|
Poslao: 10 Jan 2018 22:12
|
|
inficirala sam se.
naravno da nisam na vreme primetila i da se infekcija proširila, sad uopšte ne znam hoću li biti ikada imuna.
ne znam kako sam je "potkačila", možda u avionu, možda još na aerodromu.
posle nekoliko dana bure i gledanja kako ona cepa more na froncle koje zovemo talasi, nakon par žuljeva u najudobnijim patikama na svetu od skitanja po ulicama i mostovima novog grada, još uvek nisam osećala ništa neobično. zapravo, jesam - oduševljenje novim iskustvom, ali tada još nisam znala šta mi se dešava u krvotoku.
tek na poznatom terenu, u "sigurnoj zoni", počela sam da je osećam.
najviše u stopalima. htela su u neku svoju šetnju, nezavisno od pravca koji je mozak odredio.
onda se i on pobunio. počeo je da mi projektuje slike brodića i šetača udaljenih hiljadu kilometara daleko, a koji su do neki dan bili na korak blizu.
sada je grudni koš pod dejstvom. iz njegovog centra čujem ime jednog drugog grada u koji moram da odem.
moram. jer, takva je bolest. ja sam inficirana putovanjima, što se leči teško, jer se lek nalazi čak iza sedam mora i iza sedam gora...
|
|
|
Poslao: 23 Jan 2018 19:44
|
|
Face your zeroes
Tačno vreme: 00.00
Propuštenih poziva: 0
Primljenih poruka: 0
Nezagorelih palačinki: 0
Kvalitetnih šerpi: 0
Bračnih ponuda: 0
Uspešnih veza: 0
Dece: 0
Zajedničkih letovanja: 0
Objavljenih stručnih radova: 0
Medalja za hrabrost: 0
Sličnosti sa Hajdi Klum: 0
Uspešnih dijeta: 0
Ispunjenih fantazija: 0
Wunderkind momenata: 0
Putovanja u Španiju: 0
Šteka: 0
Naučenih klavirskih kompozicija: 0
Talenata za prirodno-matematičke nauke: 0
Talenta za ušivanje dugmadi: 0
Velikih ideja: 0
Malih crnih haljina: 0
Rešenje testa:
Ukoliko ste na većinu pitanja odgovorili sa 0, idealan aksesoar za vas su nanule.
|
|
|
Poslao: 27 Jan 2018 19:15
|
|
velika voda je flertovala sa svetionikom, mazno i sporo; boje su uskladile svoj ritam sa blagim mirisom soli u vazduhu, a brodići su ljupko prilazili kulama kao zrelim damama, moleći ih za ples... vetar je štrikao talase kroz uši, sve to u jednom dugom i izdajničkom trenutku u kojem su oči doživele orgazam...
kako je moguće da ovakva lepota nije izrodila ni jednog poznatog umetnika?!
sigurno je neko odavde, stojeći na ovom mestu kao ja sada, želeo da opiše svoju opijenost i egzaltiranost životom koji buja u svakom kamenu i dodiru!
razočarana sam činjenicom da ni jedan poznatiji stih, rečenicu, kadar, notu, ovaj božji kutak nije iznedrio. jesu li ovi ljudi slepi kod osećanja??
nekoliko dana kasnije, na istom tom mestu, velika voda je divljala i penila. svetionik se nije video od besnila mora; boja nije bilo, so je gušila, a vetar je proklinjao na tri jezika.
kažu da je većina dana takva ovde.
na bezbednoj udaljenosti, shvatila sam da je trebalo da umrem tog trenutka. bih, zaista, da nije bilo tekovina savremene civilizacije - koje su ujedno i bile razlog ovoj drami.
čovek je sam sebi nametnuo jaram. ukrotivši prirodu, razbeseneo ju je i stvorio sebi večitog neprijatelja.
razumela sam: kada razmišljaš kako pobeći od grehova predaka, zaista ne možeš razmišljati u stihovima...
|
|
|
Poslao: 10 Feb 2018 18:47
|
|
kako sam se zamalo udala
- predavanje sa tečaja "mis prisi u 21. veku"
prohladno je jutro, ali osvežavajuće. ulazim u bus, putujem u bg na seminar.
stanica je skoro prazna, nas par je putnika; vozač je duhovit, kondukter više džentlmen. srećni su što niko od nas ne tegli "krmače" niti gipsane statue konja u kasu. izgledalo je kao da polazimo na vožnju u dobar dan.
