|
Poslao: 03 Feb 2008 22:42
|
|
Citat:Људи постају немилосрдни ишчекујући док се прво други покажу према њима милосрдни. Но гле, то исто и други чекају од њих! И у том узајамном ишчекивању милосрђа један од другог сви људи, више мање, постају немилосрдним. А милосрђе није врлина која чека но која наступа. Јер откуда би људи уопште знали за милосрђе, да Бог није први наступио са Својим милосрђем? Милосрђе Божје изазвало је милосрђе код људи; и да Бог није показао први Своје милосрђе, не би се у свету уопште знало ни за реч милосрђе.
Ко схвати милосрђе као врлину која наступа а не која чека, и као такву почне је испуњавати, томе ће се и небо и земља убрзо показати у другој боји. Јер ће убрзо познати и Божје и људско милосрђе. Милосрђе је удар који непогрешно изазива варницу. Ко даје тај блажени удар и ко га прима, обојица осећају Бога међу собом. Онога часа осећа се милујућа рука Божја на оба срца. Зато је Господ и рекао: блажени милостиви јер ће помиловани бити.
Sv vladika Nikolaj,beseda za nedelju devetnaestu po Duhovima,"Jevanđelje o savršenom milosrđu"
|
|
|
Poslao: 04 Feb 2008 06:37
|
|
A odakle bogu milosrdje? 
Visi oblici svesti nastaju kasno u univerzumu i posledica su postepenog usloznjavanja, dakle ne nastaju iznebuha.
Cak i kada bi nebesko bice zvano bog postojalo, ono bi bilo znatno mladje od nas. To sto bi bog bio mladji od nas naravno ne sprecava mogucnost da nas je on u jednom momentu naucio milosrdju do kojeg mi jos nismo bili stigli. Mi smo kao mladja vrsta recimo intervenisali i pripitomili psa kao stariju vrstu.
Medjutim svaki eventualni bog kao najnapredniji oblik svesti bi tada morao do te svoje vise svesti i milosrdja da stigne postepenim evolutivnim putem.
Drugim recima, cak ni bogu to nije moglo da padne tek tako s neba.
(Mi mozemo da se direktno uverimo da je i milosrdje boga podlozno evoluciji. Uzmimo samo u obzir ogromnu razliku izmedju monstruoznog boga starog zaveta koji ubija koga stigne u naletima bolesne ljubomore i smernog milostivog boga novog zaveta. )
To znaci da nam uopste ne treba ideja boga da objasnimo prirodni proces nastanka milosrdja.
Evolutivni proces je savrseno u stanju da stvori altruizam odnosno milosrdje--sto nije nikakva misterija za nekog ko, za razliku od vladike Nikolaja, ima makar elementarno znanje iz biologije, etologije ili evolutivne psihologije.
Razliciti oblici potrebe za altruizmom postoje i kod drugih zivotinjskih vrsta. Obzir prema genetski bliskima do nivoa zrtvovanja sopstvenog zivota, reciprocibilnost usluga usled asimetrije interesa, ugled u zajednici, oglasavanje viseg reproduktivnog statusa naizgled nereproduktivnim obrascima ponasanja itd.
To sto je u osnovi altruizma jedan te isti "sebicni" interes reproduktivnog materijala--ne cini milosrdja pocinjena u to ime sebicnima--jer se ne radi o interesu osecajnog bica. Stavise, interes osecajnog bica da ne pati je cesto potpuno zanemaren u "sebicnom" procesu prirodne selekcije. To sto je nase milosrdje nastalo putem evolucije, a ne stiglo kao poklon od boga, ga ne cini nista manje uzvisenim. Naprotiv!
Pojava altruizma je potpuno normalan prirodni proces koji zahvaljujuci naporima ljudi koji ne misle da je dovoljno da veruju da su u pravu da bi bili u pravu--mi danas zaista mozemo da shvatimo na potpuno nov i fascinantan nacin.
Objasniti nesto putem "tvorca" nije nikakvo objasnjenje.
