Gubitak sadasnjosti-sustinska iluzija,koja obicnu situaciju,dogadjaj ili emociju pretvara u patnju...Gubitak sadasnjosti-gibitak Bica.Cak i ako se sasvim prihvati da je vreme iluzija,kako to menja stvari u nasim zivotima...?I dalje smo sudionici u svetu u kojem u potpunosti vlada vreme...
Sta ce se dogoditi kada bismo se oslobodili vremena?To je najdublja promena svesti na delu ,nekad tako dramaticna i radikalna.Obicno se dogadja putem potpune predaje necemu , usled intenzivne patnje...Usled otpora sadasnjosti...
Jung je u jednoj od svojih knjiga naveo razgovor koji je vodio sa indijanskim poglavicom,a ovaj mu je govorio o tome kako beli ljudi vecito imaju napeta lica, prodorne oci i okrutno ponasanje.Rekao je:''Oni uvek nesto traze.Sta je to sto traze?Belci uvek nesto zahtevaju.Nikada nemaju mira ni spokoja.Mi ne znamo sta to oni traze.Mi mislimo da su oni ludi''...
...ušunjam se u tvoj jastuk
da ne znaš,
ušunjam se kao umor
od jurnjave po šumracima,
pokrivam te celu noć,
a pre no što se probudiš
ostavim ti na rukama toplim od sna,
na trepavicama i rumenim obrazima
mali smotuljak jutra,
jer drugo ništa i ne znam...
*
m.antić
Moje misli...!
O ovome o cemu cu pisati, volela bih da diskutujemo! A,o cemu bih ja to...Evo!Opet o ljubavi..sada u raskosnoj...,ali o ljubavi prema svom telu...
Ali,ovde sada iz jednog drugog ugla...ljubav prema sopstvenom telu!
Da li nam se ono svidja ,da li se svidjamo sami sebi?..posmatramo sebe:kosa,oci,nos,usne,nasi udovi,zubi,vrat,nase grudi,stomak...Ako nam se ponesto od toga ne dopada ili'' ne daj boze ''sveukupno sebe odbacujemo '', znaci,da sebe ne prihvatamo kao ljudsko bice...
Pojedini delovi naseg tela mogu biti promenjeni i to bi trebao recimo da nam bude cilj ,(prevelik stomak,boja kose...i jos ''ponesto''...ne bih o silikonima...jer onda govorimo o nekim drugojacijim formama zivota...)Ali,pojedini delovi kao sto su recimo''prekratke noge,ili razmaknute oci,nije moguce promeniti...i jos kojesta...Ove stvari bi trebalo posmatrati specificnije...(ne sumnjam da ce se mozda i to jednog dana moci...)Ovaj pomalo nespretan uvod trebao b mi pomoci da napokon obelodanim sta je moja preokupacija ovde...
Ono sto mnogi od nas tvrde da je privlacno,uslovljeno je trenutnom drustveno definicijom lepote...
To je utoliko tragicnije sto o privlacnosti nasoj, odlucuju druge osobe i u tom smislu diktiraju nas izgled i obrasce ponasanja(naravno...potpuno smo izgubljeni u mnostvu nametljivih i neprirodnih obrazaca...)
Razmisljala sam o tome,i rekla, da cu doneti odluku da se svidjam sebi fizicki,i to proglasiti vrednim i privlacnim...''verovatno'',sam ljudsko bice...(to ..verovatno moram da kazem,jer mi ljudi smo skloni da sebi pripisujemo istoimene osobine,a da cesto nismo svesni da nasa sustina nema veze sa tim)...
Kao covek posedujem odredjene mirise,kosa mi raste na odredjen nacin...no drustvo,industrija mi non stop salju odredjene poruke na ovu temu...(naucite kako da se maskirate ...naravno nasim proizvodima...sakrijte pravog sebe...)
Pogledajmo programe na televiziji!!!:Reklame i sve sto uz to ide..upucuju me da sa prezirom gledam ...usne svoje,noge,kozu..na mirise njihove...
Poruke su:''Predjite na nase mirise,da bi ste se osecali prirodno i stvarno,kao da smo mi pravi neprirodni...
Odusevio me DR.Dajer..pisuci o ovome...(navodi primer odredjenog muskarca koji odrzava svoje telo cistim do te mere da mu je uzasno neprijatno kada se oznoji...non stop ''jurca'' pod tus,ne bi li se resio svih svojih''prirodnih''mirisa)A,inace stalno je zabrinut i okupiran mogusnoscu da se ljudima ne dopada kao''ljudsko bice''pa je tako naucio da sve prirodno i odbacuje...
Naravno,kozmeticki preparati koji nam pricinjavaju zadovoljstvo sa ovim nemaju veze...ovde govorimo o stvarima i vestackim pomagalima ,kojima nas ubedjuju da jedino njihovom upotrebom, postajemo privlacni - postoji nesto''neprijatno'' sa nasom prirodnoscu i nasim esencijalnim ljudskim osobinama..
Najtuzniji deo je taj sto je krajnji proizvod cele price, varanje nas samih i same sebe, mog prirodnog bica kojim zivim celog zivota...
Zaista se ponekad zapitam...:''Ko smo mi u stvari''?...To sto ne znamo sta se dogadja unutar nas,moze biti opravdano iz mnogih razloga..ali ova tako vidljiva spoljna manifestacija naseg bica (uz nase svesno odobravanje...stavljamo potpis na svaku promenu da bismo koracali brzinom ''svetlosti'')postaje krajnje zabrinjavajuca...odavno zivimo haoticne zivote,bezdusno koracajuci jos uvek na dve noge...
