|
Napisano: 11 Jun 2009 23:25
 Već jeste!!
Dopuna: 12 Jun 2009 1:50
Čudno, prošli petak nisam prala robu, iako me klima burom stavila na probu
Danima čudno zavija bura, vaze s cvijećem terasom gura.
Gledam more u daljini, u bijelu se obuklo boju.
“Vratih se u sobu svoju a duša u nespokoju.”
Ah, što robu nisam oprala? Tako bi se fino na buri osušila!
Sutra ću je prati, valjda će i sunce zasjati. 
A „… sad srce snažim, u knjigama zalud tražim… … bol da blažim.“
Nije lako, sve te fleke, mrlje, maće, sve haljine, plahte, gaće…
Valja sve to namakati, prati, cijediti, izvjesiti, osušiti, potom još i peglati. 
Roba se gomila, korpe pune, majko mila.
“Najednom mi strepnja minu i zureći u tamninu:
Gosparu il gospo - kazah - ne ljutite vi se više,..”
Prat ću sutra, obećavam, sad uplaših se kiše.
Jer klima u trenu preokrene i na južinu začas skrene.
(“Mada smislom reči ove meni malo jasno biše”)
Čudne riječi zadadoše, mene malo prevariše.
Al' sam jadu doskočila, lukavstvom se poslužila;
„ u čas tužan noćni, dok razmišljah, duh nemoćni“,
ja posudih pticu Alanovu, (prijevod neki grozni).
Jedne pralje opisah muke, (što tekst ne sastavih prozni??)
Teške muke! Ta ne štedi svoje ruke.
“I dok pogled tamom bludi, bojazan mi puni grudi”:
Tko to mene usred tamne noći budi?
"Posetilac neki - šanuh - kucnuo što može tiše…”
Ma neee, to lupa, ljulja se i san mi kvari, na buri jedan stolić stari.
“Tad mi ruke vrata širom otvoriše - samo mrak i ništa više.”
|
Hvala
Bar meni oprostite lenjost do burnih dana. 
