To je bilo za tebe Silija,ah mladosti lepa li si a zašto moraš ponekad da budeš tužna .Ja,napisah ovo parče rečenice umesto nečeg lepšeg al teško to već sada dođe(kako ti reče)...
Ibrica Jusić nemogu a da se nesetim moje mladosti i odlaska na jadransko more,Dubrovnik,pa na stradunu,peva Ibrica Jusić.Sam sa svojom gitarom,divno bejaše ono doba kada se poći svuda moglo.
Prodje jos jedna noc ispunjena nemirnim spavanjem. Jutro je bilo prijatno i prozracno, oblaci plove nebom. Moj grad je, kazu na Vestima, danas najtopliji. Setam po sobi bosa osecajuci tkanje tepiha i cvrstinu poda; zamisljam pesak. Na stolu je cinija u obliku camca tamnih tonova, u njoj narandzaste i crvene kajsije i breskve. Da upotpune sliku, iz bezbojne vaze narandzaste frezije dominiraju aurom stola.
Sedoh za racunar i prihvatih se tastature. Razmisljam i pisem ti. Leto me potpuno obuzelo. Groznica tela i cula. Nismo mi sazdani samo od misli, ne postojimo van rasplamsalosti uzbudljivog zivota. Raspolozenje moje duse oblikuju pozuda i slast trenutka, njihova odlucnost. Treba samo zeleti. Uzivanje je kategoricki imperativ, poljupci su najjaci argumenti. U ustima jos uvek osecam ukus krupnog zrelog paradjza koji pojedoh sinoc kao jabuku. A pisem o erotici, onoj koja je lepota duse. Jer ljubav ima umece da pretvori fizicku zelju u duhovni dozivljaj.
Muskarac je na sceni. Ogledalo mi otkriva nepoznate treptaje lica dok pogled ispitivacki i polako klizi nanize. Koza je zeljna zivota, otvorena da upija poglede i susrete. Vidim u odrazu njegove ruke pune kose, a moje nemaju gde do u zagrljaj. Prozima me miris svezine dok se toplina penje telom. Opet razmisljam: da li je ljubav uvek izazov? Da li nas zato sto je toliko analiziramo i posmatramo obmanjuje? Da li zeli tu otudjenost da utopi u izazovu novog i nepoznatog kada, svladani zeljom, pristajemo na ono sta daje, shvatajuci da dobijamo vise nego sto misao moze da pojmi?
Volim letnje kise. Jednom je jedna padala do pola mosta. Dok stojim na granicnoj liniji rasirenih ruku, osecam se kao da sam negde na ekvatoru, vodic ti kaze dovde je severna polulopta, a odavde juzna. Zivot cine male stvari. Okrenula sam se prema toku reke, da tecem kao ta voda, stalno i neumitno. Niz desnu polovinu tela se slivaju hladne, sitne kapljice, leva se kupa u suncu. Lice, zaokruzeno osmehom, zahvaljuje nebu na ovoj radosti.
A pred nama je jos jedna uzarena julska noc. U vazduhu nece biti kretanja, tezak je od vlage. U usima mi njegove reci: Ti si pored mene. Miris pudinga od vanile se siri sobom, dok posmatram kasicicu koja me mami. Leto je pobedilo.
Secamo se svojih snova:ne secamo se svojih usnulosti.Prodrla sam samo dva puta u te dubine ispresecane strujama u kojima su nasi snovi jedino olupine potopljenih stvarnosti.Onomad,pijana od srece kao sto smo pijani od vazduha nakon nekog dugog trcanja,bacila sam se na krevet onako kako to ronilac cini ledjno,s rukama unakrst :uljuljkala sam se u plavo more.
Oslonjena o bezdan poput plivacice koja pliva na ledjima ,odrzavana kiseonickom bocom svojih pluca punih vazduha,,pomaljala sam se iz tog grckog mora kao neko novorodjeno ostrvo.Te vecerui,prezasicena tugom,srusila sam se na krevet uz kretnje utopljenice koja se predaje:popustam usnulosti kao davljenju.Tokovi uspomena ustrajavaju kroz nocnu tupost povlace me prema svojevrsnom Mrtvom moru.
Bez mogucnosti da se zagnjuriomo u tu vodu zasicenu solju,gorku kao izlucevina ocnih kapaka.Plutam poput mumije po njegovoj smoli,u bojazni od budjenja koje ce jedva biti nadzivljavanje.Protok usnulosti u jednom smeru,zatim u suprotnom vrte me mimo volje po tom zalu od batista.U svakom trenu moja kolena udaraju o uspomene na tebe.Hladnoca me budi,kao da sam lezala krtaj mrtvaca.