Ne zelim da verujem, da je na vidiku sveukupan poraz covecijeg postojanja i njegove egzistencije i negiranje najviseg oblika zive materije koji postoji...
danka- ::
Jung je u jednoj od svojih knjiga naveo razgovor koji je vodio sa indijanskim poglavicom,a ovaj mu je govorio o tome kako beli ljudi vecito imaju napeta lica, prodorne oci i okrutno ponasanje.Rekao je:''Oni uvek nesto traze.Sta je to sto traze?Belci uvek nesto zahtevaju.Nikada nemaju mira ni spokoja.Mi ne znamo sta to oni traze.Mi mislimo da su oni ludi''...
nastavak, u kome poglavica objašnjava zašto misli da su belci ludi:
"Jung ga je pitao zašto misli da su belci ljudi i poglavica je odgovorio da je to tako jer oni misle svojim glavama - što je siguran znak mentalne bolesti u njegovom plemenu. Jung je pitao čime on misli i poglavica je pokazao svoje srce."
@Ljubicasta ...
@Silija...zaljubljena sam u ''Indijance''...i njihov nacin zivota...
Evo nesto..!...Muzika...i te stvari..raskosno bas...
«Crni Orao» bubnjarska grupa američkih Indijanaca iz Hemesa
Black Eagle, ili «Crni Orao», bubnjarska grupa američkih Indijanaca, iz Hemesa u Državi Nju Meksiko, uspešno je spojila pevanje na svom jeziku Tova sa muzikom bubnjeva koja se izvodi na tradicionalnim indijanskim skupovima pau-vau.
Pueblo Hemes je mala zajednica, 80 kilometara severno od glavnog grada države Nju Meksiko - Albukerkija. To je je ujedno jedno do 19 tradicionalnih indijanskih naselja – puebla na jugozapadu SAD. Album pod nazivm «Flying Free» - ili «leteti slobodno», grupe «Black Eagle» osvojio je nagradu Gremi 2004. godine u kategoriji najboljeg albuma sa muzikom američkih Indiijanaca. Grupu čini 20 muzičara iz tri generacije. Šon Jepa, najmladji član, još ide u školu. Jedan od najstarijih članova je njegov deda Dejvid Jepa, inače pravnik po profesiji, i jedan od najcenjenih članova zajednice. Dejvid Jepa se priseća svog davnog puta u Montanu, zajedno sa ženom i sinom Malkolmom, gde ga je prijatelhj Džimi Litl Kajoti upoznao sa tradicijom Pau-vau skupova.
«Objasnio nam je sve o tim skupovima. Oni su otvoreni za sve Indijance koji se tu okupe. Ukoliko želite, možete da se oprobate. Pevajte za prisutne i videćete kakav će biti ishod.»
Pau-vau su kulturna, ritualna, socijalna i duhovna okupljanja američkih Indijanaca. Ona se održavaju u razna vremena tokom godine. Prisutni na njima obnavljaju porodične i plemenske veze, a ujedno formiraju i nove socijalne i političke saveze, slave pobede i održavaju verske i duhovne ceremonije. Sama reč pau-vau potiče iz algonkinskog jezika i označavala je skup vračeva i duhovnih lidera. Ta reč se obično odnosila na versku ceremoniju kao i na praksu isceljenja. Kasnije su američki Indijanci počeli da koriste tu reč za označavanje skupova različitih vrsta. Malkolm Jepa je sada glavni vokal grupe «Black Eagle». 1989., kada je osnovao ovu grupu sa svojom porodicoim i prijateljima, bio je još tinejdžer.
«Ako želite da se osećate dobro otidjite na Pau-vau. Sedite i molite se udarajući u bubanj. Oslušnite ritam pesama i plesova. Pre ili kasnije osetićete nešto u svom srcu - to je sam puls života.»
U početku, fokus grupe Black Eagle bio je samo muzika američkih Indijanaca. To se kasnije promenilo. Dejvid Jepa sada uključuje i tekstove pesama na engleskom, kako bi i oni koji nisu Indijanci mogli da razumeju o čemu njegova grupa peva. Medjutim, slava nije izmenila svakodnevni život članova grupe «Black Eagle». Oni i dalje rade ili idu u školu. Ali, počeli su da dobijaju pozive da izvode svoju muziku iz svih krajeva Amerike. Prošle godine grupa je nastupila na nacionalnom pau-vau skupu i u Muzeju američkih Indijanaca u Vašingtonu. Na tom skupu, grupa Black Eagle nastupala je zajedno sa drugim američkim Indijancima. Derik Dejvis je plesač iz Hopi puebla
«Odlazimo na ta medju-plemenska okupljanja gde svi mogu da učestvuju. U svom pueblu, mi imamo naše pesme i plesove, ali kao pojedinci možemo da učestvujemo i na ovakvim skupovima. Svi su dobrodošli. Zaista je čast nastupati ovde u prestonici i doprineti opštem osećaju zajedništva.»
Priključivanje vibrantnom ritmu bubnjeva grupe «Black Eagle» na skupovima pau-vau zaista daje ljudima priliku da budu zajedno, a taj osećaj seže i dalje od pripadnika indijanskih plemena.
...
