|
Poslao: 26 Jul 2008 00:15
|
|
Kada sledeci put budes prolazio na metar od njih, samo ih gledaj pravo u oci.
Uhvati njihov pogled.
Ali nemoj da im se javis.
Javice ti se. Mozda i nece prvi put, ali ukapirace...
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Jul 2008 20:39
|
|
ja imam jedan metod ... kad hocu sa nekim da stupim u komunikaciju...bez obzira da li je komshija, tetkica na shalteru ili ko vec. ja se lepo osmehnem...  i to onako par sekundi... i nekima to chak mozhe da lichi na flert.   ali to je vishe neki "eye 2 eye" kontakt... i nikad me niko do sada nije odbio. i na taj nachin uvek, bash uvek dobijem ono shto hoccu. i chesto ako je neko nadrndan tog dana i gleda me mrko njemu bude neprijatno. lepo se vidi. bude choveku neprijatno.
znachi fali nam osmeh. svima, generalno. malo pozitivne energije. optimizam. i ne, nije to utopija. kad vi emitujete energiju to se vracca. stvarno vam kazhem! 
evo neshto na tu temu (kako se ljudi smeju "negde tamo" ):
"O tome da nije stvar u osmehu, nego o načinu na koji se ljudi smeju. I tako, da već postoji, nova predrasuda o osmehivanju na Javi navodila bi da se ovde ljudi, žene, pa i deca, bar ona ostarija, osmehuju celim telom, snažno i intenzivno. Unose se u tu radnju kao da nema nijedne druge misli na ovom svetu; nijednog važnog problema, brige. Bez rezerve i zadrške, čitavim bićem predaju se tom trenutku naizgled ni iz čega rođene sreće. I to onako, uz „dobar dan“, „izvolite“, ili „hvala“. Kao da jedno bez drugog ne može.
Čini se da ih naročito veseli prisustvo turistkinja i turista, pogotovo ako se već iz daljine bele. Možda znaju da je to pravi suvenir za one koji dolaze iz hladnijih delova planete? Mada se ne može reći da su (pre)ljubazni samo prema strancima i strankinjama. Takvi su i među sobom, u prolazu i svaki dan. „Dobro jutro,“ pozdrave se, uz mali naklon telom ili, bar, glavom. I ozare, srećni, čak i očima. I to tako da u ponuđeni osmeh niko ne može da posumnja.
Mada nije istina da se ljudi i žene pozdravljaju i zahvaljuju bez osmeha u Evropi, Americi, Australiji. Doduše, moguće je da njihov osmejak kraće traje, ili nije sveprožimajući. Ali ga ima. Možda od preterane upotrebe vremenom počinje da liči na nešto što više nije osmeh već kozmetika. Nešto što se nosi, skida i ima rok upotrebe: stavi se ujutru, kao maska za podočnjake, da pokrije ono što se krije ispod njih, ono što tamne kolutove pod očima stvara i hrani. Ili kao radnja koja prati prvo jutarnje pranje zuba. Odraz u ogledalu kojim se proverava temeljnost obavljene radnje, ali bez emocionalnog angažmana – prosta gimnastika facijalnih mišića."
odlomak iz teksta "Pirinach i lava"
izvinjavam se autoru bloga ako smatra tekst offtopicom.
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Jul 2008 22:28
|
|
@gfaktori,ovo je namenjeno prvenstveno tebi,a zatim svim ovim mladim ljudima koji učestvuju u ovoj za mene bolnoj teme.Kažem bolna jer sam svesna da je to istina ovog življenja,neću mnogo pametovati jer nemamsnage samo ću vam napisati par izreka.Verujem da će te shvatiti.
LJudi koji ne mogu videti svet u sebi još manje mogu videti sebe u svetu.
Ljudi koji ne mogu učestvovati u tuđoj boli još manje mogu učestvovati u tuđoj radosti.Ko veruje da je srećan on je zaista srećan.Veliki čovek sudi čoveka po njegovim vrlinama,mali sudi po manama.
Svet podnosi staricu(starca)samo ako je bogat ili duhovit,i na kraju,verujem da čete konstatovati da nisam shvatila smisao teme jesam itekako ali ništa nećete dobiti,samo ćete dušu olakšati.Vrlo rano sam saznala da svaki minut života može biti težak koliko i život ceo.
|
|
|
Poslao: 26 Jul 2008 23:03
|
|
Reći ću svoje mišljenje o ovoj veoma zanimljivoj temi.
Jedan sam od onih koji vjeruje da se suština međusobnih ljudskih odnosa: čovjek-čovjek, već stotinama godina ne mijenja.
Mijenjaju se samo okolnosti, pejsaži, likovi, smjenjuju se generacije ali suština ostaje ista.
Ne vjerujem da je osamdesetih, devedesetih godina pakosti i dobrote
bilo manje ili više nego sada. Hajde, ne držite me za riječ ali ako se to može izmjeriti, bilo bi to približno. To je moje mišljenje.
