|
РУКЕ ЖАНЕ-МАРИЈЕ
Снажне су руке Жане-Марије
И пламним летом осунчане,
Бледе као да смрт их мије,
Тамне ко руке у Хуане.
Мочвара сласти да ли точи
По њима прелив смеђе боје?
Или их месечина мочи
У језеру ведрине своје?
На коленима дивним мирне,
Зар варварско небо су пиле?
Продаваху ли дијаманте,
Цигара зар су безброј свиле?
Пред жарким ногама Мадоне
Зар ожути их златно цвеће?
Сан велебиља у њих тоне
И црна крв му кроз њих тече.
Руке што терају двокрилце
Кад бумбаре кроз зоре бледе
У нектар да забоду рилице?
Руке које отрове цеде?
У какав сан ли оне тону?
У теглењима кад се шире?
У сан несањан на Сиону,
Незнан за Кине и Памире?
Не,лимун нису продавале,
Ни тамниле крај ногу бога,
Ни пелене још нису прале
Детета неког плачљивога.
То нису руке рођаке мале,
Ни радница,широких чела,
Која пале,пјана од катрана,
На радилишту сунца врела.
То су руке што кичму тлаче,
Руке што никад зло не чине,
Руке,од коњске снаге јаче,
Руке кобније но машине!
Поразивши све своје језе
И винувши се попут плама,
То месо пева Марсељезе,
А никад химне божјег храма!
Оне вас могу и на муке
Да ударе,о фине жене,
Да здробе ваше гадне руке,
Нарумењене,набељене!
Кад њихова се љубав јавља,
Свакој ће овци смути ћупа!
А силно сунце рубин ставља
У фалангу им што наступа!
Од светине им смеђи белег
Ко у јуерашњих недара;
Бунтовници им дати желе
Пољупцем доказ свога жара!
Избледеле су ко брезе
На сунцу које љубав круни,
Носећи тешке митраљезе
Преко Париза што се буни!
Ах! Каткада,о Руке свете,
Са вас,где опијеност дуга
Навек нам усне држи,лет
Крици блиставих беочуга!
А каткад,анђеоске руке,
Биће се наше чудно смути
Кад крв из прстију вам пусте
Да збришу сунца с ваше пути!
(артур рембо)
|
,kada smo tužni-rukama brišemo suze...kaže se...zasukao rukave...ode mi (ili dođe mi, xa xa) praznih ruku...iz prve ruke...ne ide mi na ruku...nisu u vezi, jer nisu se držali za ruke...djetetu koje se nakašlje-stavi ruke na usta...kada treba da se šuti-prstom psssst...ruku dižemo u znak pozdrava...naslonimo se rukama kada smo zamišljeni...tražimo ruku kada smo zaljubljeni...djeca nam rukicama šalju pusu...
, kada hoće nešto da sakriju (kao moje sad), rukice iza leđa...
