Zvezde
Visoko u granju mirno gore zvezde
i široka pesma mora u tišini
čuje se oko; i ti glasi jezde
ko da rosa pada u srebrnoj tmini.
U njenu sam kosu upletao strasno
mokre noćne ruže. Putem punim zova,
ja joj ljubljah celo ovo veče jasno
oči pune zvezda i usta stihova.
Sve je šumno, sjajno; i lije iz granja
svetlost, ko padanje neke bele kiše;
maslinova šuma u daljini sanja...
A more je puno zvezda, pa ih njiše
i po žalu nemom, praznom i bez sene,
kotrlja ih svu noć ko pesak i pene...
Jovan Dučić
|