Vozio sam stopera u četiri ujutro, i njegova prva reakcija, poslije "svaka ti čast što mi stade" bila je "nisam očekivao da će mi iko stati u ovo doba."
Elem, čovjek je radio u hitnoj medicinskoj službi i nikada ga više nisam sreo, niti znam njegovo ime.
Sa komšijama je drugačije, uvijek ćeš naći nekog koga se teško riješiti i poneke koji su totalno nepristupačni.
Čini mi se da mnogi jednostavno čeznu da ih komšija nazove u pola dva noću i samo kaže: "Hoću da pričamo."
Uvijek će biti (i bilo je) loših, dobrih i onih "nešto između."
U današnje vrijeme teško je razabrati ko je ko, ali uvijek se može pronaći modus.
Riječi su ono što će nas privući nekoj osobi, mada i sopstvene riječi znaju da odbiju.
Zašto je tako? Nema odgovora, život je valjda satkan od potrage, vibracija, duha... Zbog toga i nema odgovora na pitanja s početka ove teme. Tvog komšiju je možda "promijenio" novi automobil, pa sad misli da je Gari Kuper iz najboljih dana, možda živi u nekakvom snu iz kojeg ga ne možeš probuditi?
Mene više zanima koliko si ti podložan promjenama i da li bi bio isti i poslije saznanja da si dobio Bingo dobitak od 500.000 eura? Hoću pitati: da li bi našao vremena da onom momku instaliraš softver, da zavlačiš ruke pod haubu nekog polovnjaka? Ili, s druge strane, da li bi od navale silnih prijatelja, imao moći da prepoznaš koji je pravi?
Kako god okreneš, svaki je čovjek uvijek na gubitku i tu nema pomoći.....
|
|
|
Poslao: 27 Jul 2008 20:33
|
|
tetka_danuska ::
LJudi koji ne mogu videti svet u sebi još manje mogu videti sebe u svetu.
Reci cu samo par stvari.U zivotu sam uvek bio optimista,ali sve vise mi se cini da sve manje vidim svet u sebi...
Svako od Vas ,moze se projektovati u ovom blogu kroz moju prizmu..
Dubara ::
Mene više zanima koliko si ti podložan promjenama i da li bi bio isti i poslije saznanja da si dobio Bingo dobitak od 500.000 eura? Hoću pitati: da li bi našao vremena da onom momku instaliraš softver, da zavlačiš ruke pod haubu nekog polovnjaka? Ili, s druge strane, da li bi od navale silnih prijatelja, imao moći da prepoznaš koji je pravi?
Kako god okreneš, svaki je čovjek uvijek na gubitku i tu nema pomoći.....
Mislim da je jako kasno da se menjam u tom smislu(pogledaj moj profil,godine)Verujem da bih sve to radio i sa pola miliona euro,ali nikad ne reci nikad...  .Nikad se nisam bavio trgovinom ljudima na taj nacin,ako razumes sta hocu da kazem. A sto se tice navale silnih prijatelja...Ti silni prijatelji uglavnom se pojavljuju kad imas neki veci novac,otprilike kao taj tvoj Bingo...Zadrzao bih samo stare prijatelje(koji su sa mnom delili dobro i zlo) i nista vise...A zivot je takav da negde dobijes ,a negde izgubish,jbg
|
|
|
Poslao: 27 Jul 2008 23:22
|
|
@gfaktory,znala sam da ćeš ćapiti onu moju rečenicu,toje bio namerni potez.Nema se šta reći novo ljudi su odvajkada bili "onakvi "i "ovakvi".Ni ja se nebi promenila za onoliko eura.Ti si meni pomogao ja tebi nemogu pomoći,prijatelji se netraže,oni su tu oko nas.Evo recimo šta se meni dogodilo dok sam radila u zdravstvu.Godinama sam radila u hitnoj službi,mogu ti reći bilo je mnogo naporno i teško,jer onda hitne službe nisu bile tako opremljene kao sada.Pomažeš,podrazumeva se ,spasavaš, saobraćajke ,kupiš po putu dečica nesreće,ma nema čega nije bilo,i onda jednoga dana nešto neuspeš da uradiš propade ti sav dugogodišnji trud,kao da nikad nisi ništa radio,ta osoba te više nepoznaje.Nebeše ništa po život opasno,nemogoh jednostavno da joj dam neko parče papira i eto šta sam ja da ti nekažem,odjednom više me nepoznaje okreće glavu,i eto to ti je život.Zato neka te nečudi i nemuči sebe pitanjem
šta se to dogodilo sa ljudima---toga je uvek bilo i biće,i nemuči svoju pametnu glavu,okreni se na drugu stranu,ima još dobrih ljudi sigurna sam da ćeš ih sreti i neće te razočarati.Čuj još samo ovo danas rođeno dete ako mu nešto neučiniš po volji,jer nisi u stanju okrene glavu i roditelj za njega više nepostoji.Želim ti svu sreću ovog sveta.
|
|
|
Poslao: 18 Avg 2008 23:30
|
|
Nisam sve procitala,jako mi se svidela tema pa da se odmah ukljucim.Ja pojavu koju si opisao nazivam 'potrosacko drustvo'.Kada sam se doselila u drugi grad svesno sam zauzela stav 'ritualnog pozdravljanja samo'.Meni to odgovara.Naravno ako mogu pomoci cu,ali ne zelim zblizavanje.english style:).
