|
|
|
Poslao: 22 Nov 2008 00:33
|
|
Pentranje. Kakva divna reč. 
Pentram se koje kuda od malena.
Prva vratolomija je izvedena sa 5,6 godina i to ovako: Skinem čarapice( bosonogo dete je uslov koji se mora ispuniti jer čarape klize) pa stanem u otvor vrata. Zategnem ruke na obe strane( to može samo da se izvodi kad si mali, da bi ruke bile potpuno ispravljene u laktovima), otisnem se i u cugu popnem noge na futer. Znači oslonjena sam i rukama i nogama, samo su noge skupljene u kolenima i jedna je na desnoj a druga na levoj strani futera. Zatim otiskujem naizmenično jednu pa drugu nogu a ruke pomeram tek kad mi kolena dođu skoro do ramena. Na taj način se može popeti skroz do vrha.
Ajoooj, majku sam tako jednom prepala jer sam se popela baš u vrata koja su odmah pored ulaza u kupatilo, pa me nije mogla videti.
Pojma nemam odakle mi to, nisam videla nikog da to radi pa da zbog dečje znatiželje probam i ja. Jedino ako neki pauk nije bio inicijator. 
U prvom ili drugom razredu osnovne( ne sećam se tačno, davno bilo) sam napravila sa drugaricom Vesnom kućicu na drvetu ogromne trešnje. Dovukle smo neke nevešto prikucane daske, a preko grana nabacile staro šatorsko krilo. Sećam se majčinog izraza lica kad me je videla onako sitnu u drvetu- milina.
Raspust sam najviše volela da provodim kod bake u Čačku( i trešnja je bila tamo), i sa istom drugaricom vozim biciklu do ovčarsko- kablarske klisure. Pređemo skelom do manastira Nikolje pa se penjemo sve do crkvice posvećene Svetom Savi. Jedne godine sam bila u kampu u Ovčar banji( promuvala me Vesna, a i direktor poznavao dedu  ) pa nas je nastavnik vodao svuda po klisuri. Sećam se da smo pošli baš rano ujutru i vratili se tek za večeru, popadali od umora.
Ih, kako sam volela Čačak leti, nikada ti nije dosadno. Kupanje na Kamenici...
Natrix  , ajmo se zajedno pentrati. Glavuci su savršeni, da osvojimo neki, samo ne znam gde da zabodemo zastavu.
|
|
|
Poslao: 23 Nov 2008 17:07
|
|
Lomova ne bi imala ništa protiv, i onako uglavnom idem sama u moje avanture...
Takodje još kao klinka sam izvodila svakakve vratolomije, bezala od kuće, iskradala se, detinjstvo mi je bilo baš uzbudljivo, prvo nismo kao ova današnja deca provodili raspuste kod kuće uz komp i tv i kablovsku, već na selu, na placu, na reci isl....I čini mi se da smo mnogo više imali mašte kako da osmislimo dan...
Za moju tu avanturističku inicijaciju mogu zahvaliti izmedju ostalog mom dedi, koji je uvek originalno umeo da osmisli vreme dok nas je čuvao, mene i brata. Sećam se da smo voleli da se vozimo liftom pa bi sa dedom išli do neke najveće zgrade u kraju i onda gore dole liftom dok nam ne dosadi.
Kad smo leti išli na plac podnoznju Fruške gore, smucali smo se po Fruškoj gori, lovili ribe na Dunavu, ili zabe u bari koja se nalazila u blizini, pravili skolišta u grmlju penjali se po drveću, onima koji su manji postavljali smo -lopovski- ili bi se sagnuli i postavili ledja da bi se popeli. Kad smo se penjali uzbrdo ako je bio neko mladji našli bi neki elastični dugi prut, jedan kraj bi mi drzali a za drugi bi se uhvatili klinci i tako smo ih vukli jer sami nisu mogli ...... Sećam je izmedju naše i susedne paralelne ulice koja je na 500m bila dalje bila a podeljena njivom sa gusto zasejanim kukuruzima, da smo uvek kroz kukuruze se probijali da dojdemo do drugara iz susedne ulice, onda smo imali one sa kojima smo se druzili i one sa kojima smo uvek ratovali, praćkama, zelenim šljivama isl, bilo je tu tuča, i tuča... A da ne pričam koliko je bilo ogrebotina, modrica od svih nestašluka...
Ne znam čega se igraju klinci danas, mi smo igrali nemaca i partizana, i bilo je uvek zanimljivo, naravno ja sam uvek bila bolničarka ili kurir u igri nikad mi nisu dali kao zenskoj osobi da nosim pušku..
Sećam se kad smo u nekom napuštenom odmaralištu našli neku staru hladnjaču, a onda smo od nje zamišljali ceo jedan raspust da nam je to svemirski brod....Par puta smo upadali u tudje bašte i brali jabuke iako smo iste i u svojoj bašti imali ili smo preskakali ograde i ulazili u tudja dvorišta čisto zabave radi, i kad bi roditelji to saznali uvek smo dobijali batine...
