|
Poslao: 05 Maj 2009 17:17
|
|
dva lica ::tetka_danuska ::Okani se onoga što je golemo za sve duše na MC,i piši samo tako kako u trenutku osećaš,baš mi je godilo ....jes da je bilo kasno al ima dana za megdana. 
Išla bi ja kod drage mi @Danke u posetu njenim temama,al nemere  mnogo je je komplikejšen nisam ja više za gosn.Junga,al njoj svaka čast.probala malo pa neide  
Jao, u pravu ste...nikako da se okanem ni golemog ni malenog, a moj doprinos skroman, najskromniji raspon mojih interesovanja je veliki, od genetskog inženjeringa do cijene aluminijuma na svjetskoj berzi
Meni je izvjesni Skot Pek objasnio sve nejasnoće vezano za komplikovana pitanja, naravno, nisam ga poslušala  , nego idem  ( nije se obraćao direktno meni, da se razumijemo, već preko knjige "Put kojim se rjeđe ide"milionima čitalaca) tako da poslije njega teško da mogu nešto suvislo reći, osim da ga citiram.
Ohrabrena vašim riječima...jao...sad se smijem šta bih sve pisala...
a smijali biste se i vi
Kakvi su ovo razgovori,a da ja nisam prisutna...!? ...
Ma teta Dano...ja komplikovana  ...zao mi je...potrebna je znaci promena...  ...da bih bila pristupacnija...
A,dva lica ...tvoji blogovi i komentari su tako zivotni,bogati i istiniti...da nas mozes jos i pouciti,mnogo cemu...sto je divno!
...
Kada bi ti znala moja interesovanja...odmah bi ''otputovala'' sto dalje od MC...  ...nego ja, sve,ma vecinu stvari, htela to ili ne ,posmatram kroz psiholoski profil...(mada price o tome, cija je ograda u komsiluku lepsa i da li je ''Milosevic''ziveo na Topcideru ili Dedinju...gde su najjeftinije carape...tu me nema...prezirem takve razgovore...)...Nas bivsi i predsednik(moram ovo da napisem..mada je bizarno i stid me je sto o ovome pisem,ali moram  ), je ipak ziveo na Topcideru...(to me uvek iziritira...neistine koje pojedini novinari plasiraju...i moj kraj uvek ''trpaju'' u los kontekst)....sto je glupost jer, Danka zivi od rodjenja tu  ...i u ranijim zivotima takodje.... 
Dva lica-pametnica sa elementima zbinjujeceg fascinantnog self-a...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Maj 2009 15:34
|
|
@Teta Danuska...
Citat: @Kindergil,i ona se u poslednje vreme zaključava,a lepe su joj temice...
Teta dano...,ma ne znas,kakvu si misao iskazala...
Uopste nisi svesna...ova se trenutno odnosi na Kinder...ali to, da se ''zakljucavamo'',ma svi to radimo...ma to je toliko istinito i duboko receno...
Sustina nasih zivota se danas, ogleda upravo u nasoj''izolaciji''...(mi smo tragaci...pokusavamo da pronadjemo sami sebe...koristeci svoju enegriju..jer je realnost spoljasnjeg odraza sveta jako negativna,i tesko da moze pomoci...)
Pored toga , vecina ljudi se, u isto vreme , ''sklanja sama od sebe''(to moze biti korisno..ali mogucnost ''utrcavanja u svoj svet'' se nemilice i pogresno eksploatise ..pa moze vise da steti,nego da pomogne....)i to bi trebao biti put do sopstvenog ostvarenja i sazrevanja..Ali ,put do usavrsavanja samog sebe je dozivotan proces...Istina je da do zrelosti dolazimo preko sukoba,kriza,patnji,pa tako i preko trenutacne izdvojenosti,a sve, da bi smo cenili ono sto je najvaznije u zivotu..da bi smo sazreli,ali i da bismo doziveli i samoanalizu..(mi smo i psihoterapeuti i pacijenti u isto vreme...)i ona,samoanaliza, traje dozivotno, neophodna je i predstavlja pravi zivotni podvig!Samo je pitanje koliko smo ''zdravi''i sposobni da sami sebi da pomognemo...!?
Nazalost mnogi od nas ce samo plutati na otvorenoj pucini beznadja i neispunjenosti...
Teta dano...tvoja recenica je veoma slozena i o tome sta ona moze da nam kaze, se moze mnogo toga reci.No,ja verujem da si je ti spontano napisala,mada sam sigurna da je ovoga puta nesto iz podsvesti''procurelo'',i slomilo sa na nasu Kinder...zbog njenih blogova...)