Mada kad se ovako zamislim,nikog nisam prepoznala kao sebi slicnog da bi sa njim zelela neki blizi kontakt.Ti jednostavno nisi na istim talasnim duzinama sa njima.Ako je nov kraj pa se ljudi doselili iz raznih krajeva,pogotovo.
|
|
|
Poslao: 30 Avg 2008 02:16
|
|
STA SE TO DESILO SA LJUDIMA...
Da.mnogi su rekli neke razloge..ali malo njih je to nazvalo pravim imenom i pokus. da pojasni zasto je to tako...sta nam se zapravo dogadja u nasoj zemlji Srbiji...
Nazalost,sa ljudima se desilo i desava se...no mi nesmemo
ocajavati...jer bi to znacio konacan odlazak od ljubavi ..kako to kazu neki psiholozi..
Ovde se pisalo o usamljenosti,otudjenju,zatvaranju u sebe, gubitku svih pravih komunikacija,ali se zaboravilo reci da nam se u tom smislu sopstveno zatocenistvo nudi kao model savremenog zivota...Ali,u tom zatvoru mi jos imamo sebe i nase najvece neprijatelje...a to su nase misli..kojih se tesko oslobadjamo..mi njima putujemo nasim zivotima,donosimo gotove sudove o stvarima i dogadjajima bitnim za nas ...a u realnosti nam se dogadja sve suprotno od toga...to nas jako opterecuje..i cini hronicno nezadovoljnima...a to jako utice na to, da mi, okrecemo glavu...od nasih komsija..
Sad malo prizemnije..
.mnogi su pisali ponesto...ali... treba reci...
stari vrednosni sistem se urusio ..jos uvek imamo sunovrat moralnih vrednosti..novi vrednosni postulat nije izgradjen..imamo pravi sist.vakuum..
Osnovni stubovi drustva su uzdrmani..porodica se urusila..brak kao instit.relativizovao...skole su postale modne piste ,a ne vaspitne ustanove,uloge muske i zenske su se pomesale..narocito zenske,koje su specificne i efektne u svojoj tragikomicnosti...
Muskarci postaju zbunjeni i tesko se snalaze u svemu tome,a zena sve cini da ne bude zensko...obukla je pantalone,skratila kosu i hoce da vozi traktor...
NJeni odnosi u porodici su blago receno cudni..narocito odnos- majka-cerka..gde se ne zna ko je prva ,a ko druga...majka nosi kracu suknjicu od kcerke svoje i trudi se da bude vise cool...nego ona..
To su samo neki razlozi zasto smo na sebe navukli toliko -odrpanih-kaputa...i zatrpali se ,pa nam je tesko i da kazemo...dobar dan...
Naravno ima jos razloga...mnogo..nasa Srbija je postala deponija djubreta savremenog sveta koji ga iz svog dvorista isteruje...
devijacije se relativizuju,granica izmedju norm. i boles.je sve tanja..na bolesti ovisnosti i patolo.oblike sex.komunik.se gleda blagonaklono kao na nesto sto je sastavni deo savremenih zbivanja...i tako reci prihvatljivo..
Treba ,naravno pomenuti i medije koji nam oblikuju stvarnost,namecu pogresne uzore i modele ponasanja i koji u svojoj neprirodnosti i okrutnosti premasuju ponekad cak i najbujniju mastu..
Socijalna raslojavanja su do te mere prisutna,da mi snaznim zamahom gazimo u moderno robovlasnicko doba globalne vizije stvarnosti..agresija i verbalna i svaka druga postaje sastavni deo nasih zivota..
Sve to i jos mnoge druge stvari je izrodilo naseg coveka..usamljenika..koji je sagradio svoj bedem da bi se odbranio od svakakvih demona koji su preuzeli svet(i djavo je zemlju napustio,jer je video da su ljudi sposobni sami sebi napraviti pakao)i taj nas usamljenik odjednom postaje sam sebi dovoljan...i ne zeli napustati svoj oklop...
A,ima i ono...mnogi se zovu ljudima,a nemaju ljudskih osobina...
oprostite...bila sam preopsirna...ali po mom misljenju eto to se..ponesto..dogodilo sa ljudima...pa se ne zele ni javiti..iako nas poznaju...
pozzzzzzzzzzzzzzz
|
|
