|
Poslao: 26 Nov 2008 04:30
|
|
Evo...sada je 3 i 10...trebalo bi ...slovo e velikim slovom..a ja mrzim to...
sta se radi...narod spava..sutra je novi dan...rece Skarlet O'hara U ''The wind is gone''...
odoh da ispravim ono slovo...pocetak je recenice...red je...stvarno se ponekad zacudim koliko sam drska i okrutna prema pravopisu i gramatici sopstvenog jezika i uopste...koja bezdusnost dominira mojem pisaniju...rec...ziva rec...ima li zivota u tim slovima!?...pa da se pobune protiv ovakvih inkvizitora..teska rec..nepopularna...ali mozda ipak spada..ponekad pomislim da mi zaista mucimo slova i reci koje iz njih nastaju..i ''trpamo ''u zalutale recenice koje da se mogu pitati nikada ne bi zauzimale ta mesta...ali njih niko ne pita..one jednostavno popunjavaju nase praznine ...najcesce u nasim zivotima...generalno...o psihi..ne smem ..jer nastace haos...tu su misli...koje se vecito ''krckaju'' ..i samo poneka sevne ... da potvrdi ono sto pisemo..ili kazemo...no ponekad se zadesi citava bujica..ma poplava, ma ''cunami''..ma vulkan od nas samih eksplodira bljujuci vatru kao kakva azdaja i lavu na sve strane...ali to je tek delic onoga sto se vecito kuva na tihoj vatri...
U strasnom smo rascepu izmedju misli i reci...tako da nije cudno sto mnogi od nas ne poznaju sebe...pa i ova izrecena misao cesto nema veze sa nasom sustinom..mi znamo da ono sto mislimo treba da kazemo...ako postoji zahtev za tako necim...ali ono sto smo izgovorili je tek delic neke nase misli vec davno smestene u proslost , koje vise ni nase nesvesno mozda ne podrzava...a ispod je..sta..
Ko moze garantovati da je to zatvoren krug...niko...
Sve je u idu(id...instiktivni..amoralni nasledjeni deo frojdove strukture licnostil )..kazu mnogi...da ne navodim sad...to me podseca na onu..kada lekari ne znaju uzrok bolesti...kazu:''to je od stresa!''...
tako i psihijatri...Sve je u nesvesnom...zatrpano slikama neizbeznog detinjstva sa raznoraznim sarolikim elementima... horor spektakla u celosti ili u delicima...
Eto...vidite sta su misli?akoliko tajnovitih,vijugavih prolaza i kroz kakve tunele mracne moraju proci...ja verujem u njihovu selekciju naravno bez uticaja svesti..nesto nas nagoni da odabiramo...zadrzavamo i negde skladistimo...a neke da odbacujemo...guramo od sebe ..cak pokusavamo da ih rastacemo do nestajanja ...kao da nikada nisu ni postojale... ali to je nemoguca misija..ne mozemo ih unistiti..negde se scucure,pritaje, ucute,skriju ... sta god da uradimo...njihovo skrivanje je utoliko misticnije specificnije i opasnije , jer mogu isplivati onda kada se najmanje nadamo...a mogu nam i veoma naskoditi...odvuci nas u ponore...provalije i u razne mracne odaje nasih zivota...cijih se i zastora bojimo...
od slova i samokritike ..reci,recenica do nesvesnog...
|
|
|
Poslao: 26 Nov 2008 17:37
|
|
..Razmišlja kako je pisanje laž,u toj svojoj neumitnoj nadmenosti sačinjenoj od definisanih reči,glagola,prideva koji zarobljavaju stvari,kristalizuju ih i okamenjuju,poput vilinog konjica vekovima zatočenog u kamenu koji još uvek izgleda kao vilin konjic,ali koji to zapravo više nije.Takvo je i pisanj,ono ima tu moć da vekovima udalji sadašnjost od bliske prošlosti: okamenjujući ih.Ali stvari su neukrotive,razmišlja Amelija, i zbog toga su žive,jer su neukrotive,nemaju granicu i ne dopuštaju da ih reči zarobe..