otprilike pet minuta pre polaska, doteturavaju se dva pijanca. zašto li je neko ovako rano pijan, stvarno ne razumem. al' što ja moram sve da znam... ispostavlja se da jedan od njih putuje do p. i jedva ga unose u bus, jer on ne može da hoda, sapliće se, težak je. ovaj što ga je dovukao uopšte nije pijan. nije mu ni poznanik, kamoli prijatelj. nisu ni iz istog mesta. našo ga u kafani koju drži mica (a ona mu je neki rod), pa ga zajedno sad ujutro izbacili.
sad smo se svi, malograđanski, zainteresovali, a micin rođak nam natanko sve ispričao: kako se ovaj (trenutno) pijani čovek dopisivao sa nekom ženom, ozbiljno, dugo, tako da je pala čak i bračna ponuda. pošto je nesuđena mlada iz našeg mesta, čovek doputovao iz p. da je upozna. kad, ispostavi se da su se sa njim dopisivale neke klinke, još ga i sačekale da ga ismeju pred svima. i šta on da radi - nego da se napije?!
neki se uozbiljiše, neki nasmejaše, kondukter je psovao jer je on najviše cimao pijanog putnika (koji je spominjao sandru i sve joj po spisku... a i ne zove se tako...), a najsrećniji je bio micin rođak koji se oslobodio svog tereta (i to pouzdano - strpao ga je u bus za drugo mesto!).
eto, kakvih ljudi danas ima: previše lakovernih, i previše bezdušnih. problem je što su lakoverni ovi koji bi trebalo da su iskusni, a bezdušni oni koji bi trebalo da su još naivni i nevini...
kakve veze ima sa udajom?
pa, eto - da sam mu tada prišla i rekla: ja ću se udati za vas! - ja bih sad bila gospođa!! 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Apr 2019 19:55
|
|
...kada smo putovali tako, zajedno sami, zamišljala sam kuće i ulice onako kako si ti sugerisao. "plavi krov, sa primesama nesna" ili "kišna ulica, puna nekih tužnih kišobrana".
grizla sam jabuke i pitala te: "kakvog su ukusa?"
opekao si se kada sam bez rukavice htela da pomerim šerpu sa usijane ringle.
nosim tanki ožiljak na obrazu, od one noći kada su te presreli u ulici nadomak stana.
jednostavno, jednom davno, iz istog sna probudili smo se - ja u tebi, ti u meni.
kada bih gledala svojim očima, svet ne bi bio tako zanimljivo mesto.
ni ukusi ne bi bili tako sočni. ni zvuci umirujući. ni dodiri razbuđujući.
|
|
|
Poslao: 19 Nov 2019 18:42
|
|
film "džoker" oborio silne neke rekorde i koješta...
meni se film dopada, onako, ok je urađen, ali ne razumem čemu frka oko njega.
osuđuje sistem za propast malog čoveka?
glorifikuje zlo i nasilje?
ukazuje na neodgovornost nadređenih institucija, države? dovodi u pitanje roditeljstvo i sprovođenje zakona? ukazuje na gordost imućnih i zdravih? pretpostavlja da je pištolj glavni adut za rešavanje konflikta?
čini mi se da je sve ovo rečeno i mnogo ranije, tako da - ponavljam - ne razumem čemu frka...
ali, možda ja baš i nisam merodavna. meni su ovakve priče svakodnevnica (ne moja, lična svakodnevnica, već sugrađana, ljudi sa kojima sarađujem), tako da filmska priča - koliko god oponašala stvarnost - ne može da mi bude interesantnija za analizu pored toliko primera oko mene. oko svih nas. možda je jedna od poenta filma to - da nas razdrma, da nas podseti na neke humane vrednosti kojih smo se odrekli ili šta već... ja sam se samo iznervirala. ništa se ne menja. nikad.
znam to po a.p. čija porodica i dalje nema ceo krov nad glavom;
po n.š. koju leče od depresije bezuspešno i nezainteresovano (sledeća stanica je - biljka);
po j.b. i v. v. koji su konzumirali narkotike, ali nisu bili ni u čijoj nadležnosti (v. je stigla na stanicu - biljka);
po r. k. koju su institucionalizovali tek kada je napala sekirom komšiju i upala u tuđ stan preteći;
po n.n. koga mrtvog nisu sklanjali 6 sati sa ulice, gde je iznenada preminuo;
po bubašvabama i smradu koji dolazi iz susednog stana, jer u njemu živi star čovek, bez ičije pomoći;
po i.p. koji je prošle zime preminuo tamo gde su ga svi mogli uvek naći - na klupi u parku;
znam to po još mnogim sudbinama na koje me je podsetio "džoker".
