|
Poslao: 08 Jul 2013 00:25
|
|
Neobičan mladić. Biće divan čovjek ako ne uspije u onome što želi, strašan ako uspije. Bio bi ponosan na svoju čistu misao i poslije, kad bi već odavno bila uprljana. Sad je protiv nasilja, zavešće ga u ime slobode. Sad je za slobodu, ugušiće je u ime vlasti. Boriće se surovo za svoje uvjerenje, smatrajući da je plemenito, ne znajući da je postalo neljudsko. Biće najljući neprijatelj protiv sebe bivšeg, i čuvaće, kao hamajliju, ogrubjelu sliku svoga nekadašnjeg zanosa. A ako ne uspije, kao i toliki drugi, ako mu sadašnji bivši zanesenjaci presijeku put, njegovo stradanje će učiniti više nego pobjeda. Sačuvaće se u ljudima dirljiva uspomena na žrtvu i na misao koja nije postala stvarnost. I začudo, to je najljepše od svega što čovjek može da učini: da pokuša i da ne uspije.
Ostaje tako da živi želja i vjera da će jednom doći sanjani raj, a s tom željom lakše se živi. Ako proroci razočaraju, snovi tamne. Proroci treba da umru prije nego što išta ostvare. Dovoljno je to što su još jednom razgorjeli staru nadu. Zašto da je gase djelom koje razočarava. Možda treba da prođe neko drugo vrijeme, da se u dušama nakupi dosta te neokaljane ljepote, pa da ljudi, očišćeni, ostvare prastari san.
Meša Selimović – Tvrđava
|
|
|
Poslao: 09 Jul 2013 12:53
|
|
Jedna karta za tebe i za tebe i za tebe,,,,,,
ČESTO RAZMIŠLJAM O SVOJIM PRIJATELJIMA.
Imam ih dosta, različitih smo karaktera, a ipak se međusobno uspemo složiti i što je najvažnije dogovoriti oko različitih stvari...
Zaključujem da je tajna u tome što svaki od njih "izvuče" za sebe odgovarajući deo.
S nekima sam uljudan. S nekima se šalim. S drugima pričam o ozbiljnim stvarima.
S nekim drugima se puno smejem. S nekima popijem piće i slušam o problemima.
Neki mi prenose svoja iskustva i savetuju me.
Moji prijatelji su delići velikog mozaika koji ću kad ga završim nazvati "Blago prijateljstva". Oni su ti koji me u nekim momentima poznaju bolje čak i od mene samog; koji su uz mene i u dobrim i u lošim danima.
Lečnici kažu da su prijatelji važni za zdravlje. Dr Oz ih zove Vitamin prijateljstva - P- i smatra da je korist od prijatelja bitna za zdravlje, a statistički je utvrđeno da ljudi koji imaju čvrste društvene veze imaju manji rizik od depresije i moždanog udara.
Ako stalno uživate u vitaminu P, možete delovati i do 30 godina mlađe od svojih vršnjaka.
Dokazano je da toplina prijateljstva smanjuje stres i mogućnost infarkta čak do 50%.
Tako mi je drago da imam zalihu vitamina P.
Pazimo i brinimo o prijateljima i pokušavajmo što češće sagledati sve što se događa oko nas s komične strane. Smejmo se i u teškim trenucima, molimo se jedni za druge.
HVALA TI ŠTO SI MOJ VITAMIN P.  !
Jedna karta za tebe.
Sreća te čini prijatnim,
Iskušenja te ojačavaju,
Tuga te čini čovekom,
Neuspesi te čine poniznim,
Ali jedino te nada pokreće ka uspehu i unapređenju.... .
|
|
|
Poslao: 09 Jul 2013 23:39
|
|
Teta Dano...
Nemam reci kojim bih Vam se zahvalila sto dajete Vas doprinos mom blogu...
Radujem se svaki put kad procitam Vas post...
