|
Poslao: 18 Apr 2011 16:45
|
|
Дакако да је увек бољи живи разговор,али не сматрам да неко не треба да оде код психолога,јер он може да буде "зелен",већ да некоме такав психолог не мора да одговара.
Не кажем да је депресија "тежак" случај,то је нешто што се заиста и дешава,а и један психолог различито утиче на различите људе,ипак нисмо ни сви исти,не значи да ако је психолог "зелен" за једног,да је психолог - неупотребљив за све пацијенте.Или да не треба ићи код психолога уопште,то никако.
Свакако да треба отићи у случају да проблеми трају,и да то стање у којем је човек,никако не пролази.
Што се школа тиче,у већини има педагог и психолог,али они не могу увек да раде свој посао са децом,јер су неретко оптерећени разном администрацијом,или можда нису расположени да раде са децом,то не знам,али има разних ситуација.Имам утисак да је држава највише одговорна што то мало не регулише.Наравно и школе појединачно,да омогуће квалитетан рад психолога са децом.
Nenyxeni,хвала ти што си поменула да се психологија меша са психијатријом,то је итекако важно данас подвући да психолози првенствено лече разговором,што људи очигледно мешају са психијатрима,који често упадљиво мање разговарају него психолози,а више преписују лекове.Бар је то мој утисак,извињавам се ако грешим.
Насиље у школама је нешто што је заиста велики проблем код нас али се тиче и друштва уопште,тј ако причамо о насиљу ученика над професорима,морамо поменути и вербално насиље професора над ученицима...
Изгледа да нас је InFeLiZz напустила.
|
|
|
Poslao: 20 Apr 2011 10:45
|
|
E tacno tako. Apsolutno se slazem 
Samo da se dopunim,pardon,da nas dopunim: 
Psihijatrija je grana medicine koja se bavi lecenjem mentalnih poremecaja kod dusevno obolelih osoba. Ovde terapija ukljucuje upotrebu lekova. Izmedju ostalog i hospitalizaciju pacijenata u psihijatrijsku ustanovu .
Psihologija je posebna nauka koja se bavi proucavanjem ponasanja ljudi u razlicitim situacijama koje zavise od uticaja sredine, od odnosa sa drugim ljudima,od zivotne dobi,socijalnog statusa,nivoa obrazovanja,stabilnosti porodice... Tako stecena znanja omogucavaju terapeutu da pomogne osobi u resavanju problema koji nastaju,da se tako izrazim,u komunikaciji sa ljudima i sa samim sobom. Najcesci oblik terapije je psihoanaliza,odnosno razgovor.
Da uprostim: u onoj narodnoj "bolje spreciti nego leciti",psihologija bi trebalo da radi ovo prvo .
InFeLiZz nas je definitivno napustila. Verujem da joj je ovo nase "nadmudrivanje" pomoglo i da je sada sasvim ok. Sigurna sam da je tako i zato jos jednom 
|
|
|
Poslao: 20 Apr 2011 11:31
|
|
Iako nisam namjeravala, moram nakratko da se uključim u ovu diskusiju.
nenyxeni je u pravu kada daje definicije psihijatrije i psihologije, ali meni ova definicija psihijatrije zvuči previše šturo i nedovoljno definisano...rekla bih da kod neupućenih ljudi može izazvati i nedoumicu, pa čak i strah (tipa - "a ne ne, ne idem ja kod psihijatra, pa nisam duševno bolestan"...).
Istina je da kod nas, u današnjim prilikama, psihijatri uglavnom liječe lijekovima, sa manje priče, ali... Realno je da ne liječe samo duševno oboljele osobe, jer nije svako ko ima neki problem iz okvira psihijatrije/psihologije odmah i duševno oboljela osoba. Ima tu mnogo stanja koja psihijatri liječe "po defaulty" - različita anksiozna stanja, nesanice, poremećaje ponašanja, bolesti zavisnosti itd itd.
U mom gradu, npr. postoji Centar za mentalno zdravlje (koji posjećuje popriličan broj ljudi, iz različitih razloga) i u kome radi i psiholog, ali i nekoliko psihijatara i oni liječe upravo - "pričom", sa veoma malo lijekova, a o psihijatrijskim stacionarnim ustanovama nema ni govora.
|
|
|
Poslao: 20 Apr 2011 12:11
|
|
InFeLiZz ::Osecam se veoma usamljeno..Zivim sa majkom i sestrom,majka uvek radi i nikad nije kuci,a sestra je jos uvek mala..Imam prijatelja dovoljno,ali to nisu oni pravi tj druzimo se eto cisto jer smo zajedno u razredu a inace ne bih..imam jedu drugaricu sa kojom sa super ali ona je malo nafurana,i kako vreme prolazi sve vise je isforirana,ali znam da je ona u sustini dobra osoba..(a mozda i gresim)..Cesto placem i ne mogu da ucim jer me stalno proganja to pitanje ''zasto''??Zasto ja ne mogu da imam PRAVE prijatelje kao i svi drugi koji ce uvek biti tu za mene i ja za njih NARAVNO...
