|
Poslao: 05 Maj 2012 00:27
|
|
KAKO POSTATI DOBAR ČOVJEK
Danas je 1. maj, praznik rada. Doduše, rad nije na cijeni u posljednje vrijeme, naročito među mladima. Možda bi sve bilo drugačije da su roditelji bili odgovorniji prema budućnosti svoje djece i odgajali ih tako da se sami snalaze u životu i brinu se o sebi bez potpunog oslanjanja na roditelje. Evo deset savjeta iskusnog roditelja koji sigurno nije napravio takve greške.
Samodisciplina: naučite svoje dijete da radi i da se motiviše bez obzira na situacije.
Samopouzdanje: naučite dijete da pokaže drugima da posjeduje snagu i sposobnosti da riješi probleme u okolini.
Odgovornost: djeca od druge godine života moraju preuzimati odgovornost za svoje postupke. Tako će razviti karakter i povjerenje kod drugih.
Nezavisnost: roditelji se ovoga često plaše, ali djeca moraju naučiti da rade stvari nezavisno od roditelja. Tako postaju snažne i osebujne ličnosti jer će na greškama naučiti šta zapravo znači život.
Poniznost: samopouzdanje bez poniznosti obično pretvara čovjeka u prepotentnog skorojevića kojeg će ljudi zaobilaziti. Čovjek koji uravnoteži oboje će lako zadobiti simpatije svog okruženja.
Maniri: od druge godine dijete treba učiti dobrim manirima koje će zadržati kada odraste, bez obzira da li se radi o privatnom ili poslovnom životu. Dobrim manirima pokazujete poštovanje prema drugima.
Poštovanje: poštovanje znači uvažavanje drugih zbog kvaliteta koje imaju i pokazivanje da su vam važni u životu. Učite djecu da poštuju druge i da traže poštovanje od drugih.
Osjećajnost: većina će ovu osobinu povezati sa ljepšim polom, to prosto nije tačno. Pokazati saosjećajnost i mekši pristup u rješavanju nesuglasica može samo pomoći.
Poštenje: većina će opet reći, to nije pametno u svijetu u kojem životom. Međutim, poštena osoba je prije svega neko ko je u miru sam sa sobom i stoga bez problema gazi kroz život.
Uglađenost: ne, ovo nije aristokratska osobina. Uglađenost znači posjedovanje osobina s kojima možemo prebroditi kompleksne situacije na pažljiv i proračunat način.
|
|
|
Poslao: 09 Maj 2012 23:54
|
|
Napisano: 07 Maj 2012 22:35
U danasnjim uslovima zivota,najvaznije je da covek poseduje neku snagu.Bila to snaga smirenosti,snaga borbe da se pre svega izborimo sa samim sobom,snaga moci da prihvatimo sve izazove, kao da se i sa njima borimo.
Velika su iskusenja u zivotu,a boriti se sa njima nije niamlo lako.Vazno je da covek poseduje u sebi tu neku snagu.. da je veruje i ide kroz zivot... tako da je
njegova dusa cista,otvorenog srca,da su mu misli pozitivne,da je njegov put ispravan..da ga taj put cini srecnim,kao i ljude oko njega.
Zato kazemo-'' ne cini drugima ono ,sto ne zelis da oni ucine tebi''
Dopuna: 09 Maj 2012 15:40
''Ne znam hoces li mi verovati,ali ako bi mi neko ponudio da zivim vecno,ne bih pristao.Prvo,umorio sam se i od ovoga sto sam do sada ziveo,a kako bih se tek umorio kad bih znao da necu nikada umreti?Neka me Bog sacuva te strahote!Neka sve ide svojim redom, i zivot i smrt.Zivot bez zla,smrt bez muke.
Mesa Selimovic
Dopuna: 09 Maj 2012 23:54
''Pogledajte,svako od nas nosi neku zakrpu.Svakome se primeti gde je sav.-nekom na licu,nekom u ocima,nekom u glasu.Svi smo mi krpljeni i sastavljeni iz mnogo delova.Mi vise volimo zivot,nego zivot nas.U tome je stvar.E,a ako ga tako volimo,onda nije red da ga ogovaramo i da mu nalazimo mane.Jel tako?''
