|
|
|
|
|
Poslao: 02 Nov 2009 08:47
|
|
dum_dum ::Realan svet je PUN računa - što plaćenih, što neplaćenih.
Баш тако! Живот нам је сваког тренутка испуњен некаквом рачуницом, посебно на плану емоција. Еволуирали смо у емотивне рачунџије. Животним успехом и највећим задовољством проглашава се поклапање рачунице две, или више особа.
Чак смо и етичке вредности "превредновали" кроз појам плаћања (неплаћања) рачуна.
|
|
|
Poslao: 02 Nov 2009 09:08
|
|
Nekako mi je naporno da skuvam sebi kafu. Legla bih i zagrlila te.
Gledam teletekst i razmisljam. Paranoja u meni raste. Zelim da verujem da je paranoja. Ako je strah realan podicice me jeza.
Obolelih 162,163,164,165... ko zna koliko zapravo.
Postajem svesna da je sigurnije sedeti ispred monitora nego izaci iz kuce.
Citam: "Djaci iz Beograda, 15 i 17 godina zadrzani u bolnici zbog povisene temperature koja ne deluje na medikamente"
Jeza me podilazi ...
Imam utisak da pocinjem da se plasim. Zapravo, plasila bih se da smem to da zamislim. hmmm.... "Predstavnici vlade a radna grupa danas o novim merama protiv gripa..." danas ce poceti da razzzzzgovaraju. Sutra ce se cifra zarazenih povecati za jednu nulu.
Ni jedan me nije zaobisao. Grip ! Ni jedan. Kao ni jedan maliciozan lik igde. U zivotu, i ovom i onom.
Mozda sam, naprosto, baksuz.
Razmisljam, mada ne smem to sebi da dozvolim. Ako je procenat smrtnosti (tako bar kazu) 2%, to znaci da dvoje od sto ljudi koje poznajem treba da umre od famoznog gripa. Samo sto se to ne broji tek tako...
Cemu svo mucenje, rintanje, uzivanje, snovi, nerviranje, mastanje i planiranje ako jedan N1H1 ili kako se vec zove moze da te pokosi u jednom dahu.... doduse moze da te pokosi i pijani vozac... ne mozes da planiras ....nista ne mozes da planiras, narocito zivot .
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Nov 2009 00:57
|
|
Pada sneg.
Sve je belo beznadje.
Tužna svetlost
hladnoća i odsutnost...
Ta omražena tišina
i bela samoća...
|
|
|
Poslao: 04 Nov 2009 00:59
|
|
Tombe la neige
Tombe la neige
Tu ne viendras pas ce soir
Tombe la neige
Et mon coeur s'habille de noir
Ce soyeux cortège
Tout en larmes blanches
L'oiseau sur la branche
Pleure le sortilège
Tu ne viendras pas ce soir
Me crie mon désespoir
Mais tombe la neige
Impassible manège
Tombe la neige
Tu ne viendras pas ce soir
Tombe la neige
Tout est blanc de désespoir
Triste certitude
Le froid et l'absence
Cet odieux silence
Blanche solitude
Tu ne viendras pas ce soir
Me crie mon désespoir
Mais tombe la neige
Impassible manège
Laku noć... i dobro nam došao novi, novembarski, dan.
Sreda.
Sreda ...
hmmmmmm... odoh da te zagrlim. 
|
|
|
Poslao: 04 Nov 2009 09:26
|
|
Život se baš razlikuje od virtualne komunikacije, ali baš.
Ranije sam mislila kako smo tu i tamo tako slični...
Ovde se filtriramo.
Nema snega, nema osmeha, nema dodira, nema lica....
Samo ekran i tastatura .... nema ni tišine, a tek pogleda.
Svi smo samo gomila slova raspoređena pravilno ili nepravilno u malom prozorčetu.
Ni miris, ni ukus ....tek kompromis!
Izazvala sam galamu. Bez potrebe. Bez razloga.
U pravu je neko ko je napisao da TO nije bilo promišljeno.
Istinu treba filtrirati, kako bi ti život bio lakši i lepši.
Mogla bih to da naučim.
Čuvaš svoje lepo i ne diraš tuđe. Prepoznaješ u svakoj pahulji iskru života i nadaš se da će računi stići što kasnije ...
|
|
|
Poslao: 04 Nov 2009 12:51
|
|
Elektronski papir uskraćen je za prave emocije,osećaje.Ranije sam se više puta pitao da li svi ti ljudi postoje negde,u realnom svetu...Naravno da postoje ali sam i ja njima isto tako nadrealan,verovatno...
Ali...ostaje jedno pitanje da lebdi u zraku...Gde smo svi mi kad kompjuteru kažemo shutdown?
I tog istog trenutka,sunovratimo se u surovu realnost. 
|
|
|
Poslao: 04 Nov 2009 13:58
|
|
Šta tražimo u virtuelnom svetu, uslovljeno je realnim svetom koji čini naše okruženje, pod čim podrazumevam i materijalno i duhovno. Do nabasavanja na MC, u virtuelnom svetu sam tražila isključivo podatke, ma kakve sadržine oni bili, bitno je bilo da su mi bili potrebni bilo za šta. Onda krenuh da isčitavam i ono što mi nije bilo potrebno, na osnovu isčitanog počinjem da razmišljam kao "profajler" i nađem se u čudu, jer prepoznajem osećanje poštovanja prema određenim osobama koje ne poznajem. Na osnovu čega?
Pitam se pitam.Analiziram.Nisam se prešla, ti i ti i ti .....su dostojni mog poštovanja. Ne moram ih nikad upoznati u realnom svetu, mada bih neke i volela upoznati.Da ne bih bila pogrešno shvaćena, to ne znači da i u realnom svetu u mom okruženju nema takvih osoba, ali: više ljudi više zna! Prednost virtuelnog nad realnim: pošteđen si podmetanja, zlobe, tračeva, bar mi se tako čini.Ukoliko i to postoji u virtuenom svetu, bar se ne spušta u realni, naravno-pod određenim uslovima.Hoćemo li dozvoliti da ta granica bude pređena, zavisi od nas samih. Virtuelna ljubomora? Nepoznat osećaj.
Možda se ne radi o tome, možda je u pitanju osećaj zapostavljenosti saputnika onog koji lebdi i kontaktira u virtuelnom svetu, zapostavljajući na taj način saputnika u realnom svetu?
|
|
