|
|
|
Poslao: 04 Feb 2009 23:56
|
|
То је свет у којем човек није човеку вук, у којем добро побеђује зло, а правда неправду! Свет у којем трагови не смрде нечовештвом!
|
|
|
Poslao: 05 Feb 2009 07:37
|
|
nevena nevene ::То је свет у којем човек није човеку вук, у којем добро побеђује зло, а правда неправду! Свет у којем трагови не смрде нечовештвом!
Јао, реци ми где је тај свет, одмах ћу да га населим собом!  Или треба да га уселим у себе, и будем једно са њим 
|
|
|
Poslao: 07 Feb 2009 15:00
|
|
Hajde sad nesto ovako..!
@Sorelag...je sjajno rekla...Citat:A fraza "živeti kao sav normalan svet" često me podseća na drugu "život je negde drugde", odnosno treću "A gde je bolje? Tu gde nema nas" (Gribojedov).
Zasto je tako...?To je pravo pitanje?''Tu gde nema nas'',ali zasto...?''Ubrzane transformacije savremenog zivota ophrvane bujicama stresnih eksplozija''D.M.
Ne zelim sada kritkovati coveka,sto obicno cinim...stajem u njegovu odbranu iako je on ucinio da mu bude onako ''kako mu je''...
Savremena civilizacija,sa ispostavom sve vecih i tezih zahteva,stavlja coveka u neugodnu situaciju prevelike napregnutosti,a to ga sprecava da udovolji njenim nalozima.
Sve nam je teze da sledimo zahuktalu reku civilizacijskih promena,jer je jasno da je nasa unutrasnja transformacija mnogo komplikovaniji i sporiji proces nego sto se inace misli...
U nastojanju da sledimo taj civiliz.put, shvatamo da ne mozemo ma gde da stignemo,da ne dodjemo u teskobu konflikta.
Pritisak naredbi svakodnevnog zivota,nametnut je ,i nesavladiv bez ''stresa''...Stresna situacija postaje nasa svakodneva pratilja i ne mozemo je nikako mimoici.
''Sistem vrednosti'' modernog sveta upotrebio je sve moci da nas ucini ambicioznijim,a onda se izmedju nasih ocekivanja i mogucnosti pojavio prostor individualnog rizika,gde mi vise nismo gospodari sopstvenih situacija ...U vlasti okolnosti koje su nam nametnute,gubimo sigunost onih koji bi trebali da se realizuju.
Savremena egzistencijalna situacija je stresna,neki ljudi su opet za to odgovorni(naravno,ne samo oni) a kao bumerang se ona sveti covecanstvu...
No,znanje o stresu ,nije dovoljno da mu se umakne!D.K.
Gde je covek,tu je vecma ''guzva''Trebalo bi odbaciti zivot koji se promovise kao pozeljan obrazac egzistencije!Mislim da to nije moguce!Ima i nekih ''drugih sila '',na koje ne mozemo uticati...zato stajem u odbranu,iako smo velikim delom sami odgovorni...
''Zamislite planetu zemlju nenastanjenu ljudima!''ociscenu od coveka''...zato je Sorelag fino kazala...
Gde je nama bolje...tu gde nema nas...
|
|
|
Poslao: 25 Feb 2009 17:17
|
|
deo danasnje vesti na temu mladica koji je pokusao da se ubije na gazeli, sa sajta b.92:
Citat:Ipak, ovaj događaj obeležile su i šokantne reakcije građana i potpuni nedostatak saosećanja za tragediju koja se dešava pred njihovim očima.
Većina je bila revoltirana što čeka jer su svi žurili, iritiralo ih je što policajci tako uporno pokušavaju da spasu mladića jer je "lud", a neki su savetovali i da se mladić gurne u reku.
"Čeka me kolega kod Hitne pomoći. Dajte mi pištolj, ja ću da ga ubijem, da mu olakšam, majku mu j... Znate zašto, znate li kolika je gužva?! Do aerodroma! Mislim, koja je to budala!"
