Dan s prijateljima: šetnja po Kalemegdanu, poluoblačno sveže vreme (važno je da ne pada kiša), pogled na reku, nebo, zelenilo i kamenje, razgovor uz Moccu i neko pićence, i nova knjiga iz "Platoa" - Pol Skot, Podela plena. Dovoljno je
Da među ove lepe fotografije umuvam i dve nestručne & muljevite :
Uživo je ovo rastinje, kažu, neopisivo lepše. A nije ga lako uslikati. Najpre morate da prepešačite pola grada kako bi stigli do podnožja nekog brda (nije među onih čuvenih sedam). Autobus ne dolazi u obzir, jer ste u Rim došli da razgledate grad, a ne da se vozite gradskim prevozom. I onda krenete da se penjete, i penjete, i penjete, i taman kada pomislite kako ćete skapati, i kada počnete da psujete i Berninija i Karavađa - osvrnete se oko sebe i shvatite da se fizička aktivnost isplatila i pre ulaska u čuvenu Galeriju Borgeze.
Najviše volim proleće, obnavlja se priroda, trava zeleni, behara voće, lista drveće, ćarlija vetar, nebo se plavi, sija sunce, pevaju ptice... a duša čežnjiva, poletna i razigrana, i ona bi nekud da se vine, u visine
A pesma koja izražava moje aprilsko raspoloženje (samo bez snega na beharu) je
U četvrtak sam naručila dva žbuna, jedan Viburnum i Plavu maglu, i danas su već stigla. Mladić koji vrši dostavu požalio mi se da skapava od posla, da danas radi i za kolegu, i pošto se žurio da sve postigne dao mi je pogrešnu kutiju. Nisam ni gledala ime na dostavnici, samo sam platila, potpisala i ponela kutiju. Kada sam je otvorila, osećala sam se nekoliko minuta kao dete u prodavnici igračaka - gomila perena, onih trava što cvetaju i još nekih nepoznatih. Sigurno deset vrsta, baš onih koje zaista želim! Nije kome je namenjeno već kome je suđeno. Bila sam poštena i u narednih desetak minuta razrešila nesporazum. Naposletku je nepoznati sused iz naselja dobio svoje perene, a ja svoje žbuniće.