chepeca ::pa malo više nego
ali slike su u pitanju
iiiiiiiiihhaaaaa
daj bilo šta Dankice preslatka,umreću
oj devojko jabuko dobro si ,me chula, ubratju te, ubratju te, netjesh biti trula.
Da si malo zrelija, ubro bi te delija, ubro bi te delija, da si malo zrelija.
Moja cura nema prednji zubi
kad me ljubi jezikom me ubi
Ja lezhem u mekani krevet
A moj Mile u apolo 9
Nisam majstor da napravim bure
al sam majsor da osvajam cureeee
Oj lichi, lichi, primakni se mala chichi
da te chicha kalaishe
od pojasa pa navishe
Oj mala, bosonoga,
kako zhivish bez onoga,
kako zhivish bez onoga
mome garavoga
pacijent u krizi, druga krvna krupa.....
ah tuuuuuuuuugooooooooooooo
Shto bi s njom uradi sam (skorashnj, Karleusha)
Izronila riba iz vode, htela bi da dishe (indirina obrada DU Hast-a od rammstein-a)
Sedi mala snezha, niko da je takne
uboo je jezh, ne mozhe da makne
sedi snezha pokraj starog plota
setjatje se jezha celga zhivota
Ti bogata, ljepa mlada
a ja nikog svog
Na brdu ima jedno drvo
na kome sam urezao tvoje slovo prvoooo
...repertoar .... zna se ciji...
chepeca ::auuu danka,ne vredi...ništa od slika a ni od reči....samo par bajatih stihova iz knjige za sociologiju i to je sve...odoh ja slomljenog srca
vidis kako sam bezdusna hahhahahah :
hahahhaah....
evo malo u stilu granda... za chepeca kako sam surova...hahhahahah.... :
danka, tvoji stihovi me inspirisase da postujem jos jednu raskosnu igru reci
Ljubavno pismo na jednoga Vranjanca
Draga moja neprezaljena Marijke, muka me je naterala da ti napisem ovoj pismo s´s iskreni reci.Uzedo plajvaz , zaostri ga na bickiju lizna ga a iz srce i iz glavu potekose osecanja kroz plajvaz pravo na ovuj artiju, malko je doduse mrsna artija jer bo tatkomi u njuma mota dorucak, kad podje na rabotu.Kad jutre ne nadje artiju ima kucu na glavu da obrne. Ali ja sam gu eve zrtvovaja za tebe, da ti iskazem moja duboka osecanja, a pocistu artiju u kucu nemamo.
Eve , nesto me strecna prs na desnu nogu , onoj malecko prsce, pa se seti kako smo proslu nedelju bili na komsisku svadbu, pa k`d me ti nagazi s´s stiklu na onoj malecko prsce na koje vec nekolko godine imam kurje oko, svitke mi podjose na oci , a ono prosto mi bese milo, sto me nagazi.Da bese neki drugi, utepaja bi ga kako kuce u lojze, al ti me t`koj nezno otpasa, da sam posle tri d`na krivija, ja krivim a ono milo mi , a i prsce neje vise kako je nekad bilo, nadulo se kao burilo pa cuvaj boze, ne mogu ni cipelu da obujem, kao i ono ti se raduje.
Ne znam zasto juce ne dodje u Trandafilsku bascu, kako sam ti porucija, pa da izedemo zajedno lubenicu sto sam gu njeknja ukraja na pijac, ako i jutre ne dodjes moram sam da gu izedem, jer bo ce skape, a zasto posle na primer pretrpe onolki stra dok sam gu kraja da ide u provaliju a voleja sam da dodjes i ti, da ti otkrsim najbolji raznj, pa kad gu zacapamo a voda ni teci niz bradu, iijjjjj.
Trebala si mori da dodjes Marijke, ovakoj tuzno mi bese bez tebe , dok sam te cekaja, dremaja sam k´ako buva na kuce, obesija sam bija ulj kako star pet`l, pa gledam u mesec a on se iscerija na mene, pa mi doodese da ga tresnem da mu svitke iskociv, ko na mene k`d me ti s`s stiklu nagazi na kurje oko,mislim na onaj malecak prs, pa se seti sto mi je mesec kriv sto ja imam npr. kurje oko . Seti se na nas sastanak od prosli put, mesec ti bese osvetlija lice i grudi a ja te od radost cuvna u obraz a ono puce k`ko flasa od kiselu vodu, k`d se otvara onakoj pa `k. A ti ustrepta kako magarica u trnje a obrazi ti rustiv crveni kako bulke u zito.
