Mi grešimo kad očekujemo da nam život pokloni ono šte treba sami u sebi da pronađemo. Želimo da naš život ima neki smisao-ali život ima onoliko smisla koliko smo mi u stanju da mu damo. Herman Hese
Iz pera V.Jerotica ,koji je pisao i zamalo nije sreo cuvenog pisca ...(zapravo na vise mesta sam citala o Heseu iz ugla vise priznatih naucnika,jer je bio vrlo inspirativan da se o njemu govori..bilo zbog same psihoanalize koja mu je pomogla da prebrodi najtezi deo svoga zivota i da onda napise svoja najzrelija dela,bilo zbog njegove kompleksne i veoma suptilne prirode, koja je obecavalaa... jos interesantno, da je on imao vrlo mnogo zajednickih karakteristika sa Jungom...Gdin Jerotic ukazuje na njihovu dusevnu povezanost, a, sklona sam da poverujem da je uocena istinita veza izmedju ova dva velikana...(- srodnost ova dva velika duha...)
I Jung i Hese su...verovali da svaka licnost tezi spontano i nezadrzivo ka izvesnom samoostvarenju,napredovanju,rasplamsavanju nabujalih unutrasnjih snaga ogromnog energetskog potencijala koje svaki covek,neunistivom klicom zivota,donosi sobom na svet.Dzinovskom eksplozijom nekog praatoma u najdubljoj proslosti siknuo je zivot kao neki velicanstveni gejzir,rasprsnuo se na sve strane u hiljadama raznih boja koje su se opet sve cudesno sastavile u najtajanstvenijoj tvorevini prorode,sicusnom i slabom coveku.Slabom po svome fizickom sastavu,jos uvek nedovoljno upoznatom remek-delu prorode,ali silnom po snazi duha i one neutoljive ceznje toga duha da sebe ostvari,pokaze i dokaze.
Put ovakvog razvoja,medjutim,prolazi kroz neopisanu Golgotu neprestane,nikad okoncane boprbe.Borbe sa tamom i neupoznatim snagama svoga sopstvenog individualnog i kolektivnog nesvesnog,borbe sa prirodom i drugim ljudima,preko patnje i bolesti.Sledeci ovaj prirodom usmereni individualni princip,ostvarujuci ono sto Jung zove''individuacioni proces'',covek se na trnovitoj stazi svog zivota priblizava onom jedinstvu i celini koja predstavlja onu krajnju svetlu tacku,na pocetku jedva prepoznatu u gustoj tami zivotnog horizonta,onom idealu koji ce uvek iznova pokusati da dostigne ,iako nikada nece moci da ga ostvari.
Razvoj licnosti za Hesea predstavlja i prokletstvo,jer je on najpre-protest i usamljenost...
Nema nijednog znacajnog pisca, od ovog pravila se nikako ne moze izuzeti ni Herman Hese,kome svet rano nije postao zagonetka,koji je nesto kasnije u njemu otkrio simbole i koji najzad nije pokusao na svoj nacin ,najcesce originalan,da ove simbole protumaci.I veliki filozofi i veliki pisci,u svim epohama nisu nista drugo cinili osim sto su tumacili misteriju zivota i njegove hijeroglife.Preko ovih dozivljaja i otkrivenih simbola oni su stekli ''nevinost cula'',pojam koji je Nice prvi upotrebio,akoji mozda iskazuje ono bitno.
Viziju celine,jedinstvo u suprotnosti,pomirenje u duhu i nepresusno poverenje u zivot i ljude.Mozda je ovaj iznad svega dragoceni dar u ljudima ,zadovoljen jos u detinjstvu,rastao i u Heseu necujno i nevidljivo i izrastao u veliko lisnato drvo.
Poslednja pesma koju je Herman Hese napisao nocu,uoci smrti,posvecena njegovoj zeni, na cijem je nocnom stocicu ostavio dok je ona spavala ,nosi naslov Drvo..Kada je sutra ujutru Ninon Hese usla u sobu svoga muza on je bo mrtav.Zaspao je u snu...
.........
Ova dusa toliko luta lavirintima beznadja, da u ocima (the windows of the soul) trazi izlaz iz poharanog, davno napustenog mentalnog pakla...ovu dusu je davno'' obuzeo'' intruder...
Hej...Silijaa...najlepsa je pretposlednja slika... ...evo nekih lepih stihova da malo ''ozarim''tamne vilajete duse....
Pesnik je ziveo otprilike izmedju 1138 i 1200...zvao se Ziro de Bornej....
