|
I'm touched. 
Uf, ja nikad nisam potisnuo neka secanja, ima i dobrih, ima i losih, a ima i onih fantasticnih, pa i onih groznih, paklenih.
Secam se svega, isto kao i ti otprilike od 2-3 godine(neki se i cude kako se secam nekih stvari kad bi trebao jedva da budem svestan sebe, svog postojanja, da sam ziv u to doba), i nadam se da cu kako starim i dalje se secati svega. I dobrih i losih, vredno je toga.
Jer onda kad ti bude tesko, setis se tih losih secanja, momenata i kazes sebi:
"Prosao sam i gore od ovoga, i lud sam ako cu dopustiti da me ovo slomi, srusi na zemlju!"
Volim tu nostalgiju, taj osecaj kad se secam nekih stvari, osecaj je neopisiv, pa makar se secao i losih stvari, nema veze, nekako volim taj osecaj, uzbudjuje me...
P.S.
Ucinio si dobro delo, dobar si covek, ja da sam roditelj tog deteta, ja bih umro od srece, zahvalio bih ti se na najlepsi nacin, castio te, sta mislis da nije nabasao na tebe, nego da je nabasao na nekog zlog coveka, ne daj Boze pedofila, da li si siguran da nisu nista rekli?
Ne mogu da verujem. 
|