M.Jursenar...
Draga Silija...Opet...
Opet ova cudesna spisateljica...jedna od najzapazenijih zena-umetnica Evrope danas,flamanskog-francuskog porekla...rano probudjena ljubav prema proslosti,istoriji i knjizi,druzenje sa vrhunskim intelektom Evrope i Amerike,odricanje od udaje,porodice...cini se bez emocija,sto je neverovatno(na mene deluje provokativno iz razloga sto je bila ''okrenuta istom polu''.)..pa nisam sigurna koliko bi ''bila kvalitetnija''..''Animus pisca ocevidno veoma razvijen i negovan,nosi ipak mekotu,uoblicenost forme,povremeno sladunjavost veoma pametne zene''...i V.J..
Silija..ponekad mi je muka''od stvaraoca''koji obavezno ako su ''veliki''moraju biti ''specificni ''po necemu,da ne kazem neku tezu rec...
Prosto je neverovatno,koliko ima znacajnih i fenomenalnih umetnika koji su dali i daju covecanstvu i civilizaciji, pregrst velicanstvenih umetnickih tvorevina i mnostvo dostignuca u raznoraznim oblastima nauke,umetnosti,kulture,ali obavezno uz svoje ''mucne'' pratilje u vidu ''bolestina,opijata,nastranosti,poremecaja,devijacija i ko zna cega sve jos...Kao da to,sto oni poseduju talenat zahteva naplatu svojih ''lekova''...jer se mnogi kroz svoja stvaralastva i olaksavaju...
No,sada to nije tema,a ti se sada cudis''sta je ovoj danki ''sta ona sada meni pise,posle onako slatkog pisamceta koje ja njoj uputih(tuj.ti)...o letu,letnjim carolijama,..i rastegljivosti ovih vrelih dana''...kada se povremeno osecamo kao malena decica kojima je mnogo toga dozvoljeno...
E,pa eto,ja razmisljah,kako da se izvucem iz ove tvoje''vrele carolije''(Pade mi na pamet opet Jursenar...sjajan je pisac,bez obzira sto su meni neke stvari oko nje bas onako''mucne''),a sve iz razloga jer danka ''ne voli leto''...to vec neki i znaju,a,ja nemam problem da se to i na ovaj nacin sazna,jer mislim da u zivotu postoje mnogo vece ''zamke '' od ove...''leto je varka koja nas uljuljkuje i koja nam namece ''trenutno i u vecini slucajeva lazno opustanje'',koja nam razvezuje ruke i oslobadja stopala u pripremi za vecitom ''trkom'' u nepoznate i daleke,veoma primamljive predele ispunjenja nasih snova i zelja koje su neiscrpne...A,sve iz razloga da ''one prave stvarcice''koje su tik uz nas, ne primetimo,a,koje cine sustinu naseg postojanja...i uopste,srece coveka,''tog tuznog i nesretnog lika''...
''leto je najpodlija zavera devila''djavola'',da ono sto ''nam je ispred nosa''ne vidimo,nego da,omamljeni,opusteni,rastegljivi, vecito plutamo na otvorenoj pucini beznadja i neistrazenih,sumnjivih i opasno rizicnih stratista-..i tako lutajuci i tumarajuci, nikada ne stignemo do nas samih...U tome mu pomaze,izmedju ostalih i Sunce,koje je ucenjeno i kome je ''zapreceno''da ako ne saradjuje,bice ''za navek ugaseno''...
Zato draga moja Silija, kada se imas naci sa njim,ne gledaj bas u sunce,nikada u njegove oci,jer ce te njime omamiti i tik ispred tebe uzeti sve tvoje, sve ,koji tebi pripadaju,a sve, da naplati ''svoje'' ...
Silija,mi smo tako ''sicusna''bica,i sto rece Frojd''nismo cak ni ''gospodari u sopstvenoj kuci '',mi ni sopstvenim umom ne upravljamo...Shvatamo,da je danas nasa svesna kontrola nad sopstvenim umom ogranicena.a,nesvesni procesi...Danas nam se cini da je biti ljudsko bice mnogo slozenije i teze nego ikada do sada ...za to,je potrebno da otkrijemo sebe,kao i da sebe oblikujemo,istrazujemo i sobom vladamo...
Inace ja spavam na vrhu krosnje cetinara u svome dvoristu..a,kada nema snega,pravim onaj vestacki na razne nacine ,a,ponekad ponesem gore sa sobom punu kesu kokica ,i bacajuci ih visoko,zamisljam da pada sneg... ...Zimi se pahulje guraju,jedna pored druge i tako ispletu predivan snezni pokrivac,kojim se ja pokrivam... i mogu ti reci da je veoma topao...
