Long Lost Love , jedna od onih koja me je nekad ubijala, but thank goodness, no more
(na Miholjsko leto sam i dalje slaba, priznajem)
naleteh sluchajno juche na nju ponovo, pa reko' da dâm svoj doprinos klubu "mrzim opadanje lishca"
vreme je ovde bash ovih dana bljak, iako je 7. oktobar proshle godine bio dan za pamcenje lep, ali ja oktobar volEm i dalje i svako god. doba... posebno je na svoj nachin... jedino novembar mislim da ne volim, mozhda i mart, mada ne znam bash... ne volim dane kada se neshto loshe desi i kada se loshe oseccam, ali to nema veze sa mesecima i dobima
@ Limit (reply na komentar s drugog bloga )
pa ti, draga, ako svako jutro+veche chitash Tetoviranu, i nije chudo shto si tako raspolozhena :zabrinuta: ja tu pesmu kad god krenem da chitam, obavezno se rasplachem however, ne zaboravi: "i tad cu da budem sretan..." (iako i taj stih boli :cheese: I know, I know...)
ne dajte se, ljudi, bwe, znam kako je biti down... i to dugo... i to bash deep... ali i to je nash izbor, u know...
i...
lishce ne pada... ono leti... i pleshe u vazduhu
|