi obavili, pokosili Žito...
Uveče zvoni telefon, moj drug pita "jeste vi kosili danas?" Ta reko jesmo... Što? A da niste malo naše pokosili? Reko - možda... I ništa, nagodili smo se da oni pokose naše, ista veličina njive, isto mu dođe. Posle se ispostavilo da je naše žito bilo "jače" te da su dobili više novaca. Al šta ćeš, svaka škola se plaća...
|
|
|
|