Za kraj da ti kazem..da nisam ja samo sa suncem u svadji nego i sa ''Posejdonom''-Bog mora i okeana...zamerila sam se i sa njim, jer sam ismevala neke sirene....
danka- ::
a,kada nema snega,pravim onaj vestacki na razne nacine ,a,ponekad ponesem gore sa sobom punu kesu kokica ,i bacajuci ih visoko,zamisljam da pada sneg...
Baš kao djeca u mom kvartu..neki dan su strugali stiropor i ludo se zabavljali zamišljajući da pada snijeg...na nekih 38 Celzijusa..
A ja sam došla u iskušenje, da od njihovog 'snijega' napravim snješka bijelića.
Sorry za upad u ovu simpatičnu prepisku..morala sam..
Ja imam sedefnu perlu. Dobila sam je na ulazu u Suncev hram, koji sam pohodila nedavno. Bio je mesec cveca, povrsina vode se presijavala u odblescima Sunca. Do ostrva u sredini jezera stizalo se pokretnim mostom. Ispred hrama oivicenog visokim stubovima sarenela se zivopisna skupina ljudi odevenih u odore jarkih boja. Jedni su nudili pehare s vinom, drugi caj u kristalnim casama, dugokosi umetnici su svirali na harfama i lirama. Vitke zene ozarenih lica u providnim belim haljinama do kolena, opasane purpurnim trakama, nudile su voce. Iza visokih buganvilija izvirivale su statue majmuna koji su pruzali ruke ka Suncu. Na samom ulazu, hram je cuvao soko sa plastom od hiljadu pera.
Cudesna gradjevina imala je tri sprata u obliku terasa suzavajuci se prema vrhu. Prvi sprat je je bio tamne boje, ali prekriven bar-reljefima. Druga terasa je imala crvenu podlogu, no bese optocena dragim kamenjem jaspisa i rozen-kvarca. Treca, od koje po pedeset stepenika sa tri strane vode do zlatne piramide na vrhu, blistala je azurom. Sama piramida, ciji su unutrasnji zidovi ukraseni mozaicima, pri vrhu je bila od bezbojnog stakla, no Sunceva svetlost, koju je prva primala, cinila je da staklo ima plavicastu boju neba. Kad se popnes stepenicama koje vode do neba i udjes u piramidu, na liniji koja predstavlja kraj prve trecine od vrha, nalazi se statua boga Sunca cije su grudi prekrivene sedefnim perlama. Posto pridjes s prednje strane i poklonis se, prodjes na njegovu desnu stranu i u uvo, iz koga visi alka, sapnes svoju molitvu. Podignes pogled prema horizontu i zatim, sa nekim svecanim osecanjem, izadjes iz Suncevog doma. Mladici, nagi do pojasa, daruju perle kao uspomenu na ovu nestvarnu posetu.
Po izlasku iz hrama, pogled mi je uhvatio mladica koji je sa obliznje stene skakao u jezero, ruku ispruzenih ispred sebe i stisnutih pesnica. Dugo je ronio da bi cuo zvuk iz skoljke i tada je poceo je da se oslobadja od puzavica i izranja na povrsinu. Prvo sto je ugledao bile su moje oci. Posmatrala sam ga kako pliva ka obali dok sam se vrzmala u gunguli ispred hrama. Odlucih da mu pokazem perlu i ispricam o ulasku u Hram. Nas susret je bio najprirodniji koji sam ikada dozivela. Osmeh nam je krasio lica i neko vreme smo uzivali u vrcavom razgovoru. Morala sam da podjem za grupom, a on je krenuo samo pravo, kao da je posao do kraja sveta.
Pricao mi je kako putuje karavanom i osluskuje vetar. Da zivi od svilenih buba. Da voli da miluje oblake. I da zaustavlja vreme. Smatrao je da je putovanje smisao zivota. Vukli su ga horizonti i planirao je put do piramida da bi pronasao skriveno blago. Smejao se kad sam mu rekla da bih volela da se ljubim s delfinima. Kad bi se nagao nad mene, osetila bih da u njegovim ocima vidim odraz sebe. Mirisao je na dudinje, iz tela mu je izbijala vrelina. Pravilan torzo je oslikavao snazno musko telo. Dlanovi mu behu mekani poput paperja, a glas nezan kao u Orfeja. Zatekla sam ga bez maske, jer ga priroda opcinjava, no ubrzo ju je stavio.
