|
Poslao: 11 Nov 2007 13:37
|
|
asimetricnost ::Nikada neću biti pobeđena.Biću pobeđena jedino pobeđujući.Svaka osujećena zamka zatvara me u ljubav koja će najzad biti moj grob,život ću završiti u tamnici sazdanoj od pobeda.Jedino poraz otkriva ključeve,otvara vrata.Da bi domašila begunca,smrt mora da se pokrene,da izgubi svoju nepomičnost koja nas navodi da u njoj prepoznamo krutu suprotnost životu.Ona nam pruža kraj labuda pogođenog u punom letu,kraj Ahila ulovljenog za kosu ko zna kojeg mračnog Razloga.Kao za ženu ugušenu na tremu svoje kuće u Pompejima,smrt samo produžava u drugi svet hodnike bekstva.Moja će mi smrt biti od kamena.Poznajem mostiće,pokretne mostove,klopke,sve potkope Sudbine.Tu se ne mogu izgubiti.da bi me ubila,smrti je neophodno moje saučesništvo.
* * *
Ništa nije tako nisko kao mišljenje o sebi.
* * *
Dva časa ujutro.U kantama za smeće pacovi glođu ostatke mrtvog dana:grad pripada avetima,ubicama,mesečarima.Gde si ti,u kojem krevetu,u kojem snu?Sretnem li te,proći ćeš ne videći me,jer nas naši snovi ne vide.Nisam gladna:večeras ne uspevam da svarim svoj život.Umorna sam:svu noć sam hodala sejući uspomenu na tebe.Nesanica me mori:ne žudim čak ni za smrću.Sedeći na nekoj klupi,obamrla i protiv volje od nailaska jutra,prestajem se podsećati da te pokušavam zaboraviti.Zatvaram oči... Kradljivci žele samo naše prstenje,ljubavnici samo telesnu put,propovednici samo naše duše,ubice samo život.Mogu da uzmu moj:čikam ih da u njemu ništa ne promene.Zabacujem glavu da bih ponad sebe čula trepet lišća.. Ja sam u šumi,u polju... to je trenutak kada se Vreme prerušava u čistača,a Bog možda u skupljča dronjaka.On tvrdica,on tvrdoglavac koji ne pristaje na to da se neki biser izgubi u hrpama ljuspi od ostriga pred vratima krčmi.Oče naš koji si na nebu... Da li ću ikada videti kako pored mene seda starac u smeđem ogrtaču,kaljavih nogu jer je,kako bi me stigao,prešao preko bogzna koje reke?Skljokao bi se na klupu,držeći,u zatvorenoj šaci izuzetno dragoceni poklon koji bi bio dovoljan da sve promeni.Otvarao bi prste polako,jedan za drugim,veoma oprezno,pošto to može da odleti... Šta bi držao?Pticu,klicu,nož.ključ za otvaranje konzerviranog srca?
ko je autor?
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Nov 2007 14:11
|
|
MladjaVR ::
Jbt, ovo je sve totalno neverovatno... 
tako je to, kad se covjek udalji od drugih i postane vise introvertan (iako je naizgled sve isto), kako rece Franc Kafka: Put do covjeka pored mene, za mene je previse dug.
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Nov 2007 15:57
|
|
Veruj mi, itekako dobro znam kako se silno možeš promeniti, a da niko to ne primeti... i osećaj nije baš dobar; drugačiji si, a ostali te još uvek tretiraju onako kako su navikli (s tim da pod 'tretiraju' ne mislim apsolutno ništa loše)...
Ume da dojadi - ali nedostatak ozbiljnog razgovora sa prijateljem, članom porodice ili partnerom je tu prvi krivac. Ljudi se ipak menjaju, te je badava tražiti svog subjektivnog optuženog...
Ih, malo se zanesoh... 
|
|
|
Poslao: 12 Nov 2007 00:13
|
|
PREDGOVOR
Doslovno govoreći,Vatre nisu mladalačka knjiga.Napisana je 1935;imala sam trideset i dve godine.Objavljen 1936,rad se,gotovo neizmenjen,ponovo pojavio 1957. godine.Ništa nije bilo menjano u tekstu ni za ovo izdanje.