E moja Marijke, mori Marijke mnogo ti me seksualno utepujes ti mene, dodji mori jutre da nemas oci, sto si takva, ja znam da je tatkoti ljut na mene, pa kad prode pokraj mene izbulji oci kako zaba u palamudu a sto sam ja kriv, na primer sto on neje mogja da proda vasu krivu kobilu na pijac. Marijke mnogo si mi falicna cel noc mislim na tebe, pa odim po kucu kako samovila, pre neku noc ili d`n takoj setam po kucu a ono t`mnina pa k`d se spna od tronosku sve sam nos ogruljija od zid a na oko ovolika m`snica. Majka mi je dva d`na turala na oko i na nos kromid da izvuce utepotinu, lego t`koj sas kromid pa se mislim majku mu sto ti je ljubav, covek moze glavu da izgubi, ali ne mi je bilo zal. Ima mnogo toj jos da ti kazujem, moje ljubavne muke sto ne moze na ovuj artiju da stanev, da nemas oci dodji jutre na nase staro mesto u Trandafisku bascu.
Kad se kuce uz drvo kacuje povuci ga za rep pa ako pocne da vije toj ti moje srce kroz kucesko vijenje ljubav porucuje. Tvoj zauvek i zanavek NIKODIJA!
Eh sto ti je ljubav,od ovakvu ljubav i konj lipcuje a ne covek.
Pojacana I ubrzana disfunkcionalnost ljudskog uma…o tome sam razmisljala...
dobro vece…KAKO STE DANAS? IMA LI STA NA VIDIKU VAN NAS…MA [size=12]]svakako da ima...veceras sam razigrana…pa da vidimo…
…. …
[KAKAV UVOD U U OVAKO SPECIFICNU PRICU…UVEK MI JE POCETAK PISANJA PROBLEMATICAN I tezak…A jedan od razloga moze biti (sama od sebe ocekujem da nesto konstruktivno napisem)… odakle mi pravo da sebe kvalifikujem kao nekoga koji misli da nesto ''zna'' zapravo to je poistovecivanje sa sopstvenim egom…Opet me je u potpunosti preuzeo ''varalica''koji se pretvara da sam ja…
A..ko sam ja u stvari…zapravo ko smo mi…?
Necu o etiketama…laznim slikama…iluzijama nasih zivota I neseg ega…
resila sam da se prosetam mozda i vekovima unazad(ne znam do kog vremena cu stici)i da pokusam da ostvarim odredjeni stepen prisutnosti,postojane i usmerene paznje u svojoj percepciji, a sve radi toga da bih osetila bozansku sustinu zivota…(verujem da posedujem duh koji obitava u meni…mnogi misle da jedinstvena svest obitava u svakom bicu…ne verujem u to..)''sad se mnogi pitaju’''odakle ti pravo da mislis da si ti privilegovana''?…a ja imam odgovor…Zato bolje da ne razmisljaju o takvim zamkama..(moj odgovor bi bila ona varalica o kojoj malo napred pisah)
Vecina nas stvari vidi samo kao spoljasnje oblike nesvesni sustine…pa tako i sebe dozivljava…van sopstvene sustine…(identifikacija sa fizickim I psihic.oblikom)..o tome mnogi govore…
Otvorila plakar.''.sta da obucem''!?,pitam se? …za takvo putesestevenije…kada bih mogla da letim , to bi bilo dobro…onda nista ne bi bilo vazno…(evo opet varalica…)pa garderoba je u pitanju…
Disfunkcionalnost ljudskog uma….ja se zaista slazem sa onima koji smatraju da je ''normalno stanje uma’'' kod vecine ljudi obogaceno snaznim svojstvima onoga sto nazivamo''disfunkcionalnost''ili ''ludilo''…''kolektivna mentalna bolest''..ma svi se slazu…Hinduisti- maya.’’Ramana Maharsi… jedan od najvecih ind.mudraca…tvrdi:''um je maya,''Budizam-dukkha-u…patnja cista nesreca…Hriscani… normalno kolektivno stanje covecanstva je …''prvi greh’''..inace greh je rec u velikoj meri pogresno shvacena i protumacena ,(bukvalni prevod sa grckog na kom je Nov zavet napisan )…znaci promasiti smisao ljudskog postojanja…znaci ziveti nevesto,patiti……ukazuje na disfunkcionalnost…
Ipak cu leteti…onda sam sasvim slobodna…rasterecana…a i malo ko me vidi primecuje…mozda neka ptica koja se pita( koliko neba sam okupirala)i…(moze samo neki vetar da me oduva hahahh…ali valjda ce me prepoznati hahah ..pa ce se utisati… i propustiti me…)
Oo, ljudi (naravno ,ne ja)..su svasta stvorili i dostignuca su im impresivna i neosporna na polju knjizevnosti,slikarstva muzike vajarstva,arhitekture…pa danas nauka ,tehnologija…pa sta sve ne…Sta nam je to pokazalo? …LJudski mozakje neosporno inteligentan, ali je njegova inteligencija umrljana ludilom …
