|
Ponekad,poželim da nestanem,dušu moju da zamenim
Ponekad noću imam potrebu da se isplačem,
kada me niko nevidi i nečuje.
Pnekad duša pati,pati i niko nesme da oseti
koliko ona pati,a dušu svoju drugom nemogu
da zamenim.
Pnekad poželim da jednostavno u trenu sve postane kao u mladosti
bezbrižno,sa puno smeha i malo razmišljanja o bolu u duši.
Ponekad osetim potrebu da me nema u sledećem danu,jednostavno da odjednom dođe drugi dan u kome duša moja nećeimati
ni trunku bola.I niko nikada neće moći da oseti moje duše bol,a tako se ponekad sama sebi činim srećnom,veselom,luckastom .
Pnekad verujem da će doći dan,kad moja duša neće bolna biti,da će
doći dan kada će mi neko šapnuti ,sada možeš da daš oduške duši svojoj,pogledaj oko sebe,tvoja malena dušica zameniće bol duše tvoje srećnom njenom tebi najmilijom dušom.
Ponekad se čuda događaju,a moja duša neće nestati sve dok nedođe taj dan.....Taj dan mora doći.
|