"Idem s posla i umorna sam i nemam vremena da obraćam pažnju ko šta radi. Ali znam da ovo više nema smisla stvarno."
Možda najšokantniji doživljaj bio je kada je mlada majka na most ispred automobila izvela svoja dva deteta i zatim izdvadila mobilni telefon, namestila decu da se zagrle i nasmeju, a u pozadini je snimljen mladić koji je hteo da se ubije.
Inače, kamere mobilnih telefona stalno su snimale
izvor: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&....._id=346952
no comment..... u stvari, ovo kao comment:
Citat:PRESTAR
Prestar sam
da bih naucio imena
novih ubojica
Ovaj ovdje
izgleda umorno i pristalo
posveceno i profesorski
i podosta slici na mene
iz razdoblja dok sam predavao
radikalne forme Budizma
bewando munjenima
U ime stare
uzvisene magije
on zapovijeda
obiteljima da se zive spale
i osakate djecu
On vjerojatno zna
pjesmu iii dvije sto sam ih napisao
Svi oni
svi ti umivaci krvavih ruku
i zvakaci iznutrica
i gulitelji skalpova
sto iz je srca
izgnalo topli apetit
unizilo evoluciju
i od molitve napravilo bljuvotinu
svi oni su plesali
uz muziku Beatlesa
i obozavali Boba Dlana
Dragi prijatelji
svega saka nas je preostala
Usutkani
neprestano drhtimo
skriveni medu krvlju
zaslijepljenim fanaticima
svjedoceci jedni drugima
ono staro zvjersrvo
ono starn zastarjelo zvjersrvo
sto iz je srca
izgnalo topli apetit
unizilo evoluciju i od molitve
napravilo bljuvotinu
l.cohen
|
|
|
Poslao: 25 Feb 2009 18:47
|
|
ljudi su skotovi. normala je zaglibila u unutrasjnosti zemlje.. Kad cemo je ikad ponovo videti... ?
|
|
|
Poslao: 26 Feb 2009 16:15
|
|
Ljutica ::ljudi su skotovi. normala je zaglibila u unutrasjnosti zemlje.. Kad cemo je ikad ponovo videti... ?
Unutrasnjost zemlje je daleko delotvornije i sigurnije mesto za ''normalu'',od njene spoljasnje manifestacije,pa je mnogo zdravije da se otud ne pomera,i nije potrebno da je ponovo gledamo!Ako bude po ''bozijoj volji'',ona ce nas sama pronaci... 
|
|
|
Poslao: 12 Apr 2009 13:44
|
|
Posle dogodovštine sa "kirbijem", red je da vas upoznam kako sam maločas prošao.
Kuckam po tastaturi u sobi. Čujem nemoćan i delimično ustrašen glas, kojim me majka priziva iz hodnika. Otvaram vrata, sa namerom da usrdno zapitam "šta je?" Dočekuju me majka sa svojih 1,55 m nizine, i štrkljasti junoša od svojih 2 m visine. Štrkljo natuca srpski na mađarski način, i pokazuje ogromnu kutiju sa nekim posuđem. Obraća mi se sa "doktor" (majka je, zaključujete, "doktorica"). Sipa bujicu reči, otvara kutiju (posuđe König, made in Austria: šerpe sa lampicama i pokazivačima, poklopci, tiganji i sl).
Junoša trijumfalno pokazuje deklaraciju, garanciju, papir sa "pravom" cenom (1450 eura), i obaveštava me da komplet mogu da dobijem za 600 eura, očigledno računajući sa mojim ushićenjem. Mrzovoljno gledam u majku, ona bespomoćno širi ruke. Nakašljavam se dok biram reči, ali štrkljo automatski spušta cenu na 500 eura, i kao poklon pridodaje još jedan isti komplet. Dolazim do glasa, i objašnjavam mu filosofski stav da je bitnije imati nešto da se stavlja u posuđe, nego imati posuđe. Tip me gleda belo, a onda počinje: "Gosn doktor, ti me razume, ja žuri u Segedin, samo ovo ostalo. Ima kola napolju, ima pare (pokazuje nekih 200 eura u raznim novčanicama), sve ima! Iskoristi šansa, nisi lud! Plati 400 eura!"