Dusko Radovic
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2012 17:37
|
|
Postoje tri velike strasti. Alkohol, kocka i vlast. Od prve dvije ljudi se mogu izlečiti, od treće nikako. Vlast je najteži porok. Zbog nje se ubija, zbog nje se gine, zbog nje se gubi ljudski lik. Neodoljiva je. Kao čarobni kamen, jer pribavlja moć. Ona je duh iz Aladinove lampe, koji služi svakoj budali, koja ga drži. Odvojeni ne predstavljaju ništa, zajedno kao kob su ovog svijeta. Poštene i mudre vlasti nema, jer je želja za moći bezgranična. Čovjeka na vlasti podstiču kukavice, bodre laskavci, podržavaju lupeži, i njegova predstava o sebi uvek je lepša nego istina. Sve ljude smatra glupim, jer kriju pred njim svoje pravo mišljenje, a sebi prisvaja pravo da sve zna. I ljudi to prihvataju. Niko na vlasti nije pametan, jer i pametni brzo izgube razbor, i niko trpeljiv, jer mrze promjenu. Odmah stvaraju vječne zakone, vječna načela, vječno ustrojstvo i vežući vlast uz Boga, učvršćuju svoju moć. I niko ih ne bi oborio. ako ne postanu smetnja i pretnja drugim moćnicima. Ruše ih uvjek na isti način, objašnjavajući to nasiljem prema narodu, a svi su nasilnici, izdajom prema vladaru, a nikom to ni na um nepada. I nikoga to nije urazumilo, svi srljaju na vlast kao noćni leptir na plamen svijeće.
Bez hljeba narod može ostati, bez vlasti neće.
Meša Selimović
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2012 17:38
|
|
Izmicala mi je. – to sam osećao – u neku oblast koja više ne zna za ime, nego samo za tamu, i možda, nepoznate zakone tame. Ona to nije htela, i vraćala se. Ali više nije pripadala meni, a možda nikad nije ni pripadala meni... Ko uopšte kome pripada i šta znači pripadati jedno drugom – te građanske reči beznadne iluzije?
Znam da za to postoje druga imena, jeftina, površna i nipodaštavajuća – ali ona mogu odgovarati drugim okolnostima i ljudima koji svoje egoistične zakone smatraju zavetnim pločama Božijim. Usamljenost traži saputnika i ne pita ko je on. Ko to ne zna, taj nikad nije bio usamljen, nego samo sam...
Remark - Noć u Lisabonu.
|
|
|
Poslao: 13 Maj 2012 14:19
|
|
Napisano: 11 Maj 2012 22:26
...Koliko god covek bio prolaznik u zivotu..on ostavlja tragove iza sebe..neciji su dublji,neciji plici..ali sustina nije u tezini coveka,vec u njegovom karakteru,njegovim sposobnostima da zazuzme necije srce,da oseti neciju tugu,neciju radost..duboko treba verovati u ono sto zelis,nastojati da u zivotu volimo,da svim silama ostvarimo svoje ciljeve,da svaki nas pokret bude uspesan korak,ne dozvoliti da nas niko ili nista sputava..jer niko nije vredniji od nas samih...
...Vreme je besplatno,ali dragoceno..ne mozes ga posedovati,ali ga mozes koristiti...ne mozes ga zadrzati,ali ga mozes trositi...kad izgubis vreme,nikada ga vise vratiti ne mozes...
Dopuna: 13 Maj 2012 14:19
...i kad ti zivot projuri kao munja loseg vremena,ti se seti da je vredelo i smejati se i plakati.Kad ti se cini da sve je lose,da nema povratka,ni srece,ti seti se da nekom stalo je i da Bog ima svoje planove.Seti se da ima smisla i onda kada ga nema.Da ima nade i onda kada ona nestane.Zivot nije uzaludna bitka,svaki trenutak je vredan,jer zivot je samo jedan!!
...zivot je poput price,nije vazno koliko je dug,vec koliko je dobar.Ono sto je proslo,vise ne postoji,ono sto ce biti jos nije doslo.
|
|
|
Poslao: 15 Maj 2012 18:41
|
|
Vi umete da računate vreme. Ja ne umem. U početku, zato što sam osetila da sam ista; kasnije, zato što sam osetila da sam drugačija.
Između pre i posle, izgubila sam zauvek svoje vreme. Računaju ga samo oni koji ničega ne mogu da se sete i koji ništa ne mogu da zamisle.