Proizvod krize izazvane strašću,Vatre izgledaju kao tbirka ljubavnih pesama ili,ako više volite,kao niz lirskih proza međusobno povezanih izvesnim pojmom ljubavi.Kao takvom,radu nije potreban nikakav komentar,budući da je totalna ljubav koja se svojoj žrtvi nameće istovremeno kao bolest i kao vokacija oduvek iskustvena činjenica i jedna od najpročešljanijih teme književnosti.Najviše na šta se može podsetiti jeste da svaka proživljena ljuba,poput one iz koje je potekla ova knjiga,nastaje a zatim se oslobađa,unutar neke date situacije,pomoću složene smeše osećanja i okolnosti koje u nekom romanu formiraju samu potku pripovesti,dok u pesmi pak sazdaju polazište pevanja.Ta se osećanja i te okolnosti u Vatrama izražavaju čas neposredno,ali dovoljno prikriveno,izdvojenim „mislima“ koje su,većinom,najpre bile beleške u intimnom dnevniku,čas naprotiv – posredno,pripovedanjima preuzetim iz predaja ili istorije i namenjenim da pesniku posluže kao oslonci na putu kroz vreme ................... .........
.................... ........................... .......... ................. ....... .... .... ... ......
VATRE-margerit jursenar -naš je- č.bukovski
pročitajte,- hadrijanovi memoari- i –osmeh kraljevića marka-(naravno, naš marko je u pitanju),od jursenarke,kad budete imali vremena i želje !!!
...možda sve može stati,čak,u jedan stih.što reče jedan naš pesnik:“a ja bih da ljubim a ja bih da grešim“... ili borhesovi –trenuci- ...........možda ...................
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Nov 2007 21:43
|
|
samo malo mentalne higijene,i to je to .......
(odisej je morao deset godina da luta,čak,i da,čak, do hada ode,i kući da se vrati.i opet mu je ostalo proročanstvo da ga ispuni ..... tako da !!!....
.......
a jedan noviji odisej-džojs,je o 16.junu1904. godine,koji je postao jedan od najčuvenijih datuma svetske književnosti,pisao od 1914. do 1921.danu kad je upoznao noru barnakl ...............................
............. tako da .......................................
|
|
|
Poslao: 12 Nov 2007 23:11
|
|
asimetricnost ::odisej je morao deset godina da luta,čak,i da,čak, do hada ode,i kući da se vrati.i opet mu je ostalo proročanstvo da ga ispuni ..... tako da !!!....
moze li se pisati o odiseju, a da se ne spomene penelopa koja ga ja cekala dvadeset godina 
asimetricnost ::a jedan noviji odisej-džojs,je o 16.junu1904. godine,koji je postao jedan od najčuvenijih datuma svetske književnosti,pisao od 1914. do 1921.danu kad je upoznao noru barnakl
nisam znala za to! nevjerovatno! i vrijedno divljenja...
evo jos jedan citat iz knjige koju sam nedavno procitala, i da preporuci uzela sam da citam Hadrijanove memoare iako nemam mnogo slobodnog vremena...
...ono staro pitanje koje krstari nebom duše neprestano, neizmjerno, ono opšte pitanje koje je gotovo da se odredi u ovakvim trenucima, kada ono opušta moći koje su bile zategnute, nadvi se preko nje, zastade nad njom, zamrači se preko nje. Šta je smisao života? To je sve – prosto pitanje; pitanje koje godinama teži da nas skoli. Veliko otkrovenje nije nikad došlo. Veliko otkrovenje možda nikad ne dolazi. Umjesto toga postoje svakodnevna mala čuda, rasvjetljenja, žižice kresnute neočekivano u mraku; evo jedne...U sred haosa postoji oblik; ovo vječno prolaženje i tečenje su (ona pogleda oblake koji su se kretali i lišće koje je podrhtavalo) stalni.
Virdžinija Vulf `Ka svetioniku`
|
|