(danas pročitano kod tabukija..uklapa se,preklapa,naklapa)
|
|
|
Poslao: 26 Nov 2008 18:15
|
|
danka, nisam mislila na jogu i meditaciju. mislila sam na one razne tehnike kojima mozemo da pomognemo sebi u prevazilazenju unutarnjih i spoljasnjih prepreka i omogucavanju da postanemo svesniji sebe, svojih misli, svojih osecanja, sopstvenog zivota. na stvari o kojima su pisali dzozef marfi i luiza hej, koji su meni, za sada, najbolji po tom pitanju. nije los ni hose de silva, ali ja nisam bas u tom filmu (mada sam uspevala da se programiram da se budim ujutro prirodno i bez sata i jos poneke stvarcice). u tom kontekstu, nisam mislila na klinicku smrt, nego na to koliko covek koji zivi na prostoru koji nije istok sme da dozvoli sebi da osvesti nesvesnu radnju a da ne narusi sopstveni unutrasnji prostor.
kao sto vidis, ja sam ti uglavnom zainteresovana za prakticnu primenu tih stvari u nasem zivotu, ne toliko za eksperiment dokle covek koji se posveti tome moze da ide.
|
|
|
Poslao: 27 Nov 2008 03:49
|
|
Draga Silija..ja licno ,...ne verujem u te tehnike...mada postujem covekovu zelju i volju da pokusa da radi i pomogne sebi da bi se bolje osecao,upoznao svoju sustinu, prihvatio to sto jeste i koliko je moguce pratio svaku svoju misao koja bi mu darivala put nade da se krece i pomogla da sebe bolje i pravednije odredi...(samo u nekim slucajevima..u nekom davno vec proslom vremenu koje sasvim izmice)
Pominjes Marfija,Lujzu Hej...sve je to fino...ali hocu da kazem, da ,ova prica ide kroz prozor i gubi se negde...u daljinu...
Razumela sam sta si pisala,no da bi covek mogao da se posveti...mora imati vremena da se bavi sobom ...ozbiljno,dugo i uporno...Da li mi, u ovim mracnim vremenima mozemo da se toliko izdvojimo iz ''stvarnosti' i da se okrenemo nekom novom podsticaju...kome je to u interesu,kada se zna da je covekov zivot danas izgubio na vrednosti, jer su se uloge,ideje,stavovi pomesali i sve visi u vazduhu...
Pokusavaju nas ubediti da se sve moze...ja tvrdim da je to netacno...
Svako bavljenje sobom zahteva zaista mnogo toga..pocev od spremnosti ogranizma u psihofizickom smislu...poznavanja svih bioloskih, pre svega ljudskih'' resursa''do klimatskih promena i svega ostalog...Stvari zaista moramo tako posmatrati,medjusobno uslovljene i povezane neraskidivo,u korak sa globalnom okupacijom,ako znamo da je ona istorijski nuzan i nezaustavljiv proces,koji priprema covecanstvo za novu epohu drustvenih odnosa(radi se o trgovinskim vecim ratovima i sukobima oko podele trzista i sirovina )...
( Globalizacijom se dodatno produbljuju protivrečnosti modernog sveta... Dok jedan, manji i bogatiji deo uživa sve blagodeti civilizacije, zahvaljujući, ne samo svom radu i umeću, već prvenstveno eksploataciji nad drugima, dotle ogromni deo čovečanstva živi na ivici opstanka, a milioni ljudi ne mogu da obezbede ni biološki opstanak . )
Da uprostim...nije potrebna samo dobra volja ..i da kazemo..sve ce biti...moramo biti dobro potkovani materijalno,duhovno,imati zdravlja i sve sto uz to ide i naoruzati se znanjem iz nekih oblasti...Naravno to ne znaci da ako se nismo spremili, da ne treba da pokusavamo ... treba verovati i svako prema svojim mogucnostima i sposobnostima, moze da krene u tu avanturu..
Ali , ovo su nemirna,tmurna i jezovita vremena...koja nemaju volje da nam daju prostora da napredujemo dalje,jer smo previse uzeli i uporno uzimamo,upadajuci sve dublje i dublje u provalije...nanoseci velike stete prirodi,njenom okruzenju,njenim darovima,jedni drugima i sami sebi...
''ako mozes da osvestis nesvesnu radnju ovde i sada( iako ne zivis na istoku,) a da ne narusis sopstveni un.prostor''ti to uradi.
Ja mislim da je to nemoguce. Niko nije dostigao takav nivo svesti, da se moze izdici iznad svega i biti u svom stanju blazen i zadovoljan i raditi na svom boljitku..i jos mora naravno jako dobro da poznaje svoj svet,svoju psihu,svoje mogucnosti i sposobnosti...mora biti voljen...