Jedno leto smo u dvorištu razapeli šatore i tu smo spavali danima a ne u kući...Par puta smo sleteli u kanal kad smo jurili biciklom, jedom su nam oni sa kojima smo uvek -ratovali- razapeli preko ulice kanap na koga smo naleteli biciklom i razbili se, tada mi se na biciklu iskrivio točak, i morala sam da kupim novi.
Sećam se da sam se uvek tukla, braneći mladju drugaricu i brata, igrala sam fudbal uglavnom sam bila golman, vozila sam skejt....kad sam bila u kazni jenom i nisam dobila dozvolu da izadjem, ja sam se iskrala kroz prozor. Zimi na selu smo pravili zamke za zečeve, da ih lovimo, al i leti smo to radili čak smo lovili i veverice. doduše bezuspešno,a sa stricem i ćaletom sam išla na Jastrebac u lov na zečeve i lisice....Ima još tu dogodovština kojih se trenutno ne mogu setiti
Kad bi mogla da se vratim u detinjstvo ja bi zelela isto kao što sam imala.....
Danas, sam isto tako nemirnog i istrazivačkog duha, a u mom okruzenju nema nešto ljudi koji su u duši pustolovi u čijoj duši čuči jedna Pipi duga čarapa, jedan Kekec, Hajdi, Tom Sojer....Tako da sam kao što rekoh često sama putovala a i sad je isto tako....
 
 
|
|
|
Poslao: 23 Nov 2008 17:16
|
|
Kada si pomenula fudbal... Ja sam bila jedina devojčica u dvorištu zgrade, i morala sam da igram fudbal, deset devet, pa onda jure, žmure, šuge, i svašta još... Hehehe, i Boga mi, igrala sam fudbal do osmog razreda i bilo mi je zabavno... Jednom sam sedela sa drugaricom na klupi u centru, i ispred nas je stala grupa od 5-6 devojčica igrale su Laste prolaste, drugarica mi je pričala nešto, ali je ja nisam slušala, moje oči su bile uprte u njih, pogledala mi je i rekla malo ljutito :" Ti mene ne slušaš, već 5 minuta ti pričam kako sutra imamo kontrolni iz nemačkog i ti mene ne konstatuješ... " Pogledala sam je i rekla: "Pogledaj ih..." Tih 5 minuta za mene je bila čitava večnost... Kao da sam u tom trenu imala 60 godina, i da sam se vratila u vreme kada sam imala samo 6... Pa eto, imam samo 16...
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Nov 2008 17:50
|
|
trio, to su ti piramide, nastale prirodnim putem, nešto vrlo specifilno mislim da postoji samo kod nas i na još dva mesta u svetu..
Nalaze se u podnoznju Radan planine, dva puta sam išla do Djavolje varoši, jednom pre 6 godina, preko Radana pešaka kroz šumu, drugi put ovog avgusta takodje peške al smo im došli sa donje strane, pre šest godina to je bila divljia netaknuta priroda, danas već postoji etno park na kilometar od tih prirodnih piramida, postavili su osvetljenje i vidikovce al samo sa jedne strane, i od toga su napravili turističku atrakciju.
Inače piramide koje vidiš izgledaju i jezivo i fascinantno u isto vreme kazu za njih da mogu da se pomeraju, da niču nove ili da rastu, e sad, istina ili ne, nisam sigurna. U okolini postoje dva izvora mineralne vode al nisu preporučljiva za piće jer nisu dovoljno ispitana, voda izvire iz zemlje ili iz pećine ili u kamenjaru, zemlja je zuto crvena, a blato kao da ima veći procenat bakra i gvoždja.. Ono što mi je bilo interesantno drugi put kad smo išli ja i sestra koja je takodje avantursta je da iako je bilo prilično ljudi u etno parku sve je delovalo tako mirno i tiho.
Evo ovde više o Djavoljoj varoši
http://www.djavolja-varos.com/
Evo još par slikica
Mislim da bi svako ko bi te piramide video izbliza ostao bi bez daha, s tim što ja preporučujem ipak alternativni put do Djavolje varoši znači kroz šumu, a ne u nekoj komercijalnoj turi....
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Dec 2008 01:24
|
|
budite blagi kad nas uspoređujete
s onima koji su savršenstvo reda
mi koji posvuda tražimo pustolovinu
nismo vaši neprijatelji
mi želimo da vam damo široka i čudna prostranstva
gde rascvala se tajna nudi da je ubere ko hoće
smilujte se nama koji se večno borimo na granicama
beskraja i budućnosti
smilujte se našim zabludama smilujte se našim gresima...
apoliner
|
|
|
|
|
|