Beskrajno Vam hvala za vreme koje posvetite mom blogu...
Cuvajte se...  
|
|
|
Poslao: 10 Jul 2013 00:43
|
|
Čovek se iznutra mora predati jednom jedinom principu: principu ljubavi. Ali ne onim emocijama i požudama koje pogrešno tumači kao ljubav, već ljubavi kao težnji za stalnim napretkom svega što postoji. Zatim treba da nauči da kontroliše svoje misli, kako više ne bi narušavao svoje zdravlje i svoj život pogrešnim razmišljanjem...
Marijo
|
|
|
Poslao: 10 Jul 2013 00:49
|
|
Jadan od glavnih uzroka ljudskih nevolja je lažno shvatanje da jedni ljudi mogu da nasiljem popravljaju i udešavaju život drugih ljudi.
Misle da će nasiljem primorati ljude da žive dobrim životom. A oni prvi baš nasiljem pokazuju ljudima primer lošeg života.
Zabluda da se nasiljem može među ljudima stvoriti poredak, naročito je štetna stoga što ona prelazi sa kolena na koleno.
Ljudi odrasli u nasilničkom uređenju već se i ne pitaju je li potrebno i je li dobro da se ljudi primoravaju silom, i tvrdo veruju da bez nasilja ljudi ne mogu da žive.
Lav Nikolajevič Tolstoj
|
|
|
Poslao: 10 Jul 2013 00:50
|
|
Kada doživite tragediju ili zapadnete u krizu sasvim je normalno da prođete kroz faze straha, besa i tuge.
Ali u nekom času svi moramo reći sebi:
"Evo me, još sam tu. Da li želim da ostatak života provedem u jadanju, ili želim da se izdignem iznad svega što me je snašlo i sledim svoje snove?"
Da li je to lako?
Ne, svakako da nije.
Potrebna je velika odlučnost.
Nik Vujičić
|
|
|
Poslao: 12 Jul 2013 11:27
|
|
Na jucerasnji dan umro je Mesa Selimovic, tim povodom...
"Smrt je jekin, sigurno saznanje, jedino za što znamo da će nas stići. Izuzetka nema, ni iznenađenja, svi putevi vode do nje, sve što činimo to je priprema za nju, priprema čim zakmečimo udarivši čelom o pod, uvijek joj bliže, nikad dalje. Pa ako je jekin, zašto se čudimo kad dođe. Ako je ovaj život kratak prolazak što traje samo čas, ili dan, zašto se borimo da ga produžimo još dan ili čas. Zemaljski život je varljiv, vječnost je bolja."
(Derviš i smrt)
„Živeo sam svakojako, ali većinom pošteno, a to me ispunjavalo zadovoljstvom. Kažem većinom, jer se dešavalo da načinim i nepoštenu stvar, kao i većina ljudi, mada nikome nisam naneo zlo, barem ne ozbiljno. Patrijarhalno vaspitanje, a docnije komunistički moral (i ono što sam ja pod tim zamišljao), terali su me da mislim o drugim ljudima, a radije sam pristao na svoju štetu nego na tuđu... To me često stajalo spokojstva i sigurnosti, ali sam uvek više voleo da budem prevaren, nego pokvaren, više sam voleo da ispadnem naivan nego surov“.