može on da bude simbol svih njih - nezaštićenih i obespravljenih, ali je poenta filma (jedna od?) - da se skrene pažnja na ljude kojima treba pomoć - promašena.
naposletku, najviše je naslova o tome koliko je film zaradio.
|
|
|
Poslao: 22 Apr 2020 15:27
|
|
pokušavam da, kao, sumiram svoje utiske o čitavoj situaciji oko virusa i svih mera, ali mi ništa nije jasno. doduše, meni 900:3 najčešće i ispadne 100, pa je moguće da sam prirodno operisana od logike.
međutim, naša kućna kladionica je dala relativno tačne prognoze da će se situacija umiriti krajem aprila, sa lepim vremenom, ne zbog sunca i neotpornosti virusa na visoke temperature, već zbog činjenica koje neću spominjati iz profesionalnih razloga. a nemaju veze sa politikom.
ovu količinu kontradiktornih podataka koju u poslednje vreme serviraju više ne umem da pratim, samo konstatujem da na tri portala stoje tri različita podatka o broju zaraženih u mom mestu, od kojih je najmanje jasan upravo lokalni medij (jedan bolestan, troje ozdravilo, pet negativno, osam čeka rezultate... i tako... možda je moje neznanje deljenja ipak povezano sa ovim mojim podnebljem). ja i dalje ne znam da li nas je 8, 9 ili 11 zaraženih, ali je danas četvoro ozdravilo. verovatno će, u skladu sa prognozama kladionice, ozdraviti i ostatak do kraja meseca.
ne shvatite kao provokaciju, nisam verski baš toliko zagrižena (ali jesam vernik), ali ne razumem meru da se zabrani okupljanje u crkvi za uskrs, a kroz dva dana otvore pijace. (ovaj primer mi je sad pao na pamet, moguće da ih ima još, koji takođe ukazuju na to da je moje neznanje deljenja i slabost logike već u skladu sa državnim merilima.)
inače nisam ovoliko pričljiva i ne pišem ovolike postove, ali već ne znam je li zdravo da toliko ćutim. dve su me stvari dodatno razbesnele i potakle na ovoliko pisanije, a to su moj račun za struju i informacija da je majka novaka đokovića hrvatica.
elem, u martu mesecu sam potrošila struje više nego u januaru i februaru (pored poskupljenja, verovatno i zato što sam ceo mart provela unutra, u karantinu, samo sam gledala filmove, vesti, pravila torte i kojekakve papazjanije za stočlanu porodicu; nema veze što već mesec dana celo pre podne provodim kod majke i dolazim oko 13, 14h, a nekad i pred sam policijski čas kući, što odavno ne uključujem peć, živim sama i nemam mešalicu za beton - EPS je odlučio da je imam, da je koristim redovno celog dana, a ja čik da pokušam da dobijem nekoga na date telefonske brojeve za prigovor).
što se đokovića tiče, stvarno ne pratim njegovu karijeru, ali je nemoguće ne znati ko je i kakve uspehe postiže. verujem da je iskren u svojim plemenitim namerama, možda grešim, ali nemam ništa protiv njega. e, ali, pošto se on oglasio po pitanju vakcine, sad se već javno proziva da on hoće, zapravo, da se niko ne vakciniše kako bi se koristili njegovi respiratori, a to je zato što mu je mama hrvatica.
veoma se trudim da se izolujem od svega što me najdublje uznemirava, poput ovakvih prostoća i plićaka, sa kakvog god nivoa da potiču, mada mi ne ide baš najbolje. ne mislim da sam kandidat za nagradu "majka tereza" i ne petljam se u stvari koje ne razumem, ali već instinktivno osećam kako se sa mnom, sa većinom nas, poigravaju - i EPS, i ovi kojima smetaju đokovićevi respiratori (zaboravila sam da spomenem da je njegov cilj slabljenje pravoslavlja), i naši lokalni novinari koji se međusobno pljuju i gade dok ne rade osnovni zadatak, i "struka", i oni koji zameraju "struci" što je iz noćne smene došla neočešljana na intervju.
iako sam tablicu množenja učila po principu rimovanja (čet'r puta pet - dvajspet!), smatram da nisam baš toliko glupa i neprosvećena. posvećujem pažnju mnogim oblastima kulture i umetnosti, jer je to moj svet, i želim tako da ostane. bilo mi je potrebno da sve ovo napišem makar ovde, zato što ne želim da budem (pred sobom najviše) targetirana kao neko ko je samo ćutao i nije iznosio svoj stav.