Trebalo bi imati dobru bazu ..da bi se moglo..mada se Lujza Hej..ne bi samnom slozila...
Silija ,draga najbogatiji ljudi(mislim na materijalno bogatstvo) do skora su bili psihijatri..svih profila...to nesto govori...danas ce ti nesto reci,sto ce samo zataskati stvari,a prozvace drugi problem...na tome pociva njihova filosof.
Citala si kazes Hejovu..inace veliki je psihoanaliticar..ima divnih misli..na pocetku jedne od njenih knjiga kaze''koliko god da smo nisko pali,nas zivot moze da se promeni i uvek postoji mogucnost da ponovo budemo srecni''...Slazem se sa ovim...
Evo nekih njenih...Polaziste svega je sadasnjost,zaboravite proslost...najvaznije je da smo spremni da pocnemo da volimo sebe...kljuc pozitivnih promena je prihvatanje samog sebe...mi smo stoprocentno odgovorni za sve sto nam se desava...nase stanje duha donosi vecinu bolesti...
Nisam sigurna da se bas svaki od ovih stavova zaista i moze primeniti...
Eto..nesto smo malo razgovarale i nadam se razumele se..mada je ovo ogromna oblast....a ti naravno znas sta sam ja htela reci...
Zivot je zapravo veoma jednostavan...
Koliko dajemo-toliko dobijamo...kaze DR .Lujza Hej...
Ali, zelim da znam ko je taj koji odredjuje koliko moramo dati da bismo toliko i dobili ,a da nas to usreci...
Psihijatrima sve izgleda jednostavno...ali kada treba da pomognu...i pokazu tu jednostavnost,onda ...zamrse i ono sto se iz aviona vidi da je prosto...
Draga moja Silija...
|
|
|
Poslao: 27 Nov 2008 04:09
|
|
Evo nesto lepo,pre nego sto odem...Zove se..
.Beseda o telu
Ono sto vi vidite kao gustu fizicku strukturu nazvanu telo,podloznu bolestima,starenju i smrti,nije u potpunosti stvarno-to ne predstavlja vas.U pitanju je pogresno opazanje vase sustinske stvarnosti,koja se nalazi iznad rodjenja i smrti,sve zahvaljujuci ogranicenjima vaseg uma koji,izgubivsi svoj dodir sa Bicem,stvara telo kao potvrdu svoje iluzorne vere u izdvojenost,kao i da bi opravdao stanje straha u kom se nalazi.Ali nemojte da okrecete ledja telu jer se unutar tog simbola netrajnosti,ogranicenja i smrti,kog vi dozivljavate kao iluzornu kreaciju uma,nalazi skrivena raskos vase sustinske i besmrtne stvarnosti.
Ne usmeravajte svoju paznju na druge stvari u svojoj potrazi za istinom jer je nju nemoguce pronaci bilo gde osim u vasem telu.
Nemojte se boriti protiv tela,jer se time borite protiv sopstvene stvarnosti.Vi jeste vase telo.Ono telo koje mozete da vidite i dodirnete predstavlja samo iluzornu masku.Ispod njega lezi nevidljivo unutrasnje telo,ulaz u Bice,u Duhovni zivot.Kroz unutrasnje telo vi ste nerazdvojivo povezani a ovim Jedinim zivotom koji nije pojavan-oslobodjeni ste rodjenja,oslobodjeni smrti,vecno prisutni.Kroz unutrasnje telo vi ste zauvek sjedinjeni sa Bogom...
E.Tol...
|
|
|
Poslao: 27 Nov 2008 13:51
|
|
danka, ti si u nekom postu gore pisala da nocu pustas misli da se ne bi zadrzavale i tako peuzimale kontrolu. to mi je bila inspiracija da napisem to sto sam pisala. to je jedna od tehnika, mada je ti radila i nesvesno.  ne mora covek da poseduje bas sve znanje, a ni da ima sta mu treba da bi to radio. upravo obratno, radi to da bi imao ono sto mu treba. mislim da je poenta u celoj prici nauciti zeleti. mi nekako zelimo iz spoljasnjeg sveta, pa kazemo zelja je bila prejaka, pa se nije ostvarila. treba zeleti iz sebe, to je ono kad se zelja svede na normalnu "velicinu", pa se i ostvari. teoretski lako zvuci, malcice je drukcije u praksi. nije ic lako. stavise... a tek dok otkrijemo sta zelimo i sta nam treba...
