''LJudsko postojanje je dragoceno-tek kada se oslobodimo automatskih reagovanja,shvatamo njegove neogranicene mogucnosti.Potrebno je samo da pronadjemo tiho mesto u sebi,koje lezi van domasaja navika,da dodjemo u dodir sa svojom stvarnom prirodom i zatim negujemo njen rast.To cinimo tako sto se ucimo iskrenosti prema sebi.Mada se ovaj raskid sa starim navikama ne desava u jednom danu, on ce nastupiti kada naucimo da iz trenutka u trenutak odrzavamo ravnotezu u svom zivotu''T.Tulku...
danka- ::ovo pitanje treba''vratiti u kutiju'' i zakljucati
@danka - volela bih da mi bar donekle kazes i zasto ti to mislis
Dopuna: 10 Dec 2008 10:13
@danka - da ne zaboravim, kad sam pominjala industrijsku revoluciju i pozitivizam - nisam se precizno izrazila (sto mi se inace sad vec nedopustivo cesto desava, odnosno pocinje i meni samoj da smeta). mislila sam vise na nesto poput ovoga:
Citat:kad sam to malopre pomenuo Periku namera mi je bila da mu skrenem paznju na to da su njegovi estetski kriterijumi i njegova vrednosna lestvica uglavnom likvidirani i da se covek sada, posto je sve nade polagao u inteligenciju i duh, oseca prevarenim, stice nejasnu svest da se njegovo oruzje okrenulo protiv njega, da kultura, la civita, da ga je sve to dovelo do corsokaka u kome je divljastvo nauke zapravo veoma razumljiva reakcija. oprostite na izrazima.
ideja glasi da je stvarnost, bilo da prihvatas onu koju nudi Sveta stolica, ili onu koju nudi Rene Sar ili Openhajmer, uvek jedna konvencionalna, nepotpuna i isparcelisana stvarnost. necija zadivljenost pred elektronskim mikroskopom ne cini mi se nista plodotvornijom nego zadivljenost nastojnice cudesima u Lurdu. Verovati u ono sto nazivaju materijom, verovati u ono sto nazivaju duhom, ziveti u Emanueli ili pohadjati tecajeve Zena, postaviti ljudsku sudbinu kao ekonomski problem ili kao cisti apsurd - spisak je dug, izbor mnogostruk. Ali sama cinjenica da izbora moze biti i da je spisak dug jasno pokazuje da se nalazimo u preistoriji predljudskosti. kortasar, skolice
Citat:'LJudsko postojanje je dragoceno-tek kada se oslobodimo automatskih reagovanja,shvatamo njegove neogranicene mogucnosti.Potrebno je samo da pronadjemo tiho mesto u sebi,koje lezi van domasaja navika,da dodjemo u dodir sa svojom stvarnom prirodom i zatim negujemo njen rast.To cinimo tako sto se ucimo iskrenosti prema sebi.Mada se ovaj raskid sa starim navikama ne desava u jednom danu, on ce nastupiti kada naucimo da iz trenutka u trenutak odrzavamo ravnotezu u svom zivotu''T.Tulku...
pa, to je taj sjaj. samo razlicita terminologija. ali, moram da se slozim da nismo svi sposobni za to ili da, kako ti kazes, nemamo svi zelju za tim. nekad mislim da je deo odgovora u okolini i cak sam gledala nesto sto je potvrdilo to moje razmisljanje. dve bliznakinje istog mentalnog sklopa, karaktera i temperamenta su, u okviru eksperimenta na koji su same pristale, stavili u dve razlicite sredine: jednu u "srecnu"sredinu gde su je bombardovali veselom muzikom, lepim dogadjajima, druzenjima, drugu su obasipali tuznom muzikom, nista joj se nije dalo (namesteno da joj se ne da), nije mogla da se druzi i smeje s ljudima. trajalo je samo desetak dana. kad su se srele, prva je bila vesela druga tuzna. mnogo je toga loseg oko nas i to ubija iskru u coveku.
(sto sam naporna sa ovim kortasarom i 'skolicama', ali sta cu kad....)
Citat:covek o kome je rec ne pristaje na ova pseudoostvarenja, na veliku trulu masku zapada. ......ali on se i dalje upinje, to valja napomenuti. sta trazi? trazi li sebe? ne bi sebe trazio da se nije vec pronasao. ....cim ga malo pustis, Razum ti izdaje neki poseban bilten, montira ti prvi silogizam lanca koji te nikuda ne vodi osim do neke diplome ili vikendice u kalilfornijskom stilu i decice koja se igraju na tepihu na ogromnu maminu radost. .... - ovaj deo me podseca na talking heads koji kazu 'whose is this beautiful wife? whose is this beautiful home?'.....