Disfunkcionalnost(kolektivno ludilo) se najjasnije uocava u dvadesetom veku,…a danas se pojacava i ubrzava…razvoj nauke i tehnologije je coveku omogucio(pored neospornog boljitka u mnogim domenima ljudskog zivota) da ilustruje sve cari destruktivnog nacina resavanja stvari i dogadjaja upravo preko disfunkcionalnosti sopstvenog uma…
Znate li, da su ljudi vise patili od ljudske ruke …nego od prirodnih katastrofa…(destrukcije…ratovi,surovost u njima, strah,pohlepa i zelja za moci, ropstva,mucenja,nasilje….. bombe, mitraljezi,podmornice,bacaci plamenova,avioni,rakete ..otrovni gasovi…
Pamet u sluzbi ludila…
.Milioni ljudi.muceno,osakaceno,ubijeno,poginulo,unakazeno…masovna istrebljenja,genocidi…to je samo jedan aspekt… …unistavanje planete –
drugi aspekt Kolektivne disfunkcionalnosti ljudskog mozga..nasilje bez presedana koje ljudi izvrsavaju nad drugim oblicima zivota(biljke,zivotinje,zagadjivanje okeana,reka vaduha)
Kolektivna manifestacija ludila,…krajnja neuracunljivost sa povremenim kratkim intervalima trezvenosti..(o sirenju bolesti zavisnosti…I uopste bolestima ..posebno..)
Sta stoji iz ovakvog ponasanja koje rezultira takvom destrukcijom koja se zaista ubrzava!?…Strah,pohlepa,zelja za moci,bogacenjem licnim….
Sve su to zapravo proizvodi disfunkcionalnosti i to one koja predstavlja duboko usadjene kolektivne obmane koje leze u umovima svih ljudskih bica…
Moj ego…identifikacija sa misaonim oblikom,emocionalnim,fizickim…sta sam dobila…potpunu nesvesnost o svojoj povezanosti sa celinom…sa izvorom.Konacno sam razdvojena..ona lezi u sredistu mog razmisljanja,govorenja,delanja i upravlja njima…takav svet ja stvaram…
''Ali u mome srcu ,u srcu nove svesti lezi…transcedentnost misli…otkrivena mogucnost da se izdigne iznad tih misli ,da se unutar sebe spozna dimenzija koja je beskonacno mnogo sira od misli…
''Glas u mojoj glavi''nije ono sto sam ja…ja sam onaj koji sve to vidi…
Shvatanje koje predhodi misli, prostor u kojoj se stvara misao,emocija ili culni opazaj''E.tol…
Ma,nisam letela daleko…umorila sam se vec na pocetku…
Neki drugi put…nemam kondicije…krila su me izneverila…
Zatvorih plakar…
Dragi sine,
Pišem ti ovo pismo kako bi znao da ti pišem. Ako dobiješ ovo pismo znaci
da je dobro stiglo. Ako ga ne primiš javi mi, tako da ti ga ponovo pošaljem. Pišem sporo, jer znam da sporo čitaš. Neki je dan je tvoj otac pročitao u novinama da se po statistikama većina saobraćajnih nezgoda dešava 1km udaljeno od kuće, tako da smo se nedavno i mi preselili malo
dalje od kuće. Kuca je prelijepa, imamo cak i veš mašinu, ali ne znam da li radi.
Jučer sam stavila veš da se pere, povukla vodu i veša vise nije bilo...
Ovdje vrijeme i nije tako lose. Prošle sedmice samo je dva puta padala kisa - prvi put je trajalo 3 dana, a sljedeći put 4. U vezi one jakne koju si želio, tvoj ujak Pjer mi je rekao da ako ti je budemo slali da skinemo dugmad, posto su dosta teška, jer to bi vise koštalo, tako da smo skinuli dugmad i stavili ih u džep. Napokon smo sahranili tvoga djeda: pronašli smo njegovo tijelo kada smo čistili kuću. Bio je u ormaru od onog dana kada je pobijedio dok smo se igrali skrivača.
Prije nekoliko dana eksplodirala je boca od plina u kuhinji: tvog oca i mene je izbacilo van kroz prozor: koji osjećaj! Nakon toliko godina, otac i ja smo izašli van zajedno. Posto već spominjem tvoga oca - dobio je novi posao! Jako je ponosan. Ispod njega se nalazi oko 500 ljudi...zaposlili su ga na gradskom groblju...održava travnjak. Tvoja sestra Julia, znaš ona koja se udala za svog muza..napokon je rodila! Ne znamo još spol, tako da ne znam da li si postao tetka ili ujak...ako bude curica tvoja sestra će je zvati po meni... Čini mi se malo čudno da svoju kćerku zove "mama". Tvoj rođak Pol se oženio..po cijeli dan se moli pred ženom, jer je djevica.
