|
engleski kalendar
okolina jednog zamka
nekoliko cinjenica o zmajevoj pecini. tekst preuzet iz moje teme o majorki.
“Putnice, ako i kad prodjes nebrojene puteve sveta, tek treba ponovo da otkrivas sebe kroz lepotu i mir, dodji na Maljorku, gde ces sresti Boga u tom miru i lepotu cije je ime Zmajeva pećina”, rekao je Rafael Ferer. I moze mu se verovati na rec. Edvard Alfred Martel je bio doktor prava koji se bavio istrazivanjem pecina i on je, 1890. g. otvorio Zmajevu pecinu za javnost, a jezero koje se u njoj nalazi dobilo je ime po njemu, Martelovo jezero. To je najveće podzemno jezero na svetu. Nakon obilaska pecine, turisti prisustvuju koncertu klasicne muzike na jezeru (sviraju vam cetiri gudača, dve violine, viola i violončelo), a potom sledi polucasovna voznja camcima. Sledeći kuriozitet pecine je svetlo. Radio ga je Karlos Bigas, koji je iza sebe imao vec velike projekte, izmedju ostalih i iluminaciju fontana u Barseloni. Posle 15 meseci rada, inzinjer Bigas je shvatio da je stvorio remek-delo i nije naplatio nijednu jedinu pezetu. A ono što pecina sama po sebi treba da predstavlja, dakle, prirodne formacije neobicnih oblika, naci cete u potpuno neverovatnoj autenticnosti. Tu su, recimo, Monah i kaktus, Buntovnicke formacije, Snezni vrh, Pagoda, Dijanina kupatila, Zacarani grad, Andjeoska soba, Celicni stubovi, Drvo ljubavi, Istocnjački trem, Jakovljevo stepeniste, Venecijanski ugao. Ovu pecinu dnevno obilazi oko šest hiljada turista.
snezna planina
monah i kaktus
|
