|
Dragi moji...evo kako se sve odigralo...
Vi hocete da znate ,Silija,(Nastjenjka..)sta je radio u svome kutku nas junak,ili bolje reci,ja,jer sam junak sveg ovog dela ja, ja sa sopstvenom skromnom osobom..hocete da znate zasto sam celog dana bio toliko uzbudjen i zbunjen zbog neocekivane posete prijatelja?
----------------------------------------------------
-Pa da da !-odgovori Silija- u tome i jeste stvar.Slusajte: vi izvrsno pricate;nego,da li bi se moglo pricati ne toliko lepo?Vi govorite kao da citate knjigu.
-Silija-!odgovorih ja vaznim i strogim glasom,jedva se uzdrzavajuci od smeha-mila Silija,ja znam da ja pricam vrlo lepo,ali-oprostite-ja drugacije pricati ne umem.Sada,mila Silija,sada licim na duh cara Solomona koji je bio hiljadu godina u tikvi sa sedam pecata......
--------------------
Dakle,molim da me ne prekidate,Silija,vec da slusate pokorno i poslusno;inace -ucutacu.
U taj cas ,i on(tj...JA...),koji takodje nije bio bez posla,koraca sa ostalima.Cudnovato osecanje zadovoljstva igra na njegovom bledom,pomalo smezuranom licu.Pazljivo on gleda vecernju rumen koja se sporo gasi na hladnom petrogradskom nebu.Kad kazem- gleda,onda lazem: on ne gleda ,vec duhovno posmatra,nekako nesvesno, kao da je umoran ili u isto vreme zauzet nekim drugim,vise zanimljivim predmetom,tako da samo letimicno ,skoro nehotice,moze da udeli malo vremena svemu sto ga okruzuje.
On je zadovoljan,jer je, do sutra svrsio sa njemu dosadnim poslovima,raduje se kao djak koga su pustili iz skolske klupe u voljenu igru i sale.Pogledajte ga sa strane,Silija:odmah cete videti da je radosno osecanje srecno uticalo na njegove slabe nerve i bolesljivo nadrazenu fantaziju...
Ne,Silija,;-sta se njega ticu sve te sitnice!On je bogat svojim narocitim zivotom;on je nekako najedanput postao bogat,i oprostajni zrak sunca koje se gasi nije uzalud tako veselo zasijao pred njim i izazvao iz zagrejanog srca citav roj utisaka... On sada jedva opaza put na kome ga inace najmanja sitnica moze da zacudi.''Boginja fantazije''(ako ste citali Zukovskog mila Silija)postavila je sada cudljivom rukom,zlatni svoj osnov,i pocela razvijati pred njim sare uobrazenog,cudljivog zivota-i,ko zna, mozda ga je cudljivom rukom prenela na sedmo kristalno nebo sa odlicnog granitnog trotoara po kome ,eto,bezbrizno ide.
Pokusajte da ga zaustavite;upitajte ga iznenada:gde sad stoji,kojim je ulicama isao?-sigurno se niceg ne bi setio!ni kud je hodao, ni gde je malopre stajao,i,crven od jeda,sigurno bi slagao nesto samo da spase svoje dostojanstvo...
--------------------------------------
U sobi se smrklo ;u dusi mu je pusto i tuzno;citavo carstvo mastanja rusi se oko njega,rusi se bez traga,bez suma i treska,huji kao san-a on ne pamti sta je snevao.Ali neko mracno osecanje ,zbog kojeg ga malo bole i nadimaju mu se grudi ,neka nova zelja sablaznjavo ga golica i drazi njegovu fantaziju,i neprimetno saziva citav roj novih utvara.U malenoj sobi caruje tisina; samoca i lenost maze uobrazilju-ona se polako zapaljuje,polako pocinje da kipi,kao voda u loncu za kafu neke starice ...
I evo,uobrazilja bukti,bez cilja i biranja uzeta knjiga vec iz ruku zanesenjaka,koji nije stigao ni do trece stranice.Uobrazilja mu se ponovo pokrenula,uzbudila i -najedanput:opet nov svet,nov caroban zivot sija pred njim u sjajnoj perspektivi.Nov san-nova sreca!Nov deo prefinjenog ,sladostrasnog otrova!
Sta je njemu stalo do naseg stvarnog zivota!Sa njegovog,mastom zadobijenog gledista,ja i vi,Silija,zivimo lenjo,sporo i mlitavo;sa njegovog gledista mi smo svi tako nezadovoljni svojom sudbinom,i camimo u svojim zivotima!I zaista-pogledajte,kako je,stvarno, sve medju nama na prvi pogled hladno,sumorno, kao da se ljuti...''Jadni ljudi!''-misli zanesenjak.I nije ni cudo sto tako misli!Pogledajte sve te carobne utvare sto se tako primamljivo ,tako cudljivo, tako beskrajno i siroko nagomilavaju pred njim u carobnoj ,ozivljenoj slici,gde, na prvom planu,kao prvo lice,naravno,stoji on sam,naravno,stoji on sam,nas zanesenjak,sa svojom dragom osobom.
Pogledajte:koji razliciti dogadjaji,koji beskonacan roj ushicenih sanjarija!
F.Dostojevski-''Bele noci''...
Ali,sve je moglo biti i drugacije...ovo je samo,jedan, takav momenat, jer je izmedu ostalog kompjuter univerzalna medijska masina ili samo ''masina koja cvrkuce''-(masina nas lisava tela i identiteta...)-to je ipak druga tema i to bas opsirna,pa ne zelim ovde....
Silija:magija nevidljivog,ma ono sto postoji u masti i umu,ali ne obavezno u culima...virtuelno...
Ma,ovo je matrix-paralelan svet;mreza virtuelnih svetova-metafora heterotopije;moze se videti kao iluzija ili manipulacija,ali isto tako moze biti mesto potpunog zivota...
Heterotopija-koegzistencija paralelnih, a disparatnih svetova koji se ne mogu svesti na zajednicki oznacitelj;prostor multiplikovanih svetova...cest motiv kiberpank proze...
Cudesnost i magija metamorfoze......(dogadjaji u matrixu...ma na netu...)
Zivot u kiberprostoru-donosi jednu veliku i nezamenljivu pogodnost...moc da se bude nesto drugo ili neko drugi. Lozinke su mali psiho- testovi nasih zelja i snova...tu je i mapa puteva da pobegnemo od sebe...I svaki nas user name bi mogao biti neki heteronim...to je neko ko je uvek deo nas....
Vitruelni preobrazaj''ponavljanje u razlici''-rekli bi filozofi-potvrda da se iste stvari dogadjaju na drugaciji nacin...
Sada cu prekinuti jer ovo neodoljivo privlaci,isto kao i ekran-prozor u svet kroz koji lako moze da se ispadne...Samo da dodam...
Akvarel pod imenom''masina koja cvrkuce''.Paula Klea...(Die Zwitscher-Maschine,1922), koji se nalazi danas u njujorskom Muzeju moderne umetnosti -prikazuje jednostavnu napravu nacickanu mnostvom ribljih glava koje oponasaju ptice i pticji cvrkut....
Kleov akvarel je savrsena metafora kompjuterskog ekrana:taj prizor ''masinizirane'' prirode i ''prirodne'' masine ne tezi samo da iscrta granicu izmedju dva sveta ,nego i da upozori na ivicu provalije...
V.P....
A,Silija...koja zbrka u umuuuuuuuuu!!!-Mada mi u svakom tenutku zivimo u dva sveta -najmanje-...u spoljasnjem, koji nas okruzuje i u svom,unutrasnjem, u koji ponekada zalazimo, vise ili manje...
 
|