U meni počinje da kuva. Suzdržavam bes, i mirnim glasom kažem da kvalitetnog posuđa imamo sasvim dovoljno. Majka potvrdno klima glavom, i odlazi u kuhinju da dosadnjakoviću na uvid pruži corpus delicti. Dosadnjaković mrtvo 'ladno spušta cenu na 300, a na moj skrenuti pogled i na 200 eura. Opet vadi novac iz džepa, maše mi pred nosom, hvata me za ruku da mi pokaže koja kola vozi... Nekako se otimam, i saopštavam da veće šanse ima kod imućnijeg komšije. Dečko me pogleda nekako nadmoćno, i šapnu: "Doktor, ne treba pare, ima sve! Žuri! Daj 100 eura, da ne nosi kutije! Drži obe! Ima valjda 100 eura?!"
"E, nema 100 eura! Izađi napolje!" - prosikćem, i hvatam ga za ruku da ga sprovedem u dvorište. On tužno uzima jednu kutiju, ja levom rukom drugu. Na vratima pokušava poslednji put: "Biće žao! 100 eura, dve kutije! Da ne vraća u Segedin! Samo to ostalo!" Držim ga za ruku, silazimo niz stepenice; smirenim glasom kažem: "Hvala lepo". On kod kola menja facu, dobija izraz ljutine i prezira, i konstatuje: "Nema para! Nema 100 eura!"
Okrećem se u besu, i polazim u kuću. Samo sluhom propraćam zvuk motora i škripu guma.
Od svega, najviše me je pogodio sjaj u majčinim očima, kada je cena spuštena na 100 eura. Ja sam već kod 400 eura bio rešen da ne uzmem, čak ni da mi pokloni. Bes? Inat? Gordost? Dostojanstvo? Ne znam.
Kada sam udostojio majku da je čujem, posle 15-ak minuta, rekla mi je da nije mogla da se otrese dečka na ulici. Dakako, navela je da je žena koja živi u blizini pre nekoliko meseci platila komplet 150 eura. Rekao sam da nam to zaista ne treba, i da je roba verovatno kradena. Klimnula je glavom. Ipak, ostao joj je izraz neiskorišćene povoljne mogućnosti.
Možda sam pogrešio? Možda, jednostavno, ne umem da živim kao sav normalan svet?
|
|
|
Poslao: 12 Apr 2009 18:13
|
|
eh prijatelju, potpuno te razumem...
stvar je definitivno tuzna...
ponekad pozelim da se izolujem od ljudi, i sklonim se od svog tog 'malogradjanstva'... i sacuvam sebe.
ponekad mi dodje da se zahvalim Bogu sto sam sam [bez devojke], kada vidim katastrofu u danasnjoj omladini.
shvatim da sam u neku ruku spasen... sacuvan.
jedina prava rec - tuga.
[jer mozes samo da zalis u sta se svet izopacio...]
|
|
|
Poslao: 12 Apr 2009 18:39
|
|
Sviđaju mi se ove tvoje pričice o kirbiju i suđu ) imam negdje jednu o nekom čudotvornom loncu (i poklopcu). Sada žurim, smijem li je napisati ovdje kada je nađem?
Sada odoh van kao sav normalan svet na današnji dan.
|
|
Htela svakodnevno da moj dan prođe kao dan ostalog normalnog sveta, 
al nikada više ponoviti se to vreme neće.bez obzira što želimo da malo pobegnemo od teme,al ipak svako jutro odlazim u radnju,kupujem iste stvari,vraćam se šetnju sam obavila......ma šta ja vas samo smaram 