i valjda će, prema narodnom verovanju, sada prestati da me muči što su "u cara trojana kozje uši", kad sam, eto, konačno ispljunula to iz sebe.
|
|
|
Poslao: 23 Okt 2023 17:40
|
|
Napisano: 11 Apr 2023 15:15
draga dženi,
kada sledeći put budeš pisala pesme, probaj da malo manje ličiš na sve nas.
i nemoj biti tako glasna i vidljiva i sve da kažeš što jeste, pa da mi koji se prepoznamo crvenimo i odamo se.
Dopuna: 20 Jul 2023 18:54
osećam da ću izgubiti sve prijatelje.
jednu grupu čine prijatelji koji su i roditelji. to znači da već 6 godina (koliko ima starija devojčica) nisam popila kafu sa najboljom prijateljicom nasamo i postaje mi je stranac.
pride, iako su joj deca vrlo vaspitana i nenametljiva, iako ih volim kao svoju, počinju da mi budu naporna. moram birati trenutak kada sam raspoložena da se igramo barbikama, pripremanja večere ili odlaska kod zubara (a takvi trenuci su sve ređi jer imam svojih briga - koje bih rado podelila sa prijateljicom) tako da postajem maher u veoma ubedljivim izgovorima za neviđanje ili viđanje na kratko.
drugu grupu čine prijatelji bez porodice.
većina njih sada živi u inostranstvu ili u drugom gradu. to ume da utanji odnose i pored svih mogućnosti za komunikaciju.
ostali su maksimalno posvećeni svojim poslovima/hobijima, mada ne mogu da grešim dušu, ima onih koji su non-stop dostupni i voljni za druženje i razgovor. njih moram da štedim.
treću grupu čine kolege.
koliko god da imam sjajan kolektiv, i dobre prijatelje u njemu, ipak ih poznajem tek tri godine. nekako mi je tužno da sa njima podelim nešto što ne mogu sa onima sa kojima se poznajem i družim još od inkubatora!
posebna kategorija je sestra i njena porodica.
nas dve smo potpuno različite, što ona ne uviđa...
sad se osećam kao moji đaci, kada na pismenom traže pomoć da napišu zaključak.
šta sam s ovim i htela da kažem, ne znam. možda je ovo sve samo pogrešno postavljena premisa na početku teksta i nadam se da ću za koji mesec čitati ovo sa svešću da sam ipak loše procenila situaciju.
Dopuna: 23 Okt 2023 17:40
našla sam neke svoje davnašnje žvrljotine sa kojima ne znam šta ću.
neka ih ovde.
* moć govora, sporazumevanja i dogovora, jedna je od retkih sposobnosti čoveka kao mislećeg bića. stoga, ako u početku beše reč, mi definitivno idemo u kraj.
* nakon sušnog perioda i temperatura koje su dostizale pedeseti podeljak, stiže nam zahlađenje sa snežnom mećavom i tornadom. da li je sada opravdana konstatacija da ne znam šta da obučem?!
* jedan mali, prednihilistički napad ujutru, pre kafe, osigurava dan bez panike da li je pegla isključena.
* onaj dan, u koji sam spakovala sve što želim da radim a nemam vremena, po mojim dosadašnjim proračunima, trajaće 569 sati i 13 minuta. je l to može nekako da se zipuje?
* introspekcija uzvraća udarac: ne, ne želim unapređenje kad već nisam bila dovoljno dobra da mi se kupi kuća za barbiku!
* srećan GMT+1 svima koji slave!
* još jedan dan prođe u skinerovoj kutiji... a tako bih priupitala hudinija nešto!
* dođe tako taj trenutak kad želudac mora prevazići sam sebe jer treba svariti činjenicu da si glup što si pametan.
* uzevši u obzir koliko su neki ljudi naporni, shvatam da je hibernacija znak diskriminacije prirode prema ljudskom rodu.
* kada u 6 ujutru možeš bez problema da platiš doručak u pekari hiljadarkom (prodavačica te ne proklinje jer nema da vrati kusur), neka ti bude jasno da inflacija ne postoji!
* Isključite svoj unutrašnji autokorekt da čujete šta ćete iskreno odgovoriti na pitanje kako si.
* krojač svoje sudbine, kovač svoje sreće... za koja još zanimanja treba da se prekvalifikujem?
|
|
).
