|
Poslao: 05 Nov 2017 15:50
|
|
Lulubi ::samo da zabeležim da je porodica učenice za koju smo sakupljali novac i dalje na listi prioritetnih.
kada smo tog 22. decembra prodavali čestitke i ukrase, napravljena je opšta medijska fešta, direktori brojnih institucija koji se bave socijalnim pitanjima su obećali novu kuću porodici, označili slučaj ove porodice kao prioritetan (jer se kuća urušava, neuslovna je potpuno, puna pacova, ne može se zagrejati).
i dalje su, kao što rekoh, prvi na listi. tako već par godina. i još, da citram, "prilično inertni kada je u pitanju pomoć koju dobijaju".
Ima jedan vic koji ću parafrazirati:
,,Hteo sam da napakostim svetu. Zarazio sam novčanice najopakijim bolestima i poklonio ih sirotištu. Od bolesti je umrlo tri ministra, četiri zvaničnika i dva direktora. Deca su živa i zdrava."
|
|
|
Poslao: 05 Dec 2017 21:08
|
|
gledala sam opet film "blade runner", pre izvesnog vremena. gledao mi se baš, baš taj film, i to toliko kao da će sutra svet da nestane.
naravno, opet sam se zaljubila. u sve. (najviše u svoje sećanje - kao devojčica sam ga gledala i upamtila sliku lepe tete sa crnom maskom preko očiju, u nekakvoj prodavnici igračaka... )
počela je da mi se mota po glavi misao o svim tim vizijama i slikama budućnosti koju filmovi donose. bilo bi interesantno analizirati ih, i registrovati da li su neke bile proročke, a koliko njih se još nije ostvarilo... mada, svaki kvalitetan film, baš kao i knjiga, imaju poruku koja lebdi iznad vremenske odrednice, jer ona nije ni važna.
koncentrisala sam se sada baš na taj prikaz budućnosti. bilo je svega očekivanog - leteći automobili, kloniranje, tehnologija... i more paradoksa.
zašto se robuje šablonima, ipak? policijski auto je letelica, ali je kancelarija tipična, sa venecijanerima (fali stoni ventilator!); kriminal je kibernetski, dekard nosi i dalje mantil a la dik trejsi; takođe, ima u stanu sofisticiranu mašinu za pregled fotografija sa kojom komunicira, ali u tom istom stanu ima i klavir, na kome su uramljene fotke, "po starinski"...
ipak, to filozofiranje mi nije smetalo da uživam. jer, razumela sam, na kraju. paradoksi su svuda oko nas, nema veze u kojoj smo godini ili veku. ili filmu.
u toku jedne šetnje parkom prođem pored nekog ko na sebi ima više novca nego što ga ja imam u budućnosti, a oboje prolazimo pored klupe na kojoj spava beskućnik. koje je njemu vreme? znači li njemu nešto što je u 21. veku?
|
|
|
Poslao: 05 Dec 2017 21:26
|
|
Napisano: 05 Dec 2017 21:25
Sočivo iz Zadužbine je praktično Google Maps, samo za galaksiju...
Dopuna: 05 Dec 2017 21:26
* Knjiga, Isak Asimov; nije film :V
|
|
|
Poslao: 06 Dec 2017 20:18
|
|
mpman ::Sočivo iz Zadužbine je praktično Google Maps, samo za galaksiju...
nisam čitala mnogo od asimova, zapravo, jednu knjigu sličnog naslova: "preludijum za zadužbinu".
eni konekšns?  nisam bila na času...
|
|
|
Poslao: 06 Dec 2017 20:33
|
|
Aaaa, pa to se ne radi tako!
Prvo pročitaš originalnu triologiju, pa onda i dva nastavka koji se direktno nastavljaju na triologiju; a onda imaš ciklus o carstvu sa još par knjiga i ciklus o robotima. Svi ti ciklusi zajedno objedinjeni su u četvrtom nastavku ciklusa o Zadužbini. 
|
|
|
Poslao: 06 Dec 2017 20:44
|
|
ih, sad... poenta je da smo svi roboti - neko bukvalno, a neko u duši. 
(vežbam za kurs: kako da pričate o čemu nemate blage veze - a da se ne primeti)
jednog dana (koji će, po mojim dosadašnjim proračunima, trajati barem 599.000 sati), ja ću uraditi ili početi da radim sve što odlažem celog života...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Dec 2017 23:10
|
|
Nema je ni ona moja biblioteka...
Inače, ova slika je sa limunda. Moj primerak je toliko puta čitan da je mnogo pohabaniji od ovog. A što se tiče knjige u elektronskom formatu, potraži Sabrane robote, tamo ćeš naći sve priče iz zbirke Ja, robot.
|
|
|
|
