|
Poslao: 24 Okt 2007 01:02
|
|
У ствари велика је то варка.Баш као што је и свет друкчији кад га гледаш са ове или са оне стране свога ока.
Ономе кога посматраш у огледалу са надом,ти си нада коју он гледа из свога света.Не веруј ничему што се може приметити само са једне стране вида.
Све што је око тебе,зеленоока,сачињено је од нечега у теби.
Док други мисле да држош у рукама облике,ти ћеш држати оно што је у њима безоблично!
Од много мисли изабери једну,најважнију.Бави се само њом,док је сасвим не,савладаш,као велики џудиста један муњевити захват,као велики боксер тајни контраударац,као велики хирург,занет вајањем природе,само њему знан рез на срцу.
Овако каже Бак:`Кад би нам пријатељство зависило од времена и зависило од простора савладавши их,ми бисмо упропастили наше дружење.Савладамо ли простор,остаје само Овде.Савладамо ли време,остаје само Сада.И зар ти се не чини да ћемо се нас двоје на том чудесном путу између Сада и Овде ипак понекад сретати?`
У књизи о мудростима пише:`Увек ће бити самоће за оне који су је достојни`.
Кад некога у пролазу питаш: како си,ти то себе провераваш и себе питаш.Научи се да умеш да уплашиш свој страх,уместо страх да плаши тебе.
А у дну једва сам препознао рукопис Лудвига Берна: `Мисли у живом свету,а живи у измишљеном`.
Други део
Сан
Ако нас све уверава да смо сигурно овде,а да смо и још негде,и да смо још увек пре,а да смо сад већ и после,и да је излаз,изгледа,у ватромету хитрине којом се шаље онамо и прима разум у повратку,
да ли је време та порука којом нас стално додирује додир сопственог паперја док нам се крило враћа из бескрилне будућности?
Ако је време та порука,зашто је нисмо примили?
...ретки су спознали границу слободе;још ређи слободу границе...
Клечи на обали неба.Не смеш дотаћи ваздух,па ипак на њега,зеленоока,мораш спустити дланове.Шаке тону полако,али је много боље ако се пронаже покрет који је племенитији и од самог полаког.
И броји се у себи.Унатраг.Дуго.Предуго.
Броји се до тренутка док нисмо сасвим свесни да ће нас то довести даље од најдаље схватљивог.
Броји се до тренутка док нисмо сасвим сигурни да,док склапамо руке,осећамо у њима некакво бело клубе које дрхтаво дише.
Тим се може рећи да смо излучили оно што називамо свесним и само нам је преостало да избришемо сенке.
Једино тако се мо-е добити савршена,чиста белина простора на ком се црта не сусрет,већ прожимање мисли,које већ довољно имају и мисли које још немају вештину садржаја.
Ако ти дам ову грудву,одвојену од тла,она сигурно више и не представња земљу.Ипак ће једном огладнети.Ужасно ће огладнети.И преклињаће у безумљу,урликаће до бесвести,молећи да је вратиш.јер земља се земљом храни,прождире саму себе и у себи се губи.
Ако ти дам део вечности,можеш,од њега начинити историју и народе,културе,традицију...Ипак ће једном по свему попасти фини прах распадања и заборава и бићеш мирно замољена да све то вратиш времену.
Јер време се храни временом,прождире само себе и у себи се губи.
as dreams made on ....
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Okt 2007 01:12
|
|
-....niti su izgubljeni- tolkin
(od one građe,koja snove tvori) .................................
Dopuna: 24 Okt 2007 1:12
ne igraj se sa snovima,ella
neki su od papira
a poneki je i nestvaran
-da posle snova ne ostane
trag moj na tvom telu
da poneseš od mene
samo
tugu i svilu belu
i miris blag
puteva zasutih lišćem svelim sa jablanova-.................................
|
|
|
Poslao: 24 Okt 2007 02:34
|
|
asimetricnost ::Ономе кога посматраш у огледалу са надом,ти си нада коју он гледа из свога света.
