|
Priča je neobična, ali i istinita. To sam , nažalost, uradio samo jednom i nikada više. Završio sam gimnaziju i bez ikakve ambicije da nešto upišem, rešio sam da odem najpre u vojsku. Ništa u školi nisam naučio da bih mogao da zaboravim, radne navike nisam stekao - pa nisam mogao ni da ih izgubim, a i dve sestre su već bile na fakultetu. Rečeno, učinjeno. Prijavio se ja, ali ne može se u vojsku kad ja hoću, nego kad je raspored. A raspored je bio - januarska klasa. OK, sačekaću nekoliko meseci i pripremiti se lepo. U tim pripemama morao sam da rešim i jedan delikatan problem. Moju devojku. Znajući za tuđa ružna iskustva, rešim ja da raskinemo preventivno. Što da razmišljam gde je i s kim je. S druge strane, ako te devojka čeka da dođeš iz vojske, to znači samo jedno...Neka hvala. Stegao sam srce i ni krivoj ni dužnoj, mojoj dobroj Gagi uvalio korpu. Ladno.
Nije prošlo ni nedelju dana, mudrica je provalila o čemu se radi i tek onda su nastale muke tipa - ''pa ja ću tebe čekati, biću ti verna, nemaš ti nikakve obaveze prema meni, itd, itd''. Ja - kao kamenčuga. Odbijam sve nasrtaje. U tom odbijanju brže-bolje stigao je i taj januar. Pošto ipak ni ja nisam od kamena, zaputim se jedne večeri u njenu tihu ulicu s mojim drugom Veljom. Onako, polupijani, u sentimentu do guše, on izvadi usnu harmoniku , a ja tiho zapevam pored ograde, u pravcu njenog prozora (kuća je bila udaljena dva-tri metra od ograde) - ''Tiho noći, moje zlato spava''. Ponela mene pesma, Velju harmonika i ''koncert'' lepo teče. Uto čujemo iz dvorišta kako se otvaraju kućna vrata koja su bila pozadi. Izlazi , ogrnut kaputom, u pidžami njen otac! Bravar - šloser, može da nas savije kao monte, ladno. Kaže on tiho i uljudno: ''Dobro veče, momci''. Mi odgovorimo na isti način. Nastavi on: ''Šta radite ovde u ovo doba?'' - Pevamo vašoj kćeri...iz poštovanja. ''Aha - reče on - dobro''. Vrati se u dvorište, prođe stazom pored kuće i kucnu na prozor. Dva-tri puta. Ona - kao spavala, pa hajde da ne otvori odmah, ali otvori. ''I ju, tata, šta ćeš ti sad u bašti, vidiš ti koje doba'' - a nas kao ne vidi. A tata odgovara: ''Ćero, ajd budi tu, ne pevaju meni nego tebi. Odo ja da spavam, nemojte ni vi dugo''. I ode čovek da spava! Mi dovršimo pesmu, isfoliramo se nešto, ona se kao nešto duri, a vidim - milo joj. Ujutru sam seo na voz i otišao za Valjevo, da služim narodu.
Šta je bilo s mojom Gagom? Pisali smo pisma jedno drugom, ali nikad više nismo bili zajedno. Gospodin život se pobrinuo da se više nikad ne dodirnemo. Tako je bilo suđeno. A pesmu ''Tiho noći'', ako je na televiziji - promenim program, a kad neko počne da peva u kafani - ja ne pevam. Pevao sam je kad je trebalo.
|
it looks like that we have so much in common 
,pa sam morao da kupim flašu alkohola i jedno kilo vate da to sve obrišem... 
nahvatao ..ne znam koliko zmija...50-ak i poodkidao im vratove, upao u neko gnijezdo, lelee...eeeej, dobro sam prošla , baš kao mala nisam imala smisla za ljubav 