To je samo reformulacija pitanja.
|
|
|
Poslao: 13 Feb 2008 21:56
|
|
Citat:"Shvatio sam da se uzroci ljudske destruktivnosti nalaze u obilju materijalnih dobara jer ona sprečavaju čoveka da oseti prisustvo Božije i da poštuje Njegovu blagonaklonost. Ukoliko želite da nekoga udaljite od Bogu, dajte mu obilje materijalnih dobara i on će ga istog časa zauvek zaboraviti.
To sam shvatio još dok sam bio znatno mlađi. U vreme dok sam boravio na gori Sinaj, živeo sam na mestu na kojem nije bilo vode. Morao sam da koračam dva sata da bih došao do stene iz koje je isticala voda. Ispod nje bih postavio krčag i čekao oko jednog časa da se napuni. Ograničena količina vode izazivala je u mojoj duši različita osećanja.
Strahovao sam svakoga dana: "Pitam se hoće li voda kapati iz stene?" Molio sam se Bogu da voda i dalje kaplje iz stene. Dok sam koračao prema steni, strepeo sam hoću li zateći vodu i molio se. Kada bih izdaleka ugledao vodu kako se svetluca dok sunčevi zraci padaju na stenu, počeo bih da proslavljam Boga. Dok sam se vraćao, ne bih prestajao da blagodarim i da proslavljam Boga zbog vode koju mi je dao. Mala količina vode me je, kao prvo, podstakla da se molim Bogu da voda i dalje ističe iz stene a kao drugo, da mu se zahvaljujem i da ga proslavljam kao Darovatelja svih dobara.
Kada sam napustio Sinaj, otišao sam u Ivironski skit u kojem nismo oskudevali u vodi. Raspolagali smo obiljem vode koju smo ponekad rasipali i ostavljali je da teče bez ikakvog razloga. U jednom trenutku, razumeo sam da se u mojoj duši utvrdilo sasvim drugo stanovište. Shvatio sam da za sve vreme mog boravka u skitu nisam nijednom rekao: "Slava Bogu."
Dok mi je mala količina vode predstavljala razlog da se molim i proslavljam Boga, dotle je njeno obilje učinilo da umalo zaboravim da je voda uistinu dar Božiji i da bi trebalo da mu budem zahvalan. Isto se može primeniti i na materijalna dobra"
Starac Pajsije Svetogorac,knjiga Suze za svet
|
|
|
Poslao: 15 Feb 2008 17:13
|
|
Hiljade budistickih monaha zive bez gotovo ikakve materijalne svojine, jedu jednom dnevno ono sto isprose i cesto oskudevaju u vodi--i ne pada im na kraj pameti da zbog toga spadnu na to da veruju u boga.
Nema to veze ni sa materijalnim dobrima, ni sa hidroloskim pojavama.
To je samo konfabulacija.
Ili smes da ne verujes--ili ne smes.
|
|
|
Poslao: 20 Feb 2008 20:28
|
|
Rekli su o gordosti
Izvolite čuvajte se pre svega da ne dospete na put gordosti,i da se ne zaglavite na njemu.Prvi korak na tom putu je pridavanje vrednosti sebi - skriveni osećaj da sam ja nešto,a ne ništa;drugi korak je - umišljenost,osećaj da sam ne samo nešto,nego nešto važno i pred ljudima i pred Bogom.Iz ova dva se potom javlja čitava gomila gordih misli i osećanja potpuno protivnih Bogu.
Gordost je najpogubnija strast,i tim je pogubnija što spolja čistije deluje (gordost u osećanjima,a ne u spoljašnjem držanju).
Sv.Teofan Zatvornik
Запазио сам код гневљивих људи једну жалосну појаву, која у њима настаје као последица потајне гордости: пошто се већ једном расрде, они би поново падали у јарост због свога пораза. Запрепастио сам се, гледајући како се један пад надовезује на други. И не могадох гледати без сажаљења како се они самима себи грехом свете за грех.
Св.Јован Лествичник
Ако запалиш све врлине у себи као свеће, добро ћеш учинити; но, ако при том задржиш славољубље, ово ће као силан ветар убрзо све упаљене свеће погасити. Ти ћеш можда опет упалити, но ветар ће их опет угасити.
