|
Poslao: 10 Dec 2008 21:35
|
|
Imate pravo za neke stvari,mozda mi je unistilo volju/snagu upravo previse promena.Promena sredine-gubitak drustva,pocetak posla-gubitak slobodnog vremena..A zeleo sam taj posao.ne zbog para vec casti.ono malo sto je ostalo u tom poslu.I tek sad se osecam kako sam izgubio sansu da nadjem devojku zbog nedostatka vremena.Obican dan mi prodje previse brzo u poslu,idem i na neki kurs stranog jezika pa se tu ubaci i deo obaveza prema domacinstvu.I ono na kraju niceg pozitivnog.Zivim da bih radio-radim da bih radio.tacka.nista vise osim toga.I tako opet se oprostim od ljubavnog zivota po ko zna koji put.
Nebitno,skovao sam plan da skupim 2 miliona dinara,orocim u banku,dam otkaz i zivim od kamate ceo zivot i onda cu da imam dosta slobodnog vremena koje cu da posvetim ulaganju u svoje znanje,iskustvo,trazenje zene,provodu,putovanjima itd.A za to mi treba nekih 4 godina,ako budem pametno ulagao po nekim investicionim fondovima ili nesto slicno mozda i 3 godine.To podrazumeva maksimalno angazovanje na poslu,vrlo malo slobodnog vremena ali zato posle ostatak zivota uzivanje.Odoh da spavam.jest da je pola deset ali ustajem u 5,ceka me naporan dan i tako...
|
|
|
Poslao: 10 Dec 2008 21:45
|
|
Ja sve to razumem, posebno promenu sredine i gubitak društva, to je veliki stres koji izaziva lične potrese i gubitak nekih iluzija o životu i ljudima, (prijateljima, na primer). Ali ne slažem se da je posao traćenje života. Posao je, naročito častan i dobar posao, onaj u kojem čovek ima i moralnu, a ne samo materijalnu satisfakciju, bitan deo života.
|
|
|
Poslao: 10 Dec 2008 21:49
|
|
Nadovezaću se na ovo što je Sorelag napisala, posao jeste bitan deo života, ali nije najbitniji... Postoji toliko stvari koje su preče od posla...
|
|
|
Poslao: 11 Dec 2008 00:22
|
|
Mislim da pogresno postavljas stvari, i sam sebe bez potrebe mucis.
Ides iz krajnosti u krajnost. Prvo se ubijas od rada, a onda planiras da zivis od kamata, i trazis devojku. Mislim da to ne ide tako.
Zasto mislis da je nemoguce naci devojku dok radis ? Mozda ces je bas upoznati preko posla, i u vezi posla. Probaj nekako da se organizujes, da nadjes nesto slobodnog vremena i za sebe, da upoznajes nove ljude, itd.
Koliko shvatam, ti si prilicno mlad, nema potrebe da sebi nameces takvu presiju- ubijaces se od rada nekoliko godina, a onda ces tako iscedjen traziti devojku, putovati, itd. Nadam se da se ne ljutis sto ovako pisem, zaista je bez ikakve zle namere. Mislim da imas jos vremena za sve, i da bi trebalo sve to da ima svoje mesto u tvom zivotu, i posao, i emotivne stvari. Nemoj da se predajes nekim sumornim mislima tipa propasce ti ljubavni zivot, ili slicno, nece. Veruj mi, ja sam stariji, prolazio sam kroz te faze, i skoro i ljubavne nevolje, ali covek ne sme biti malodusan.
|
|
|
Poslao: 11 Dec 2008 09:13
|
|
planirati zivot izmedju 21 i 25. 
lepo je postavljati sebi ciljeve.
a sta ako...
oblast ti se ne bude svidela vise u kojoj radis?
posao ti se ne bude svideo?
Da bi preziveo, odn obezbedio sebi za zivot, moras opet da poradis na promene.
A to da ide cik-cak kao racunica (ne ide)....
lonely, nisi sam u ovom svetu. Usudi se mentalno osloniti i na druge. Ovako ti planiras, i trcis,
SAM.Lepo rece dzon, gde ces kao takav iscedjen tad da uspes da nekoga ubedis da u stvari nisi workaholic, i da imas lepe ideje
po pitanju veze i sta vise vec.  Jesi svestan kakav ces kao takva licnost izgledati? 
Malo je neozbiljno postavljati sebi takve ciljeve- zaradicu i zivecu na havajima. Umedjuvremenu se desava i odvija zivot. zato prepusti se, svemu tome,
sto kaze dzon, uzivaj u momentu. Oslobodi se strahova ili ruznih navika i misli, koje u stvari ti remete mir. Kljuc za uspeh nije u materijalnom.
|
|
|
Poslao: 11 Dec 2008 09:24
|
|
Lonely, bićeš ti okej, samo da se malo adaptiraš. I nemoj da razmišljaš u krajnostima, ništa nije ni crno ni bijelo. Najbolje je da neko vrijeme uopšte i ne razmišljaš o pitanjima tipa, ko sam, šta sam postao i ko ću da budem.
Idi baby koracima, što bi rekli američki psihijatri i otvoriće ti se mnogi putevi, vidjećeš...
|
|
|
Poslao: 11 Dec 2008 13:21
|
|
Misli da su tatini sinovi u dobrim automobilima i sponzoruse u diskotekama tvoj najveci problem /kao i moj/..dok ti crncis tezak i mukotrpan posao neko se zeza i dise punim plucima a nije u zivotu digao od kasike nista teze..E to boli najvise,kad vidis ljude koji su crvi a prave se baje a znas da vredis 10 puta vise od njih...a disu ti dim od cigare u lice..i dodje ti da ih po...I nakraju uvek dodje ono...pa zbog cega ja sve ovo radim u zivotu,da bi imao nesto..cimam se ko konj nemam vremena ni za devojcicu....jer mrzim takve ljude koji su svuda i ubiraju plodove koji po zaslugama pripadaju meni...Nisi jedini sa takvim stavom..Iskreno 50% te razumem
|
|
|
Poslao: 11 Dec 2008 13:55
|
|
Sta ces...Neko se rodio srecan neko nije...
Ali pre ili kasnije sve dodje na svoje mesto...
Takvi ljudi verovatno kasnije shvate da nemaju nista u zivotu...
Ne treba biti ljubomoran...To samo tebe moze da izjeda, nikog drugog...
Isprazni glavu...Nece ovako biti jos dugo...Pre ili kasnije docice neka promena...Nista ne traje vecno...Od tebe zavisi kada ce to biti...
Uvek sam razmisljao kako bih preziveo kada bih npr morao da idem van Srbije...Dodjem u mesto gde nikoga ne poznajem i ceo svoj zivot iza sebe tek tako ostavim...Verujem da je veoma tesko...Ali moras da nastavis...
Nadji bilo koga...I sa njim pravo u kafanu...Malo alkohola i par jutra uz pesmu ce te pomoci...Razbi tu monotoniju...Promeni nesto...
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Dec 2008 20:43
|
|
Akhm... Promene se ne čekaju, promene se stvaraju. Naravno da postoje situacije kada želiš da promeniš nešto u svom životu. Ali neće se to desiti samo od sebe. Za svaku promenu se treba potruditi.
Btw, takođe je normalna stvar da se potrebe menjaju. Samo se treba prilagoditi.
|
|
