anastasija

• 5Ovo se svidja korisnicima: posebna, kindergirl, FarscapeFan, mcrule, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

'nastavili smo put prema domu anastasijinom. odecu svoju je ostavila u duplji drveta. kaljace je takodje tamo spustila. ostala je u lakoj, kratkoj haljinici. sama je uzela moju torbu, predlozivsi da mi pomogne da je nosim. bosa, neobicno lakog i skladnog hoda, isla je ispred mene veselo masuci torbom.

sve vreme smo razgovarali. opstiti sa njom je bilo veoma zanimljivo, na ma koju temu. mozda je i zato zabavno, sto ima nekakva svoja, cudna o svemu misljenja.

ponekad se anastasija vrtela za vreme hoda. okretala se ka meni licem, razgovarala, smejala se i tako isla neko vreme "zadnjicom napred", zaneta razgovorom i ne gledajuci pred noge. nije mi jasno, kako se nijednom nije spotakla, niti ubola bosu nogu na suve grancice. nikakve vidljive staze na nasem putu nije bilo, ali nije bilo ni kakvih, za tajgu uobicajenih, teskoca.

u hodu je ponekad dodirivala ili zivahno pomazila cas listic, cas grancicu nekog zbuna. nagnuvsi se, ne gledajuci, kidala bi nekakvu travku i...i pojela je.

'bas kao zivotinjica', pomislio sam.

kad smo nailazili na bobicaste plodove, anastasija mi ih je pruzala, te sam ih i ja isto tako jeo u hodu. nikakvom se muskulaturom izuzetnom njeno telo nije odlikovalo. uopste uzevsi, anastasija je osrednje telesne gradje. ni mrsava, ni debela. uhranjeno, gipko, veoma lepo telo. ali je snaga u njemu, cini mi se, poprilicna, a reakcije izuzetno brze.

...

uz razgovor smo, nekako neprimetno, prosli vec veliki deo puta. iznenada se anastasija zaustavi, spusti moju torbu pod drvo i razdragano saopsti: evo nas kod kuce!
obazreo sam se oko sebe. nevelika uredna poljana, cvece medju velicanstvenim kedrovim drvecem, ali bez ikakvih gradjevina. cak ni kolibe nije bilo. uopste nicega! cak ni primitivno, privremeno prenociste nisam primetio! a ona se raduje. kao da smo u najudobniju kucu stigli.
- a kuca gde je? kako spavati, jesti, od kise se skloniti?
- ovo je moj dom, vladimire. ovde svega ima.
nejasan osecaj uznemirenosti poce da me obuzima.
- gde je sve? daj cajnik, da bismo barem vodu skuvali na vatri, sekiru.
- cajnik i sekiru nemam, vladimire...vatru bi bilo bolje ne loziti...
- sta govoris? ni cajnik nemas! a ja sam vodu iz flase potrosio. videla si dok sam jeo. cak sam i flasu bacio.samo mi je dva gutljaja konjaka ostalo. do reke ili sela ima dan hoda, a ja sam tako umoran i zedan. gde vodu uzimas? iz cega pijes?

videvsi moju uznemirenost, anastasija se zabrinu, brzo me uze za ruku i povede preko poljane u sumu, usput govoreci: samo se ne sekiraj, vladimire! molim te. nemoj se zalostiti. sve cu uraditi. nece ti biti hladno. hoces da pijes? sad cu te napojiti.

na svega desetak metara od poljane, iza zbunja, pred nama se ukaza omanje jezerce. anastasija hitro zahvati dlanovima vodu i prinese mom licu.
-evo vode. izvoli, popij.
-sta ti je, jesi li poludela? kako se moze piti nekuvana voda iz nekakve sumske bare? ma videla si, flasiranu vodu sam pio. na brodu recnu vodu, cak i za umivanje, kroz specijalni filter propustamo, hlorisemo, prociscavamo ozonom.
- ovo nije bara, vladimire. ovde je cista, ziva voda. dobra! neubijena napola, kao kod vas. ova voda se moze piti, ona je kao mleko majcino. vidi.
anastasija prinese svoje sake licu i popi iz njih vodu.
meni se omaklo:
- anastasija, jesi li ti zver?
- zasto 'zver'? zato sto postelja moja nije kao tvoja? sto nemam auto? uredjaje razne?
- zato sto zivis kao zver u sumi, nista nemas, a cini se da ti se to dopada.
- da dopada mi se da ovde zivim.
- eto vidis, sama si potvrdila.
- mislis, vladimire, da se bitna razlika izmedju coveka i svega zivog na zemlji ispoljava posedovanjem vestacki stvorenih predmeta?
- da! a jos tacnije receno - civilizovanog zivota.
- smatras tvoj nacin zivota civilizovanijim? da, razume se, tako misils. ali ja nisam zver, vladimire. ja sam - covek