On se okrenu i ugleda je. Ah! Ona je ljupka, ljupkija nego ikad, pomisli on. Ali on ne može da razgovara sa njom. Ne smije da je uznemirava... Ali odlučio je - ne; neće da je uznemirava. Ona je daleko od njega u svojoj ljepoti, u svojoj tugi. Ostaviće je tako, i on prođe bez riječi, mada ga je boljelo što izgleda tako daleka, i on ne može da dođe do nje, ne može da učini ništa da joj pomogne. I opet bi bez riječi prošao pored nje da mu nije ona, u tom trenutku, dobrovoljno dala ono što je znala da on nikad ne bi tražio, i pozvala ga i uzela zeleni šal sa rama slike, i otišla k njemu. Jer on želi, ona to zna, da je zaštiti.
Virdžinija Vulf `Ka svetioniku`
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Okt 2007 22:03
|
|
Imam...
Parče neba da se pod njim sakrijem,
jedan oblak da pod njime pokisnem,
jednu reku da se u njoj prepoznam,
jedan život da ga sama savladam,
jednu krošnju koju volim,
dva osmeha za koja živim,
jedno srce koje nikom ne treba...
Imam...
Sve što mi treba da budem ono što sam,
i radost i tugu i osmeh i setu u njemu.
Svoja, ničija, sama,
srećna kada čujem zrikavce u travi...
http://ninam.weblog.rs/index.php
|
|
|
Poslao: 24 Okt 2007 22:10
|
|
E, bas me pogodi ovaj topic, upravo se osjecam nekako sva nikakva i ovo je odraz toga, dosta mi je pomoglo.... 
Hvala svima koji su pisali u ovom topicu 
|
|
|
Poslao: 25 Okt 2007 00:59
|
|
..moje se mene ne dotiče
mirisi,blaženstva,nade
možda je sav svet u očima možda nas drugačijim drugi grade........................................
u morfejevo carstvooooooooooooooooooooooooooo
|
|
|
Poslao: 25 Okt 2007 02:35
|
|
Da li Priroda dopunjuje ono što čovjek unapređuje? Da li ona dovršava ono što on počinje? Sa podjednakim mirom ona gleda njegovu nesreću, ništavost, i njegovu patnju. Taj san, onda, o sudjelovanju, upotpunjavanju, iznalaženju u osami na obali nekog odgovora, samo je odbljesak u ogledalu, a ogledalo je samo površinska staklenost koja se uobličava u tišini kada plemenitije sile spavaju ispod nje? Nestrpljiv, očajan, a ipak nerad da ide (jer ljepota nudi svoje mamce, ima svoje utjehe), koračati obalom je nemoguće; razmišljanje je neizdržljivo; ogledalo razbijeno.
Virdžinija Vulf `Ka svetioniku`
|
|
|
Poslao: 26 Okt 2007 23:35
|
|
…ogledalo i treba r a z b i t i i ii i
razmišljanje (ni)je neizdrživo
obalom je moguće,koračati ...
..hej stidljiva ženo
na licu sjeta ostavlja trag
hej stidljiva ženo
izdaje te iz očiju sjaj
igra svjetla
u tvojoj kosi .....
-čini mi se,sledim samo najdostupnije niti.tri-četiri niti mogu jednovremeno zatreperiti,kao telefonske žice,i kad bih ih sve dirnula,otkrila bih izvanrednu mešavinu nevinosti i dvoličnosti,velikodučja i proračunatosti,straha i hrabrosti.ne mogu saopštiti celu istinu naprosto zato što bi trebalo da pišem četiri dnevnika odjednom.trebalo bi da se često vraćam unatrag,zbog svog poroka da ulepšavam.
još nisam naučila da samoposmatranje zamenim razmišljanjem..što reče žid,samoposmatranje sve krivotvori...- ...........
|
|