Duge godine pouka pokazale su nam da se jedino možemo pouzdati u naših pet čula. Ideje se rascvetavaju i brzo uvenu, sećanja se izgube, nade se nikad ne ostvaruju, osećanja su nestvarna. Miris, dodir, sluh, vid i ukus jedini su pouzdani dokazi našeg postojanja i odslikane stvarnosti sveta.
Karlos Fuentes - Naša zemlja
|
|
|
Poslao: 15 Maj 2012 18:41
|
|
Ako me ikada budeš prstima čitala, zamisli me onakvog, kakav sam trebao biti. Obraduj se što me vidiš, lepšeg no ikada. Nasmeši se svaki put, kada dotakneš jednu od milion ljubavi, kojom sam te voleo. Ako tvoji prsti zadrhte od straha da sam postojao, propustićeš najnežnije tačkice moje ljubavi, pa ti se mogu učiniti sasvim običnim i nezanimljivim.
Nikada neću naučiti kako se piše DUŠA, a toliko želim u kamen da uklešem ovo što si od kamena stvorila, da se tvoj dar slavi i kada te ne bude, ako te ne bude. Hoću da znaš, moraš da znaš da sam naučio da te volim, tek sada, kada me nema u telu, koje me bolelo. Ako me ikada budeš prstima čitala, biće to šamar svim mojim molitvama, upućenim na pogrešnu adresu, pogrešnom liku, ali to mora biti tvoja prkosna pobeda nad slepilom onog ko te nije pogledao. Ako me ikada budeš prstima čitala, nek’ te ne bole krateri, nastali otapanjem mojih očiju. Ponosan sam što imam za koga da nestanem.
Goran Tadić
|
|
|
Poslao: 15 Maj 2012 18:42
|
|
Jeste li gubili dah dok je gledate - onako čarobnu, tako čudesnu - ispred sebe? Da li ste osećali tugu što ćete moći samo još kojih pedesetak godina da je volite, dodirujete, mazite, obuhvatate, upijate u sebe i njom umnožavate i spasonosno ojačavate svoje biće? Jeste li umeli da provedete ceo dan sa njom a da to i ne primetite i da vam nikada nije dosta njenih reči, pogleda, osmeha i dodira? Da li ste osećali bol (pravu, oštru bol) kada treba da se razdvojite na dan, sat, minut...? Jeste li mrzeli one koji su vam, najdobronamernije, govorili da treba da budete „razumniji", „oprezniji", „nepoverljiviji", manje ljubavni? Da li ste imali osećaj da je ceo svet vaš dok s njom zaljubljeni ležite na parketu ili smejući se čekate „žuto-zeleno" na semaforu ili romantično prizivate prvi sneg na obali Save ili se onako najsrećnije pokrivate ćebetom punim psećih dlaka u najhladnijoj sobici na svetu celom ili čekate da se vrati iz, recimo, Kopenhagena gde je otišla na čitava dva dana (dva dana, ej!)...
Dragoslav Bokan - Da li ste ikada voleli?
|
|
|
Poslao: 15 Maj 2012 22:30
|
|
Da li postoji srodna dusa,dusa koja te u potpunosti razume,koja te ispunjava,cini te osobom kakva si zapravo,
koja te ceni i postuje?Da li postoji ta srodna dusa koja te tera da mislis pozitivnije?Da li postoji ta srodna dusa koja ti budi nadu i veeru tebi samoj,teera te da se osecas bitnom osobom?Da li postoji ta srodna dusa koja te svojim recima utesiti moze,a u isto vreme u telu nemir stvoriti?Da li postoji ta srodna dusa koju celog zivota trazimo?
|
|
|
Poslao: 17 Maj 2012 14:55
|
|
Ljudi su uvek dovodili u vezu prirodu i ljubav, i dobro su činili: ništa ne okružuje tako lepo ženu koju volimo kao plavo nebo, mirisi, cveće, povetarac, samoća blistavih polja i šuma. Ma koliko voleli neku ženu, ma koliko poverenje imali u nju, ma koliko pouzdanje u budućnost koje vam uliva njena prošlost, uvek ste manje ili više ljubomorni. Ako ste bili zaljubljeni, ozbiljno zaljubljeni, morali ste osetiti tu potrebu da izdvojite iz društva stvorenje u kome ste želeli da živite samo vi. Čini se kao da voljena žena, ma koliko bila ravnodušna prema onome što je okružuje, gubi čar i sklad u dodiru sa ljudima i stvarima.
Alexandre Dumas - Dama s kamelijama
|
|