Ma,ne znam uopste zasto je sada bitna ta godina,ali tako valjda da se ''pohvalim''ovom poezijom iz davnina...
Tako kroz oci ljubav do srca dopire:
Oci su izvidnice srca,
One polaze u izvidjanje
Za onim sto bi se srcu svidelo.
I,kada se oni potpuno sloze
I ucvrste,sve troje,u jednoj odluci,
U tom se casu besprekorna ljubav radja
Prema onoj za koju su oci otvorile srce.
Nema drugog nacina da se ljubav rodi ili zapocne
Nego da to rodjenje i pocetak naklonost pokrene.
Miloscu i po naredjenju
Ovo troje,i iz njihovog zadovoljstva,
Radja se ljubav oja iz miloste i nade
Utehu pruza svojim prijateljima.
Kao sto svi pravi ljubavnici
Znaju,ljubav je savrsena ljubaznost
Koja se radja -u to nema sumnje-iz srca i ociju.
Zahvaljujuci ocima.ona cveta;zahvaljujuci srcu-dozreva:
Ljubav-istinski plod njhovog semena.
Zloca i ljubav-kako to zvuci !?Odakle poceti..Ja bih od Kembela i njegovih trubadura koji su ziveli jos u 12 veku(''ajde'' malo da raznezim ovaj blog ..)
Trubaduri-Visoko plemstvo Provanse i drugih delova Francuske i Evrope...i oni su bili neka vrsta pesnika.Inace, 12 vek je bio njihovo doba!Mada je celokupna trubadurska tradicija u Provansi iskorenjena 1209 god. u takozvanom Albizanskom krstaskom pohodu ciji je pokretac bio papa Inokentije Treci(Taj se pohod smatra jednim od najmonstruoznijih krstaskih ratova u evropskoj istoriji.
I sada ce se neko zapitati...kakve veze imaju trubaduri,sta sa njima...!?
E,oni,su prvi , koji su istinski i zaista bili zainteresovani za psihologiju ljubavi,i prvi su na zapadu istinski razmisljali o ljubavi na nacin na koji mi to danas cinimo:kao odnosu coveka-prema-coveku....
Pre njih,ljubav je jednostavno bila Eros-Bog koji u nama podstice seksualnu zelju...U to vreme niko nije znao za Amora!Amor pretpostavlja licni dozivljaj ciju su vrednost trubaduri prepoznali...Prepoznali su najvisi duhovni dozivljaj...
Ima,znaci,taj Eros,pa Agape_(ljubav prema bliznjem kao prema sebi samom..)Ali.Amor-podrazumeva postojanje posve licnog ideala.
Obuzetost koja se radja iz susreta ociju...kako to pevaju U trubadurskoj tradiciji-dodir coveka sa covekom...
Crkva je to veoma kaznjavala! Crkva je ''ugovorene brakove''samo posvecivala...pa trubadurska ideja o Amoru-pravoj ljubavi coveka prema coveku je bila veoma opasna i smatrana je jeresom...ali ne samo jeres...nego i PRELJUBA U DUHU...(posto su svi brakovi tada bili ugovarani u drustvu ,ljubav koja se radjala iz ''susreta ociju'' imala je visu duhovnu vrednost!
E,sad ono cega danas tesko da ima...mozda negde i retko ,jer je intruder znatno narastao i otezao!
Istinski brak je onaj koji izvire iz prepoznavanja istovetnosti sa drugom osobom,a fizicko sjedinjavanje samo je sakrament kojim se ta istovetnost potvrdjuje...pokrece ga duhovno delovanje ljubavi-Amora......
Sustina pakla kao i sustina raja sastoji se u tome da nasavsi se u njima,konacno shvatimo da smo na pravom mestu ,na onom na kojem zelimo da budemo!
To je zapravo Danteova ideja..Biti kaznjen paklom,znaci dobiti za sva vremena ono sto smo mislili da zelimo na zemlji!
U svojoj predivnoj zbirci aforizama Vencanje neba i pakla Vilijam Blejk...razmislja nesto...pa..ljudima koji se nalaze u paklu,a nisu andjeli,njegova vatra nije vatra bola ,nego uzivanja...
Dante i veliki ljubavnici iz istorije(Tristana,Kleopatra,Jelena...njihovo prisustvo tamo...)
Oni su u paklu,a tamo se pati...spremnost za patnjom ,zarad ljubavi kao sustine zivota..ta patnja u paklu je ''slatka''-vatra bola-vatra uzivanja...
ljubicasta me skenira...
...evo nekih lepih stihova da malo ''ozarim''tamne vilajete duse....