nemam ja potrebu za osvescivanjem nesvesnih funkcija. upravo suprotno, mislim da je opasno to raditi. mi zivimo u drustvenoj zajednici, nismo jogini.
|
|
|
Poslao: 27 Nov 2008 15:31
|
|
@Silija
Citat:nemam ja potrebu za osvescivanjem nesvesnih funkcija. upravo suprotno, mislim da je opasno to raditi. mi zivimo u drustvenoj zajednici, nismo jogini.
nisam ni mislila na jogine...pokusala sam samo da objasnim da bavljenje nekim stvarima zahteva zadovoljenje nekih uslova...da bi smo naucili...
Recimo..ja sam se od malena bavila plesom...balet i to...ti znas sta je ples i znas izmedju ostalog da je igra specifican izraz emocija i svih njenih elemenata...igrom mozemo mnogo toga da pokazemo i predstavimo..pokreti kao specifican vid komunikacije puno mogu reci o nama...i znas sta on znaci, recimo u Indiji..pokretima se odvija takva komunikacija da citave predstave o zivotu vidimo..i ne samo tamo..ples je cudo...jako slozen izraz forma.......kako god...
sta sam htela reci...kada nismo u elementu...to nas kosta mnogo cega...
u tom kontekstu sam govorila...poznajem ljude koji pokusavaju raditi na sebi...ja na njima ne vidim promene..jer percipiraju stvari pogresno i sebe vide slikama...koje su izgradjene..a ne svojim istinskim sustinskim bicem...mi smo nesto drugo od onoga sto mislimo da smo...slika o nama nije istinsi deo nas i ona zasenjuje nasu stvarnost...
mnoge nesrece su vecinom proistekle iz slika o nama samima...one predstavljaju samo oblik sa teznjom da izgradimo citav svet maste koji nam crpi veliku kolicinu energije...zato je realnost teska...i
zato mi tesko uspevamo da pomognemo sebi...
poz Silija
|
|
|
Poslao: 28 Nov 2008 03:14
|
|
Sada je 2 i 11...bila u gradu na veceri...super ...ali kasnije se rastuzih...
Bese neka kesa smeca...ma nametnula se da je moram izbaciti iz kuce,iako je noc...znaci-sta mi je trebalo..volja koju sam imala i kontejner ..
Uvek, ranije kada sam izlazila da bacam smece po mraku , bila bih srecna sto pored njega stoji upaljena lampa-ulicno svetlo...da se bolje vidi ceo aranzman , ulica i on sam, ...no ovaj put sam se rastuzila na to svetlo...divan prizor!Koje zaprepascenje i zacudjenost!!!
Ne brinite,nije zgazen pas,uginula macka ili ne daj boze neki zalutali ''putnik''!
Pored kontejnera, ''uredno bacen'',pun dzak knjiga,ceka na svoju egzekuciju...koja surovost...jedna viri ,ja cucnuh, pa onako na brzinu opipah ostali njegov sadrzaj, naravno sa spoljne strane,ali ipak strepeci da me neko ne vidi,i ne pocne da razmislja o mom ''identitetu''..
Kako mi je bilo bolno!?..ne mogu vam opisati !Strasno sam se osecala.!.tolike misli,skupljene na jednom mestu... bacene ...sve jedna preko druge...Koja tuga!Doslo mi da ih prigrlim! U daljini cuh neko zavijanje i cviljenje,ili mi se to samo pricinilo...
Pokvari se vece...ma omrzla sam ulicno svetlo...ono je za sve krivo...
I sad dok ovo pisem,pitam se:sta li ce se desiti ujutro sa tim dzakom?da li ce ga neko mozda rasturiti ,ili ce ga djubretari spakovati...ili mozda macke ili psi lutalice rastrgnuti u potrazi za hranom...ili nedaj boze(ja ovo kao mantru ponavljam nocas...)neka, ugrozena egzistencijom ljudska dusa u svojoj pustolovini...
Ma...za sve su krive misli..da njih nema...ne bi bilo ni ovog pisanija, ni tuge, ni zbrkanih osecanja...a ni onog dzaka i knjiga, ma pitanje je da li bi i mi onda postojali...to je ono sto me sada muci.!..
A najvise to sto je moja kesa sa smecem zavrsila pored,a ne u kontej....
Maaaa!!!
|
|
|
|
|
|
