|
Poslao: 08 Apr 2008 22:14
|
|
"...
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj nacin toplog. Obuci cu te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoce."
(Antic)
|
|
|
Poslao: 08 Apr 2008 22:31
|
|
...Ima dana i noći kad tajna ispuni moj kut i posrnem kao živinče krvavih uplašenih očiju, i zaboravim sve, i nemam kome da utečem, ni glasa da ga zovem. Java i san, kao dva ogledala, dodaju moj bol jedno drugom. Zaspem misleći na bol moga dana, onda ga u snu doživljavam ponovno i sanjam da je bol prošao, da nije nikad ni bio, i veseo sam i blagodaran rad zaludna straha.
A kad se probudim, gle, bol moj jučerašnji na svom mjestu, kao kamen. I sve je istina. I nema druge istine do jedne: bola, ni druge stvarnosti do patnje, bola i patnje u svakoj kaplji vode, i svakoj vlati trave, i svakom bridu kristala, i svakom zvuku živa glasa, u snu i na javi, u životu, prije života, a valjda i poslije života...
Ivo Andrić, Nemiri
|
|
|
Poslao: 09 Apr 2008 00:25
|
|
Danas je ovako kako je
Jer je jucer bilo kako je prije bilo.
A ako je danas isto kao sto je
Bilo jucer,
Sutra ce biti kao sto je danas.
Ako zelis da sutra
Bude razlicito,
Moras odluciti da danas
Bude drugacije.
|
|
|
Poslao: 09 Apr 2008 23:06
|
|
кад кренем ка
да идем на
ја питам за
да се видим са
па чекам да он
и мислим да је
кажу да не препознаје ме
(изводи маги-чини ми се да је то и једина песма коју она пева,ЕКВ)
|
|
|
Poslao: 09 Apr 2008 23:49
|
|
Jelka
U januaru nailazim na bačene novogodišnje jelke. Leže pred kapijama polomljenih grana sa pokojim zaboravljenim, napuklim ukrasom što tajanstveno svetluca među crnim vrećama đubreta. A samo pre dvadesetak dana išli smo na pijacu da kupimo našu jelku! Birali smo je dugo i pažljivo među posečenom šumom,okretali je sa više strana, širili joj grane, merili joj visinu...
Odakle je ova jelka? Sa Romanije! U granama joj još zavijaju vučji urlici Crvenih stijena.
A ova? Sa Tare. Ukus mećave i katuna. Šum ledenih potoka.
Ova je sa Zlatibora! Još je živa, niz stablo joj kaplju lepljive, teške suze smole.
Neka je sa srećom! - rekao je brkajlija koji je posekao.
Nosili smo je ponosno kroz grad, vukli uz stepenice i postavili na počasno mesto u sobi. Kitili smo je kuglama i srebrnim girlandama. Palili sveću u njenu čast. Nazdravljali joj. Polagali poklone pod njeno granje. Hvalili se njenom lepotom pred gostima. Divili se njenom stasu. Milovali je, dodirivali, mirisali je. Obožavali je.
I mada je Nova godina prošla bilo nam je žao da se rastajemo od tog čudesnog drveta. Onda je naglo počela da se suši. Venula je na naše oči. Najpre smo poskidali ukrase. Branila se, bodući nas u dlanove sasušenim iglicama koje više nisu bile nežnozelene, već žutosmeđe i oštre, gotovo pakosne. Ko je imao peć, iscepao je jelku i naložio je.
Izgorela je dostojanstveno, okićena poslednji put sopstvenim iskrama. Ko nije imao peći, izbacio je onako oglodanu i ogoljenu pred kuću, da je odnesu đubretari.
Ne govorite mi samo o ljubavi!
Znam sve o njoj.
Momo Kapor, Dama skitnica i off priče
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Apr 2008 22:45
|
|
naš je
taj prostor je uvek tu
pre nego što dopru do nas
taj prostor
koji tako opušta
predah
kad se recimo
bacim na krevet
ne misleći ni o čemu
ili recimo
punim čašu vodom iz
slavine
ničim obuzet
taj
nežni čisti
prostor
vredan je
čitava stoleća
postojanja
recimo
kada
samo češkam vrat
gledajući kroz prozor u
golu granu
taj prostor
tu
pre nego što dopru do nas
garantuje
da
kada dopru
neće uzeti sve
nikad.
bukovski
Dopuna: 11 Apr 2008 22:45
АКО
Ако можеш да видиш уништено дело свог живота
и без једне речи да га поново градиш
или без даха или протеста
поднесеш губитак онога што си дуго стицао
Ако можеш да будеш заљубљен али не луд од љубави
и ако можеш да будеш јак и да ипак останеш нежан
да не мрзиш оне који тебе мрзе и да се ипак бориш и браниш
Ако можеш да слушаш како твоје речи
изврћу неваљалци да раздраже глупаке
и да чујеш како луда уста о теби лажу
и да сам не кажеш ни једне лажи
Ако можеш да сачуваш достојанство и главу
ако можеш да будеш скроман иако си саветодавац краљева
ако можеш да волиш своје пријатеље као браћу
и да ти ниједан не буде све и свја
Ако знаш да размишљаш и да посматраш и упознаш
и да никада не постанеш скептик или рушилац
ако можеш да сањариш да ти сан не буде господар
да мислиш да не будеш само маштало
Ако можеш а будеш чврст али никад давитељ
ако можеш да будеш добар
ако можеш да будеш паметан
а да ниси чистунац ни ситничар
Ако мислиш да задобијеш победу после пораза
а да те две варке подједнако примиш
ако можеш да сачуваш храброст и главу
када је сви остали изгубе
Тада ће краљеви,богови,срећа и победа
бити заувек твоји послушни робови
и оно што више вреди него сви краљеви и сва слава
БИЋЕШ ЧОВЕК
песма проглашена за песму века-радјард киплинг
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Apr 2008 02:19
|
|
Jednom
Jednom kada zivot godine zbroji
i pred ocima ti zaigraju
svi oni moji i oni tvoji
prozivljeni dani i nase ludosti,
svi oni trenutci slatki
i sve nase prozivljene gluposti.
Procices prstima kroz sedu kosu,
casu pica do vrha natociti
prepustit ces se mislima i secanjima
i u davno zaboravljeno zakrociti.
Preturaces po godinama iz mladosti,
tamo u nekoj prepoznaces mene
pomislices ,davno to bese...
ostarih u narucju druge zene,
a bila je tako luckasta i slatka
i imali smo nesto lepo jednom
i znala je da bude i duga i kratka...
sve po potrebi...
I mogla je do suza da me nasmeje
da na obalu izvuce potonule brodove
u hladnim danima znala je da ugreje
takoreci do usijanja...
I bila je tako mila i draga
no ne secam se zašto je dosao kraj
znam samo da mi je znacila puno.
To je jedino sto znam.
Da li je to i ona znala?
Da li je naslutiti mogla
ispod onih velikih decijih trepavica?
Eh...davno je to bilo,
od tada prekoracih milion stepenica
kroz ovaj zivot.
I znam...znam da sam je voleo
i kada je sunce sijalo,i kad su lile kise
al možda sam joj to reci trebao.
Mozda sam je mogao voleti vise!"
I opet ces prstima proci kroz kosu
i ispiti casu na eks do dna,
i bolece te sva ta secanja.
Secanja naseg nedosanjanog sna.
I napunit ces novu casu
i izreci poslednju zdravicu
za mene koju si nekada voleo
mene tada vec tudju staricu...
J.Stevanovic-Mesecina
|
|