Зато прво устави ветар.
Св. владика Николај Жички
|
|
|
Poslao: 23 Feb 2008 00:19
|
|
Lepe propovedi protiv gordosti--jos samo kad ne bi bile iz usta ljudi koji dopustaju sebi da veruju u ideju da ih je stvorio tvorac univerzuma pa jos po svom liku, koji uz to nema pametnija posla u celom univerzumu nego da njih neprestano posmatra i slusa svaku njihovu molitvu.
|
|
|
Poslao: 24 Mar 2008 21:01
|
|
[Citat:ПРИМЕДБЕ НА ТЕЛО
Христос никада није направио ни једну примедбу на тело једног човека.
Он није рекао Закхеју: како си мален! Ни Јуди: како си ружан! Нити раслабљеном: како си раслабљен! Нити губавоме: како заудараш!
Он је непрекидно општио са стварношћу у људима, то јест са душама.
То је душа душама говорила, и дупља душе лечила и лизала.
Говорити о телима присутних људи Христос је сматрао безмало исто тако непристојно, као што озбиљни људи сматрају непристојним говорити о оделу један другог.
Зато, када човек говори теби, не мисли на његово тело, не испитуј његово тело, него гледај у његову душу, уживи се у његову душу и тада ћеш га разумети.
И када говориш с човеком, не мисли на своје тело и не мисли на његово тело, него мисли о својој души и његовој, понављајући у себи: "Oво душа души говори, и душа с душом општи".
И тада ћеш осетити присуство Бога међу вама двојицом. И бићеш разумљив и разумећеш.
Sv vladika Nikolaj
|
|
|
Poslao: 24 Mar 2008 22:38
|
|
Leopardvegetarian ::Lepe propovedi protiv gordosti--jos samo kad ne bi bile iz usta ljudi koji dopustaju sebi da veruju u ideju da ih je stvorio tvorac univerzuma pa jos po svom liku, koji uz to nema pametnija posla u celom univerzumu nego da njih neprestano posmatra i slusa svaku njihovu molitvu.
A sta iko zna o milosti Bozijoj i sta mozemo da kazemo sto bi stajalo, te da mu linije i granice nacrtamo.
Ako njih, njega (onaj ko se moli) nema onda je molitva. Ko kaze da ih slusa jer moliva podrazuma jednost sa Gospodom.
A to sa kojim razlogom se mole toliko je i uslisena molitva. Sto je manji razlog to je molilac slusalac a ne govornik... Mudrost se nije smislila vec izvire negde, a ko je uspe cuti znaci da je zaboravio na sebe.
|
|
|
Poslao: 25 Mar 2008 08:16
|
|
Citat:Mudrost se nije smislila vec izvire negde, a ko je uspe cuti znaci da je zaboravio na sebe.
E leonarde, baš si mudrica.....
|
|
|
Poslao: 25 Mar 2008 10:58
|
|
Nikolaj ::
Зато, када човек говори теби, не мисли на његово тело, не испитуј његово тело, него гледај у његову душу, уживи се у његову душу и тада ћеш га разумети.
И када говориш с човеком, не мисли на своје тело и не мисли на његово тело, него мисли о својој души и његовој, понављајући у себи: "Oво душа души говори, и душа с душом општи".
И тада ћеш осетити присуство Бога међу вама двојицом. И бићеш разумљив и разумећеш.
Ovakav vid bezobzirnog svodjenja ljudi na muskarce civilizovan svet danas sa punim pravom smatra za seksizam.
Leonard ::A sta iko zna o milosti Bozijoj i sta mozemo da kazemo sto bi stajalo, te da mu linije i granice nacrtamo.
A sta iko zna o darezljivosti Deda Mrazovoj?
Nema niko pojma. 
Da necemo sad da kazemo da Deda Mraz postoji jer niko nema pojma o njegovoj darezljivosti?
To bi bila sjajna agnosticka verzija Ontoloskog Argumenta. Bolja od originala u svakom slucaju!
|
|
