|
Poslao: 14 Maj 2009 21:31
|
|
Potkovica
Nesreća
Svila
Ratnik
Kletva
Kojom su me kletvom klele
na rođenju zle veštice
posle bitki koje vodim
prebrojavam sve modrice.
Ratnik sam što vitla mačem
što iskovan je od reči
od nesreće potkovica
mene ne može da leči.
Eh što nisam neko drugi,
ko bubica miran, tih,
svila bi me obavila,
pa se ne bih se zajeba'o
i pisao ovaj stih.
Pa nije baš nešto, al nema veze.
|
|
|
Poslao: 15 Maj 2009 01:55
|
|
htedoh samo da vas pozdravim 
...al nove reči, nov izazov...ne mogoh da odolim...i evo šta skovah 
.......................
Nije sreća,
već pusta nesreća;
u mekanoj
samovati svili.
Sustigla je
od davnina kletva.
...
Voleo je -
verna bila nije.
Obećala -
nije sačekala.
Kao nekad na vernom doratu,
sada ratnik jezdi na oblaku
potkovanom...srcem iz nedara.
...
Eh nano, nano...kad bi samo znala!
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Maj 2009 13:22
|
|
Napisano: 16 Maj 2009 13:11
Želim
Neću, baš neću neke ozbiljne rime pisati.
Nema tuge, nema suza, neću nad sudbom plakati.
Želim ratnika svilom ogrnuti, potkovicu na vrata objesiti,
ušutkati mučne kletve, nesreću i jad odagnati.
Želim bocu vina otvoriti, u njoj dušu svoga kraja osjetiti,
zrake sunca u zrnu zarobljene, na mom nepcu slasne oslobođene.
Želim brati divlje orhideje, stazom znanom šetati,
u daljini jedra gledati, galebu tajne šaputati.
Želim mirnu radost na valu tražiti
zamahom snažnim za njom plivati.
(Želim tvoje riječi u stih utopiti,
u jednu ih strofu uspjeh uzidati!  )
Ophrys sphegodes ssp. atrata
Dopuna: 16 Maj 2009 13:22
Lotos, drago mi je što si nam se pridružila, veselije je kad nas je više  .
Ova tvoja pjesma, na Nešine riječi; malo me podsjeća na petrarkističku poeziju, ne toliko po formi, koliko po atmosferi. Lijepa je, posebna.
Nešo, učinilo mi se da počinje tužno, ali na kraju sam se nasmijala. Mislim da ti ipak ne možeš pobjeći od životnog optimizma 
Ja sam se namučila 
|
|
|
Poslao: 18 Maj 2009 21:13
|
|
Evo mene na rođenoj temi.
Ivana, za tebe jedan stihić.
Optimista ja sam stari
baš se time dičim
i u drugome životu
na sebe ću da ličim.
Optimizam je zakon koji poštujem.
|
|
|
Poslao: 18 Maj 2009 22:32
|
|
Kad drugi put se rodim da opet ovim svijetom brodim…
…ja ću plašt od rose OGRNUTI.
Od rose jutarnje što nevidljivom će me UČINITI.
Još ću krila nekoj ptici UKRASTI,
na rukama vjetra u daljine LETJETI.
Krišom ću se PRIKRADATI.
Sve će mi se tajne OTKRIVATI.
A vama, društvo moje drago,
što rime smišljate povazdan,
skovah novo poetsko blago,
zadatak sav od glagola sazidan. 
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Maj 2009 11:28
|
|
Interesantno!?
Sve je, zar!, što imaš reći na muke moje što sinoć mi ne dadoše leći?
Smišljah riječi, zadatak u stih pretočih, borih se s rimama,
u vreloj noći patih za hladnim zimama,
oči mi se sklapahu, ruke u zanosu drhtahu,
srce kucaše ritmom duše (slušah topli vjetar što puše),
a ti na to samo "pozz", ne zaslužih čak ni "drav",
pa se u brizi pitam (sad ću tužna malo da odskitam)
što se zbilo, je l' ti neka muka sjela u krilo,
il' si, blago meni, ipak zdrav i prav,
al' zbog toplih dana, pripeke i promjene klime
zaskoči te boljka teška što lijenost joj je ime?
|
|
|
|
|
|