Citat: ta potraga uopste i nije potraga. nije potraga jer se vec pronasao. samo sto se to nalazenje, taj susret ne uklapa. ima mesa i krompira i zelenisa ali nema corbe. to zapravo znaci da vise nismo sa ostalima, da smo prestali da budemo gradjani....opet nismo umeli da dospemo do onog sto nema imena, recimo do onog izmirenja, do onog pomirenja......strasan je to posao kada se pracakas u krugu cije je srediste svuda a kruznica nigde.....sta se trazi? sta se trazi?.....
Citat:sto ce reci da ako ima izmirenja to treba da bude drugacije od stanja svetosti, od stanja koje postaje iskljucivo jos kod reci idemo. to mora da bude nesto imanentno, bez zrtvovanja olova u korist zlata, minusa za plus; naprotiv, nesuvislo zahteva da olovo vredi kao i zlato, da plus bude u minusu. jedna alhemija, jedna neeuklidovska geometrija, jedna neodredjenost up to date za radnje duha i njegove plodove. nije rec o izdizanju, tom starom mentalnom idolu sto ga je istorija demantovala, toj staroj sargarepi koja vise ne moze da prevari magarca. nije rec o usavrsavanju, o talozenju, o iskupljenju, o odabiranju, o slobodnom rasudjivanju, od odlasku od alfe prema omegi. covek vec jeste. bilo koji covek vec jeste. pucanj vec jeste u pistolju, ali treba pritisnuti obarac a onda se ispostavlja da prst daje znakove autobusu da stane ili tako nesto
Gde cete raskosnije igre...bozanskih glasova...i koraka... Verdi - La Traviata - Stratas-Domingo-Levine-Zeffirelli
Muzika-vremenska umetnost...njena ostvarenja se primaju(sluhom) i dozivljavaju (duhom) kao svojevrstan procez zvucnih dogadjanja u protoku vremena,pa ih je moguce povezati u celinu jedino kroz vest slusaoca, koja pamti ono sto je proslo,nadovezuje mu ono sto se trenutno cuje i sluti ono sto predstoji...
Srodna je i knjizevnosti-bilo da je delo prozno ili poetsko,bilo da se ono cita sebi i u sebi,ili pogotovu ako se slusa u necijem citanju... ....bas kao i muzika u necijem izvodjenju...uostalom i muzika se moze samo ''citati'',zamisljajuci zvucenje njenog notnog teksta...
U takvim spojevima zdruzeno dejstvo razlicitih umetnickih sredstava i jezika najocitije pokazuje i sve njohove slicnosti u zajednicku im dinamicnu procesualnu prirodu...D.D...
Muzika,mora omoguciti dozivljavanje istine,koja se podudara s radikalnim paradoksom prolaznosti.Ona mora biti takva da neizbezno omogucava eventualno sopstveno dovrsavanje...tada ona nuzno vise ne postoji...
Muzika postoji samo kao negacija sopstvene prosle odredjenosti...ali cim se ona odredi vise ne postoji...
Kad prestanemo da slusamo neki muzici komad u dovrsenom obliku,nema vise muzike,jer je u pamcenju ostala samo tisina.....M.Dona
[b]Samo prava muzika-ona koja je po Platonu najsavrsenije kretanje-moze da hrani i odrzava zivom aktivnost duse...zbog toga ce samo onaj koji je telu obezbedio kretanje moci da traga za mudroscu i da bude intelektuelno aktivan''pomocu muzike i celokupne filozofije[/b]''...
ljubicasta ::ima mesa i krompira i zelenisa ali nema corbe. to zapravo znaci da vise nismo sa ostalima, da smo prestali da budemo gradjani....opet nismo umeli da dospemo do onog sto nema imena, recimo do onog izmirenja, do onog pomirenja....
nije rec o usavrsavanju, o talozenju, o iskupljenju, o odabiranju, o slobodnom rasudjivanju, od odlasku od alfe prema omegi. covek vec jeste. bilo koji covek vec jeste. pucanj vec jeste u pistolju, ali treba pritisnuti obarac a onda se ispostavlja da prst daje znakove autobusu da stane ili tako nesto
Nema čorbe, jer nedostaje celina. Rascepkanost nije stanje, nego trajni proces. Ako više nismo sa ostalima, to znači da smo nekada bili. Tačno je, čovek već jeste, samo još treba da se probudi. Da otera utvare koje je sam prizvao.
danka- ::Muzika-vremenska umetnost...njena ostvarenja se primaju(sluhom) i dozivljavaju (duhom) kao svojevrstan procez zvucnih dogadjanja u protoku vremena,pa ih je moguce povezati u celinu jedino kroz vest slusaoca, koja pamti ono sto je proslo,nadovezuje mu ono sto se trenutno cuje i sluti ono sto predstoji..