I da znaš da vise ne viđamo tvoga Ujaka Izidora, onoga koji je umro
prošle godine...
A da ne govorim o tvom bratu Zano ..on je grozan..zatvorio je vrata od auta, a unutra su ostali ključevi. Morao se vratiti u stan kako bi uzeo duplikat i kako bi nas sve izvukao iz vozila. Katastrofa !!!!!! Dobro sine, neću ti napisati adresu, jer ne znam koja je. Porodica koja je ovdje prije nas živjela, uzela je kucni broj sa zida i ponijela ga sa sobom. Ako vidiš Margarit pozdravi je, a ako je ne vidiš nemoj još ništa govoriti.
Mama koja te voli,
PS : Htjela sam ti poslati nešto para, ali sam već zatvorila kuvertu
Danka,pošto je bilo mnogo neobičnih reči,verujem da će te ovo malo nasmejati,možda čak i spada u "neobičnu"...raskoš igre reči,pozdrav.
..kao da je promena-brže koračati ulicom.da iza ugla vreba neočekivano.dagerotipija 'mesto fotografije,zarad starine(u našim mislima).kao da voda početka teče knezom il' nekom drugom ulicom,kao da zaborav..plete,tka..goni na lutanje.noge same hode,misli...samo osećam.desiće se.
u narodnom muzeju ....... samo nakratko .... spavači neme poezije:bonar,van gog.NADLANUSNA, san je za svest ono što je težina za telo.u svoj lepoti izgovorenih misli-golubova lepet,paperje stavarnosti..ne okrećem se,znam da me prate neke čudne misli,ovo je baš čudan dan.voda je do kolena-ne primećujem to.(ontološki)zaborav je već prekrio,kao pramen njene kose,samo lice dana današnjeg,ubeskrajenog.
reka ljudi mili,neosetno.tiho osvajanje vremena.prepodneva,sklopljeni dlanovi neba,tihi osmesi,svakodnevni poslovi,poniranje jastva,pomirenost stvari sa nepostojanjem..
heh...kako sad kuckati nesto 'improvizovano' posle ovog asijevog ....ali obecala sam.....
Citat:ima li sta na vidiku van nas - ima jer - i mi smo van nas - biti van sebe od prerastanja sebe zagrliti nebo i oci ljudi oko nas....dotaci im nevidljivim dodirom obraze......
ako mislis da nema jedinstvene svesti u svakom bicu - kako mislis da to onda jeste, kako iz tvoje perspektive to izgleda?
Citat:Vecina nas stvari vidi samo kao spoljasnje oblike nesvesni sustine…pa tako i sebe dozivljava…van sopstvene sustine…(identifikacija sa fizickim I psihic.oblikom)..o tome mnogi govore…
....vezbati se da se kroz zivot koraca zatvorenih ociju, a otvorenog unutrasnjeg oka....teci sa svojim unutrasnjim osecajem...intuicijom....uciniti ono sto nam unutrasnje bice govori da treba....pa ma kako to nekom tamo izgledalo ili moglo da izgleda....
Citat:
Don't believe what your eyes are telling you. All they show is limitation. Look with your understanding, find out what you already know, and you'll see the way to fly.
Every person, all the events of your life are there because you have drawn them there. What you choose to do with them is up to you.
If you will practice being fictional for a while, you will understand that fictional characters are sometimes more real than people with bodies and heartbeats.
- richard bach
Citat:
( koliko neba sam okupirala) - celo nebo je tvoje......
Citat:Sta stoji iz ovakvog ponasanja koje rezultira takvom destrukcijom koja se zaista ubrzava!?…Strah,pohlepa,zelja za moci,bogacenjem licnim….
Sve su to zapravo proizvodi disfunkcionalnosti i to one koja predstavlja duboko usadjene kolektivne obmane koje leze u umovima svih ljudskih bica…
posasti pozitivizma i industrijske revolucije i uverenja da materijalni prosperitet pokazuje 'boziji blagoslov' - samo neke od crtica nacina razmisljanja koje su nam donele tragediju onog sto nazivamo 'zapadni svet' i cemu nas uce i govore da 'treba da tezimo'
Citat:''Glas u mojoj glavi''nije ono sto sam ja…ja sam onaj koji sve to vidi…
Shvatanje koje predhodi misli, prostor u kojoj se stvara misao,emocija ili culni opazaj''E.tol…
biti 'ja' i 'ziveti' a istovremeno videti sebe 'sa strane', 'odozgo', sagledavati sa nekih visih nivoa svesti, rasti.....spoznavati....razgovarati sa sobom...izdasno razgovarati sa sobom....ispricati se......
....ali obecala sam.....