Draga InFeLiZz,
Ja ne mislim da treba da ideš kod psihijatra zato što si usamljena. 
Žao mi je što se više ne javljaš, a mislim da je razlog tome što se otišlo predsaleko od tema i putokaza koje si nam postavila.
Možda je važno da znaš da se svi, ponekad, osećamo usamljeno, da se u životu svih nas smenjuju ciklusi kad smo zadovoljni sobom i svetom oko sebe i ciklusi kad nam se čini da smo sami na svetu iako nas okružuju ljudi.
Svi prolazimo kroz te faze. Neko o tome priča. Neko o tome ćuti.
Hrabro i dobro je što si u stanju da podeliš sa ljudima svoju usamljenost. Mnogi to ne mogu, a osećaju se slično (iz različitih razloga) i znači im kad mogu da pročitaju da nisu jedini na svetu kojima se to događa.
Kažeš da bi volela da imaš PRAVE prijatelje.
Volela bih da znam, ako ti nije teško da napišeš, šta su za tebe pravi projatelji, kakvi su oni, koje osobine imaju  Ako ti nije teško ...
Postoji li neko s kim bi volela da se družiš a ne družiš se ?
Nadam se da si još tu... volela bih da se ova tema vrati, sa definicija i debati o psihijatriji i psihologiji, na tebe i tvoje potrebe.
|
|
|
Poslao: 20 Apr 2011 12:17
|
|
Naravno,naravno,hvala bogu. Nisu ovo nikakve definicije,daleko bilo. Nisam imala nameru da definisem,polja delatnosti obe struke su mnogo sira i ne mogu se smestiti u par recenica. Samo sam zelela da pojasnim taj utisak kod ljudi da" psihijatri cesce lece lekovima a psiholozi razgovorom". Nadam se da nisam nikog zbunila.
Hvala Posebna
|
|
|
Poslao: 22 Apr 2011 16:01
|
|
Ljudi nisam vas napustila,bas naprotiv mnogo ste mi pomogli, nego sam tek sad stigla da odgovorim!Malo sam bolje nisam vise toliko usamljena,bar vise ne placem.. Mada znam meni je uvek ovako jedan period sam super,a posle ponovo padnem u depresiju ako mogu tako da kazem.Ali shvatila sam da imam puno razloga da budem srecna sada evo za mesec dana zavrasavam osnovu skolu : ) i raduje me to sto krecem u novu skolu i sto cu upoznati puno novih prijatelja...vec sam rekla da ja imam prijatelje,ali ne one prave pa eto ovih dana sam okupirana i oko prijemnog,ali se i pomalo plasim jer ipak ''otvaram''novo poglavlje u svom zivotu..Vidim da ste svi za to da trebam da posetim psihijatra ali meni se bas i ne svidja ta ideja :/ Ne moze neko ko me ne poznaje da me pravilno posavetuje..zato kazem da mi nedostaje pravi prijatelj,koji zna sve o meni i onda mi moze pomoci..Mozda cete sada reci da sam jos mlada i da imam ceo zivot pred sobom,ali nebitno...Svakom coveku su potrebni prijatelji nebitno na godine..
|
|
|
Poslao: 22 Apr 2011 16:27
|
|
Eh eh...Ne ocajavaj tako brzo...
Onaj ko te ne prihvata, taj te i ne zasluzuje
Nemoj da places i da tugujes jer mislis da nemas prijatelje. Nece ih suze dozvati.
Izadji, druzi se, pokusaj da promenis nesto. Jer neprestana tuga ne vodi nicemu.
Sto pre pokusas da nadjes prijatelja, to ces pre shvatiti da toliko dobrih ljudi na svetu ima i da svi jedva cekaju da upoznaju dobre osobe(a ti to jesi ).
Ljudi koji izgledaju najsrecnije na svetu, najcesce su najtuzniji.
Ne dozvoli sebi da drugi upravljaju tvojom srecom! Sama se izbori sa nju.
Jedna velika istina :
-People are just as happy as they make up their minds to be. - Abraham Lincoln
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Apr 2011 10:41
|
|
InFeLiZz ::Vidim da ste svi za to da trebam da posetim psihijatra ali meni se bas i ne svidja ta ideja :/
Nismo svi. Nisi pažljivo čitala
Svakom coveku su potrebni prijatelji nebitno na godine..
Upravo tako
Srećno !
|
|