Iz testamenta Meše Selimovića
Mi smo ničiji. Uvijek smo na nekoj međi, uvijek nečiji miraz. Vjekovima mi se tražimo i prepoznajemo, uskoro nećemo znati ko smo. Živimo na razmeđu svjetova, na granici naroda, uvijek krivi nekome. Na nama se lome talasi istorije kao na grebenu. Otrgnuti smo, a neprihvaćeni. Ko rukavac što ga je bujica odvojila od majke pa nema više ni toka, ni ušća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije. Drugi nam čine čast da idemo pod njihovom zastavom jer svoju nemamo. Mame nas kad smo potrebni, a odbacuju kad odslužimo. Nesreća je što smo zavoljeli ovu svoju mrtvaju i nećemo iz nje, a sve se plaća pa i ova ljubav. Svako misli da će nadmudriti sve ostale i u tome je naša nesreća. Kakvi su ljudi Bosanci? To su najzamršeniji ljudi na svijetu, ni s kim se istorija nije tako pošalila kao sa Bosnom. Juče smo bili ono što danas želimo da zaboravimo, a nismo postali ni nešto drugo. S nejasnim osjećajem stida zbog krivice i otpadništva, nećemo da gledamo unazad, a nemamo kad da gledamo unaprijed. Zar smo mi slučajno tako pretjerano meki i surovi, raznježeni i tvrdi. Zar se slučajno zaklanjamo za ljubav kao jedinu izvjesnost u ovoj neodređenosti, zašto? Zato što nam nije svejedno. A kad nam nije svejedno znači da smo pošteni. A kad smo pošteni, svaka čast našoj ludosti !
Tvrđava
Meša Selimović (26.04.1910. - 11.07.1982.)
|
|
|
Poslao: 15 Jul 2013 10:02
|
|
Sa takvim izrazima lica stalno sam se suocavao. Kad god sam nekome poveravao svoje vazne tajne, kad sam ljudima objasnjavao ushicena osecanja sto me obuzimaju pred prizorom lepote, kad sam pokusavao da izrazim srz svojih razmisljanja - uvek bih se suocavao sa takvim licima. Ljudi, obicno, ne pokazuju takvo lice jedni drugima. Ono neizrecivo verno izrazava upravo moju uznemirenost; drugim recima, ono je moje strasno ogledalo. U takvim trenucima, i najlepse lice se u mojim ocima preobrazava u rugobu, bas onakvu kakvu pokazuje moje lice. A onog casa kad toga postanem svestan, sve ono vazno sto zelim da izrazim raspline se i postane nesto sasvim beznacajno, poput crepova na kucnom krovu....
|
|
|
Poslao: 04 Avg 2013 18:53
|
|
,, I kada Vas gadjaju kamenjem, guraju u stranu, vuku unazad Vi nastavite. Sledite svoj cilje, polako koračajte, istrpite svaku nedaću i uspeh je neminovan.
Onda ćete se osvrnuti, pogledati sve njih bednike koji i dalje stoje na istom mestu i rade to isto drugima. Ovoga puta Vas će veličati govoreći da u oni zaslužni za Vaš uspeh. Oprostite i sažalite se, neka nisu pomogli, Vi ste uspeli a oni su ostali iza Vas,,
Slaviša Pavlović
|
|
|
Poslao: 16 Avg 2013 01:15
|
|
Moraš se naviknuti na to, malena..Na ljudsku nepravdu, na jecaj tuge, na časove samoće , na čekanje i razočarenja,na zvuk tišine jer sve je to samo život. Ako budeš sve previše uzimala srcu i davala sebe više nego smiješ, izgorjet ćeš kao tužni noćni leptiri, izgorjet će ono najljepše u tebi i neće ostati ništa, ni sjećanje na onu nekadašnju tebe. Obriši suze, ne troši ih gdje ne smiješ ,trebat će ti još u životu da te podsjete da si čovjek i da ono što se ljudskost zove u tebi umrlo nije, stavi najljepši osmijeh što imaš, udahni duboko i samo zaboravi.. Jer sretan je onaj ko ne pita puno, ko ne traži razloge, ko ne očekuje više nego treba, sretan je onaj ko ne poželi više od onog što mu život udijeli, pa bile to i mrvice sreće, opet, unijele su dašak topline u odaje tvog života, zar ne? Odaberi biti sretna, ma koliko puta mislila da ćeš umrijeti od tuge i boli, ipak sretni smo ili tužni onoliko koliko dozvolimo sebi da budemo..
|
|