Videla sam da je tuzan i nesrecan i da su mu oci izgubile sjaj. Izgubio je veru u ljubav, jer ga je izdala zena. Vise nije verovao da moze da obuhvati svet. Nije umeo da se menja, nije znao kako. Bio je osudjen da zivi sa svojim greskama. Prestao je da putuje, jer ga je ophrvala nesigurnost. Zaboravio je zamkove koji su mu govorili sve o zemljama u kojima su se nalazili. Pogled mu je izgubio fokus, ruke su bile vezane. Zamagljene oci nisu prepoznavale radost skrivenu u nekom tajnu kutku tanane duse, nisu videle ono sto ja jesam, da mu je ostala vera u ljude.
Znala sam da lezi negde preplavljen obamrlom sanjivoscu, da u tom zaklonu razmislja o svojim ranama. Iako je umoran, san mu ne dolazi na oci. Oseca je da je odbacen, bezglasno ponavlja molitvu, nemoj da me ostavis. Oko njega je tama, zvezde mu ne salju poljupce koje ce spustiti na necije usne. Utihnule su ptice ciji ga je poj budio. Njegovo bice razarao je nemir. Dok je nas autobus lagano odmicao a Hram se gubio sa vidika, ja sam razmisljala o njemu i pitala se da li cu ga ponovo sresti.
Tonight I'm letting go
Of all the old excuses
The fears I built so close
Cause inside I've always known
That no one else could ever do
Or ever feel like home
Theres so many things I'll never know
But this I know for sure
You're the one
I need you more than ever
It's taken too long
Taken to long to say
My life began
The night we spent together
Now I cannot live
I'd die any other way
I'm not afraid
You're the one
It's hasn't always been
The best of times
But if you'd ask
I'd do it all again
(are you ready to begin)
I'm ready to begin
A brand new chapter of our lives
Just tell me where and when
(a brand new chapter in our lives)
Hoobastank - The Reason
I'm not a perfect person
There's many things I wish I didn't do
But I continue learning
I never meant to do those things to you
And so I have to say before I go
That I just want you to know
I've found out a reason for me
To change who I used to be
A reason to start over new
and the reason is you
I'm sorry that I hurt you
It's something I must live with everyday
And all the pain I put you through
I wish that I could take it all away
And be the one who catches all your tears
Thats why i need you to hear
I've found out a reason for me
To change who I used to be
A reason to start over new
and the reason is You
and the reason is You [x3]
I'm not a perfect person
I never meant to do those things to you
And so I have to say before I go
That I just want you to know
I've found out a reason for me
To change who I used to be
A reason to start over new
and the reason is you
I've found a reason to show
A side of me you didn't know
A reason for all that I do
And the reason is you
Ja sam duga i volim miran zivot
Dok ti posmatras ljude koji prolaze pored tebe.
U tvom haosu postoji kutak spokoja.
Kad ce biti vreme?
Svako mora da zaplace i gorci,
Igra igru do kraja da je izgubi;
Da vidi istinu kad mu dodje.
Kad ce biti vreme?
Srce se sporo menja,
Sutra ne donosi sigurnost.
Da li mi verujes ili sumnjas u mene?
Uvek igramo po pravilima,
Poludecemo ako ne poludimo veceras.
Nagrada ide iskrenima,
Prava ljubav pobedjuje strah,
Ucimo od juce.
Pred nama je velika planina,
Ti me krikom zoves
Kazes: Stici cemo do svetla,
Sad je nase vreme.
Tvoja Skoljkica
***
Jedne veceri smo stavili putkafne da vatamo trondkasne. Nije da nije bilo razloga za brigu: stalno smo se nalazili u zmurkama. Oboje bismo da izadjemo, umorili smo se od sakrivanja.
Volim te zato sto znas:
- otkud buka ispod vranduka
- zasto koze i kerovi ne vole luperkalije
- da stari egipcanin zali crknutu macku tako sto obrije obrve
- da tamo gde ima najvise lojki, ima najvise pismolja.
Volis me zato sto:
Cime se bavis? – Jezici.
Pa, sta si radila? – Ono sto u ovoj zemlji moze da se radi kad zavrsis jezik.
A, pricala si za pare.
A sta bi ti radila? –Da mi daju da nesto posmatram pa da me pitaju za misljenje.
Znaci, na salteru? – Pa, tamo se ne misli.
Aha, ti bi da mislis. A kako izgledas? – Pa, lepo.
Pa, budi onda prezenter.
a zašto moraš ponekad da budeš tužna 
...