Kroz muziku može da se spozna večnost, i beskonačnost. Sve što smo sabili u lično i kolektivno nesvesno tada se budi, pojavljuje i obznanjuje. Vreme ne biva više iscepkano. Kroz muziku čovek shvata neizrecivo. Znali su to i Lao Ce, i Konfučije, i Buda, i Empedokle, i Platon, ...
ljubicasta ::za danku:
da li psihijatri i psiholozi zaista pomazu ljudima? kako da ih odaberemo i da budemo sigurni da umeju da prepoznaju neobicne ljude, cak i genije, iako se cine ludim? sta ih sprecava od toga da nekoga ko je zaista izuzetan strpaju u ludaru, iz cistog inata, ili ljubomore?
Citat:ovo pitanje treba''vratiti u kutiju'' i zakljucati
@danka - volela bih da mi bar donekle kazes i zasto ti to misli
Draga moja,to sto ja mislim nije bas uputno reci ovako javno...ali...Da li ''Oni'' zaista pomazu ljudima...iskreno.. po mom misljenju znatan broj njih ne...iz vise razloga to kazem...jedan od njih je, etioloska konfuzija vecine dusevih poremecaja i bolesti..(ljudska psiha je ..jos uvek velika nepoznanica i nedovoljno istrazeno podrucje covakova celokupnog bica...
Koga ce oni prepoznati kao posebne ili ''specijalne''na ovoj ili onoj strani ...to je opet u dubokoj zamrsenosti u njihovim glavama...
''Trpanje u ludaru''kako ti kazes iz recimo ljubomore je moguce..zaista veoma realno...
Nekoc sam imala prilike razgovarati sa jednim ''poznatim''ucenjakom o problemima devijacija u drustvu,pa smo se tako dotakli i stvari o kojima se ovde pise...
Posle prijatnog razgovora i caskanja o mnogo cemu...dobila sam neke posve cudne kvalifikacije onih koji sebe nazivaju psihijatrima pre svega ,ali i psiholozima,mada onih prvih vise...U nasoj zemlji ''nedodjiji'' trenutno nema kvalitetnih doktora dusev.poremecaja...iz razloga (po ovom cuvenom strucnjaku) dvojakih obrazlozenja....prvi je taj...sto pola njih je prislo ovoj nauci snazno verujuci da ce tako sebi pomoci jer su suoceni sa zestokim sopstvenim problema...druga polovina je ''bezveze''usla u taj film..iz razloga familijarne nasledne preokupacije ''popularnim'' zanimanjem..
U svakom slucaju,razlozi koji bi trebali biti presudni za nekoga ko se zeli baviti ljudima i to tako specificno,ovde nisu dosli do izrazaja, a sve to po mom znatno starijem,ali jako ucenom strucnjaku...
Iza svega naravno stoji novac......profit...
Najbogatiji ljudi Amerike su do skora bili ''psihijatri'''...ne znam sta se trenutno desava po tom pitanju..(pojedini psih.mnoge psihicke poremecaje guraju sa strane, uvijaju u oblande,ne bi li tako zamutili gde se nazire bistro i jasno '' ) .. ne lece se uzroci, stvarima se ne prilazi etioloski ...jer se mnogi ' i ne znaju''..vec samo neki spoljni obrisi odredjenih bolesti..pa se takvim pristupom provociraju dublji poremecaji ili cak nove manifestacije ozbiljnijih dusevnih oboljenja...
E, znaci zbog tih par razloga ,ali i jos mnogo drugih o kojima ovde nije bilo govora ,a nije pametno ni pisati,ja sam rekla,, da ovo pitanje trebavratiti u kutiju i zakljucati''..
LJubicasta... PS.Inace,moja se razmisljanja delimicno poklapaju sa mislima moga prijatelja...
samo razlicita terminologija. ali, moram da se slozim da nismo svi sposobni za to ili da, kako ti kazes, nemamo svi zelju za tim. nekad mislim da je deo odgovora u okolini i cak sam gledala nesto sto je potvrdilo to moje razmisljanje. dve bliznakinje istog mentalnog sklopa, karaktera i temperamenta su, u okviru eksperimenta na koji su same pristale, stavili u dve razlicite sredine: jednu u "srecnu"sredinu gde su je bombardovali veselom muzikom, lepim dogadjajima, druzenjima, drugu su obasipali tuznom muzikom, nista joj se nije dalo (namesteno da joj se ne da), nije mogla da se druzi i smeje s ljudima. trajalo je samo desetak dana. kad su se srele, prva je bila vesela druga tuzna. mnogo je toga loseg oko nas i to ubija iskru u coveku.
)
