|
Poslao: 01 Sep 2012 10:43
|
|
 тхем.
Е, баш нећу да им инсталирам баштенску чесму. Нису заслужили. Јуче су ми уврнули и готово поломили једну високу грану албиције изнад стазе. Грана је толико високо да никоме и ничему не смета, понајмање кретању до зграде.
Жао ми је што сам атеиста. Повремено осећам такво разочарање у људе да бих се најрадије повукла у неки манастир и тиховала.
|
|
|
Poslao: 01 Sep 2012 11:38
|
|
Sorelag ::... уврнули и готово поломили једну високу грану албиције изнад стазе...
Ako se grana nije oporavila i ispucala je dužom, "polupolomljena", oštećena veća površina kore... rečju, male šanse ima da se oporavi - uradi ovo:
Nadam se da imaš baštenske makaze (one za rezanje vinove loze, ruža, izlomljenih grana...) za tanje grane prečnika do max 2 cm. a za deblje neka testerica (inače, ne seci dok ne pripremiš Fitobalzam). Ako nemaš, kupi u polj. apoteci ili cvećarama Fitobalzam (pakovanje je od 200 - 250 gr. u kutiji kao "Panol" pasa, samo zeleni poklopac, nije skupo 200 - 300 din.) i odseci oštećenu granu što bliže račvanju/izvorištu, a zatim rez zamaži tim Fitobalzamom sve u krug da predje i na zdravu koru i spreči dotok vazduha i pristup insekata, mrava, drugih štetočina... (može i prstom - ne ostavlja fleke i lako se skida). Kad otpadne sa biljke (posle nekog vremena, prvo pukne), neće se ni videti ništa, eventualno neznatan ožiljak, ali lepo zarastao...
p.s. Fitobalzam u frižider i može (do roka trajanja, a i duže) da koristi za sve ovakve i slične "operacije" na drvenastim biljkama od lomova, povreda, oštećenja kore, napada i "nastanjivanja" crva... i mnogo toga još.
p.p.s
Sorelag ::... Повремено осећам такво разочарање у људе да бих се најрадије повукла у неки манастир и тиховала.
Ma jok bre, produmaj... 
Obzirom da to i nisu ljudi, nisu vredni ni utrošenih reči, a kamo li nečeg drugog...
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Sep 2012 02:45
|
|
Citat:I'd like to read a poem that originates in my garden on Cape Cod, my garden in Provincetown. It's a garden I made out of a sand dune. There wasn't even a blade of grass growing on it and I started it in 1962 and I had to build terraces to contain the sand from drifting. That was the first year I worked in that garden and then I gradually brought seaweed from the beach and dug it into the soil with compost and anything that I could find that would enrich the soil, peat moss I used too and it gradually evolved into a wonderfully lush fountain of plants and trees. It is to me one of the great satisfactions of my life and when I am in Provincetown I spend a good part of the day working in that garden and I feel it has renewed me and given me strength to preserve. This poem is call The Round, but which I mean the way it is designed. The only way you can see the whole garden is to walk around it and return to the point of your start in this journey. Of course The Round also has some musical significance too.
http://milesisland.blogspot.com/2011/05/wild-braid-stanley-kunitz-in-garden.html
 
http://www.flickr.com/photos/22836224@N07/7647796438/in/photostream
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Grana je spasena.
Očekujem još. 