Svi se ''zakljucavamo'' u zadnje vreme...(psiholoski aspekt...)...a ,mnogi od nas su davno ''zakljucani''i od sveta i sami od sebe...
|
|
|
Poslao: 06 Maj 2009 16:57
|
|
danka ::Teta dano...tvoja recenica je veoma slozena i o tome sta ona moze da nam kaze, se moze mnogo toga reci.No,ja verujem da si je ti spontano napisala,mada sam sigurna da je ovoga puta nesto iz podsvesti''procurelo'',i slomilo sa na nasu Kinder...zbog njenih blogova...)
Danuška bi volela da nešto dopiše kod kinder, jer joj se sviđaju njene teme, pa se požalila kako ne može. Ja ne vidim tu nikakvu podsvest na delu. Kinder možda zaključava neke blogove iz sasvim praktičnih razloga.
Možda ne želi psihoanalizu 
dva lica, sorry za off. (a Pantića ne volim, verovatno sam jedina osoba na ovom forumu koja misli da on nije ništa posebno  )
|
|
|
Poslao: 06 Maj 2009 17:03
|
|
@jelkice, off i on kod mene ne postoji...a sto ne volis Pantica, da smo zdravo, sto bi rekli, ne volim ni ja kviz ogledalo kulture salim se...
Mozda da ja malo zakljucam svoje misli, ha?
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Maj 2009 17:14
|
|
jelkica7 ::Ne, ne da zaključavaš. Što bi zaključavala? Kad već nema off-a
Pantić mi se jednostavno ne sviđa, mada ruku na srce, nisam se pretrgla od čitanja. Pet - šest priča, i to je sve, nisam poželela da čitam dalje.
Ne voliš kviz .... neću da se družim više s tobom
ajjj, vooooli meeee, pliiizzzz...voljecu kvizzzzzz, evo pisem u strofi, da budem ko profi
Ne samo sam ljubomorna, odakle znate sve ono...ja navikla na Milioner i Kviskoteku, tu ponesto ubodem, a kod vas moram da upisem istoriju umjetnosti, vanredno...
Pantic je super...meni, evo se pretvorih u poznavaoca  Procitala sam tu jednu knjigu i svida mi se, bas, ali blog je vise za neki moj usud, kako me pronadju knjige (a isto tako i ljudi)...prije nego ja njih.
Druzis mi se 
|
|
|
Poslao: 06 Maj 2009 17:21
|
|
Odakle znamo?... pa iz Googlea
Evo dela jednog njegovog intervjua koji mi se dopao.
Citat:Nije li bol gotovo ključna odrednica života i karaktera vaših junaka?
- Moje iskustvo kaže da je bol neka vrsta antropološke konstante. Nešto što nas određuje. Kako se on menja i, naročito, kako se interpretira kroz različite kulture, epohe, kako ga mi danas razumemo ili kako će ga razumeti generacije koje dolaze - to je nepoznanica koja bi nas odvela u filozofiju ili sociologiju, a to nije moja pretenzija. Moja namera je da samo pripovedajući o bolu, u stvari na neki način ukažem na onu važnost za koju mislim da ima. Tu se onda priča pojavljuje kao vrsta anestezije koju čovek sam sebi daje da bi ga bar malo omekšao.
Možemo li govoriti o društvenom bolu, danas i ovde?
- Pre bih rekao da je danas i ovde reč o traumi. Trauma jeste oblik bola ili, tačnije, njegova posledica. Prošli smo kroz jednu strašnu bolnu fazu i sad osećamo kako taj neki spazam u društvu pomalo popušta. Ali mislim da nas strah od ponovnog povratka tog bola nikada neće do kraja napustiti. Jer, naprosto, prošli smo šta smo prošli, a to nije trajalo dva, tri dana nego više od decenije. Svakodnevno sukcesivno trpljenje izazvanog bola. Izađete na ulicu i vidite da svet nešto boli. Sećamo se, a sećanje je i prilično tegoban mehanizam. I u knjizi sam se bavio tom činjenicom da se u sećanju nepogrešivo uvek vraćate na ono što vas boli.
Dakle, bol je nezaobilazni momenat svačijeg života?
- Ceo život se učimo da ga na neki način pripitomimo, savladamo, donekle umirimo. I nisam siguran da nam tu iskustvo može biti od naročite koristi. Osuđeni smo na bol.
http://beogradskaka5anija.cyberfreeforum.com/pisci.....i-t591.htm
Družim se
|
|
|
|
