|
Napisano: 22 Jul 2012 19:57
Tajnu čuvamo jer tajna čuva nas. Skrivena - ona, takodje skriva. Sve je u tajni i oko nje zapravo dijalektično: tajna je uvek - odnos.
Odnos je rodna kuća, prius svakog oblika saradnje. Nema saradnje koja se u svom bitnom (kao saradnja) ne odvija pod zaštitničkim krovom tajne.
No, znamo li mi, znam li ja svoju prvu tajnu (osnovno svoje poslanje)?
Poznaje li tajna mene (najbitniju moju želju)?
U igri dveju moći, ko je kome upit?
Ko je čiji štit?
Ko koga stvara?
Svojim sasvim posebnim postojanjem, jamčim li ja bit ove tajne o sopstvenom biću, ili to tajna zajamčuje u meni iskonsku glad (glad iskoni) za otajstvom kao takvim?
I ko se, u ovom skrivenom ogledanju (u skrivenom ovog ogledanja, u ogledanju samog skrivanja), zapravo - ogleda?
Ko je, tu, ogledalo?
U svemu je, nema sumnje, izvesno samo jedno: tajna nikada nije Jedno i Samo, nije slučaj niti sled, nje prozir ni čudo.
Tajna je ono što nas - a da toga nismo ni svesni - čuva, i što mi - donoseći ga i odnoseći - takodje, mada bez jasnog znanja, čuvamo.
Dok smo pak, Ovde, to Ono jeste, i ostaje, naprosto - Tajna.
Dopuna: 30 Jul 2012 10:49
Zašto nam je svesnost korisna? Prepušteni uobičajenom načinu ponašanja, lako postanemo izgubljeni u mislima o prošlosti ili budućnosti. Sposobnost čovekovog uma da planira budućnost je jedinstven dar. Nažalost, um u svojoj strepnji za nas pokušava da isplanira ogroman broj mogućih budućnosti, od kojih se većina nikada neće ni dogoditi. Ovo neprekidno skakanje u budućnost predstavlja rasipanje naše mentalne i emocionalne energije.
Um takođe uživa u izletima u područja fantazije, u kojima kreira jedan unutrašnji film "lepog mene", poznatog, zgodnog, moćnog, talentovanog, uspešnog, bogatog i voljenog. Sposobnost čovekovog uma da mašta jeste izvanredna, ona je osnova svakog oblika kreativnosti. Ona nam omogućuje da zamišljamo nove pronalaske, stvaramo nova umetnička dela, definišemo naučne hipoteze i izrađujemo planove za razne stvari, od novih građevina do novih poglavlja u našem životu. Nažalost, ono može poslužiti i kao obično bekstvo, bekstvo od strepnje jer ne znamo šta nas čeka, bekstvo od straha da nam sledeći trenutak (sat, dan ili godina) donose silne probleme ili čak smrt.
Kada dopustimo umu da počiva u sadašnjosti, pun onoga što se zaista dešava upravo sada, kada ga preusmerimo od neprekidnih jalovih izleta u prošlost ili budućnost, tada radimo nešto vrlo važno: čuvamo energiju uma. On tada ostaje svež i otvoren, spreman da reaguje šta god da se pojavi pred njim. Ovo nam može zvučati banalno, ali nije.
Jan Chozen Bays
|
