|
Poslao: 24 Dec 2009 17:02
|
Napisano: 24 Dec 2009 16:59
TiSi, на шта ли би личили ти експонати кад бисмо их сви пипкали
Са друге стране, није занимљиво све што се може додирнути онда када желимо
Јадан лав, сви би да га чупкају, а ја сам, веровао или не, једног мазила. додуше, тек рођеног, па сам се јуначила )
У оној претходној констатацији/предлогу, фали ми један зарез, ех!
Dopuna: 24 Dec 2009 17:02
Ијааоооо, упаљач за отварање сокића!!!Заборавила сам да су постојали, можда још увек "живе"("и доћи ће после овог сна"), али их одавно нисам видела..
|
|
|
Poslao: 24 Dec 2009 17:24
|
Napisano: 24 Dec 2009 17:22
Иако те не познајем, врло радо ћу ти послати, ситница је то на ову скупоћу :П
Dopuna: 24 Dec 2009 17:24
Само се на ноге и може стати(или на црту)
|
|
Poslao: 24 Dec 2009 17:30
|
Кад пишем нешто пишем без зареза и тачака тачке и зарезе ставим у заграду па нек свако ставља зарезе и тачке како хоће (, , . .)
|
|
Poslao: 24 Dec 2009 17:35
|
Мис'иш, нек' узму шта им треба?
Уз'ла сам ти зарез и ставила га иза ПИШЕМ, ТАЧАКА, ТАЧКЕ, ЗАГРАДУ.То је стављено црвеном хемијском
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Dec 2009 14:31
|
Malo kvarim koncept koji je TiSI osmislio, ali da se pohvalim.
Stojim ja ispred govornice, čekam nekoga, i obnevidela od dosade, zagledam se u telefonski aparat. I imam šta da vidim - neko nije izvadio istrošenu karticu iz aparata. Ja skupim hrabrost, prevaziđem urođenu gadljivost prema skupljanju stvari sa ulice, i izvučem karticu.
Motiv je Smederevska tvrđava, koja je prikazana u zadnjem planu, a u prednjem je jedan konjoslav, koji nas pozdravlja svojim zadnjim delom. (kao na Karavađovom Preobraćenju svetog Pavla)
|
|