|
|
Poslao: 25 Avg 2011 23:28
|
Bila sam u Igalu i Herceg Novom za vreme ovog afričkog talasa. Temperature su već danima oko ili iznad 40 stepeni, povremeno duva vruć vetar koji naprosto prlji, osobito noću, ne može se zaspati. More je prljavo: pored crnog blata koje se pojavljuje i na onim mestima gde ga ranije nije bilo, te plastičnih flaša, kesa i opušaka, tu je i kanalizacija - šokirana sam koliko može da bude prljavo kada struja donese sadržaj kanalizacije prema obali: po vodi pluta nešto sitno i belo nalik na izmrvljeni stiropor, ali je zapravo masno - kao da se vezuju masnoća i detergenti. Od prljave vode sam zaradila upalu uha.
I svuda gužva i buka, neopisivo, muzika trešti odasvuda. Šetalište "Pet Danica" sve više liči na jedan grandiozan buvljak jevtine robe - uglavnom kineske, bugarske i turske, mada se po buticima mogu naći i fine, kvalitetne stvari iz Italije, ali su one relativno skupe čak i na rasprodaji. Vozića više nema, ukinuli su ga.
Htela sam da razgledam nekadašnju Titovu vilu i park oko nje. To je nemoguća misija: pristup je zabranjen, sve je zaraslo u korov i podivljalu vegetaciju. U blizini vile se nalazi novi hotel Igalo, koji zovu "nova banja". Hotel je fancy i skup (preko 130 evra dnevni pansion plus terapije), a prostor oko njega je veoma lepo uređen.
|
|
Poslao: 25 Avg 2011 23:59
|
Plaže su, treba li uopšte reći, pretrpane i bučne. Ok, neki to baš vole, ja ne. Ova dole na slici je jedna od retkih u Igalu na kojoj je muzika sa šanka veoma diskretna i gde ne morate da jurišate na ležaljku i suncobran pre 11 h, dragoceno za one koji ne spadaju u ranoranioce. Generalno, plaže duž Šetališta u pravcu Novog su atraktivnije, čistije i bolje održavane, i imaju veću ponudu raznih sportskih sadržaja (iznajmljivanje skutera, padobrana i slično), ali je većina betonirana, a ja radije biram pesak i šljunak, i mirnija mesta.
Još malo prizora sa drugih plaža
I još malo lepe vegetacije oko "Plaže" i "Aleksandra"
Ispred mog hotela
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Dec 2011 19:48
|
Posmatram jutros jednu svraku u mom vrtu. Šeta između grmova ruža, drži pozamašan orah u kljunu i nešto osluškuje. Oprezna je, nepoverljiva, kao da će joj neka konkurencija oteti onaj orah, ali nigde nikog od životinja na vidiku. Kad odjednom, pukne petarda. Ona se jadnica sva strese. Tišina, zagleda levo-desno, petlja drhtavim nogama, ali stisla onaj orah u ljusci i ne pušta. Tad opet pukne petarda, ona se ponovo strese, skoro da poskoči.
Jadna svraka! U kakvom li je stanju njeno malo svračje srce? Moje je u predinfarktnom stanju.
Na sledećim izborima u RS dala bih svoj glas, možda, samo onoj stranci koja u svoj program uvrsti prohibiciju. Petardi.
|
|
|