|
Poslao: 28 Sep 2007 17:34
|
|
Evo samo nekoliko primera...
Drugarica pravila rodj i kao da nas izvede na splav, nisam htela da idem posto mrzim splavove al ajde drugarica mi je...Kad smo dosli tamo i seli dodje konobar, mi lepo narucimo sta cemo da pijemo i sve ql...i dolazi on opet i donosi pice i krene da prodje pored moje stolice i izruci mi svo pice koje je drzao na ledja, zamisli te tuge...
A kad sam trebala da se upisem u srednju prvi put su se pravile liste zelja i ja sam htela da budem veterinar, a navela sam jos dva smera ukoliko ne prodjem ovamo,mada je to bilo nemoguce jer sam imala 84 boda i mogla sam bilo gde...i sad nastaje drama...odem da vidim dal sam primljena kad ono pise moje ime i prezime i pored toga primljena u prehrambene texnicare,a ja to nisam ni navela, iskreno nisam ni znala sta je to... rekli su mi kako su pri ubacivanju tih sifri u komp u ministarstvu pogresno ukucali umesto devet sesticu...naravno nisu hteli da me premeste, a keva me ubedi da mozda to i nije lose jer kao nije veterinarski smer za devojke, i tako ja zavrsim prehrambeni smer... 
Prosle godine bila motorijada kod nas, i naravno kao i uvek neki rock koncert, masa ljudi... ja vidim druga i potrcim prema njemu i kao budala zakacim za nesto i prospem se pred onom masom...
Sta reci?!
To su samo neki od baxuza koji su mi se desili...vise ne smem ni da pisem posto kako sam pocela ima roman da napisem 
|
|
|
Poslao: 28 Sep 2007 22:29
|
|
Auuuuuuu, pa desava se sta da kazem! 
Svi smo mi na neki nacin baxuzi, neko vise, neko manje. Zar ne? 
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Sep 2007 22:32
|
|
Ne bih da nešto mnogo 'kenjam'... ali da me znate - znali biste da vas neretko 'derem' u baksuzluku... 
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Sep 2007 22:57
|
|
Ma, jok - ono u 'Blogu za pražnjenje' je uglavnom iskazano razočarenje u fakultet i samu njegovu organizovanost; inače, nimalo mi nije žao što studiram Medicinu (i nikada mi ni neće biti žao).
Već rekoh da mi se dva i po meseca 'razvlači' ideja da ne dam uslov za četvrtu godinu - i tako i bi, ponoviću treću; prevashodno svojom odlukom. Jedino mi je žao zbog mojih roditelja, i što im pravim otprilike dodatni trošak, kad sam već mogao (objektivno) da položim i ovu godinu.
Vidite, ja sam sebi 'teram baksuzluk na vodenicu' - pravedan sam (vrlo) na onaj glup, gubitnički način; da objasnim - radije ću naj*ati, nego da pred sobom ispadnem idiot, grešnik (uslovno rečeno).
Uvek je tako bilo... Kad se sprovodi kazna, ja pretrpim više; kad se deli nagrada, meni ide manje... I ne žalim se.
(naprotiv, ponosan sam što sam dobar Čovek - kol'ko god neskroman bio zbog ove izjave)
|
|
|
Poslao: 30 Sep 2007 21:52
|
|
@ MladjaVR
Nadam se da se samo zbog svojih postupaka ne kajes
...a znam da si dobar, to sam vec dosad skontala 
Samo ne treba biti previse posto to ljudi iskoristavaju, kazem to zato sto sam ja nesto slicno tebi i nikad neci nauciti kako treba a kako ne treba s ljudima.
|
|
|
Poslao: 01 Okt 2007 14:10
|
|
N-I-M-A-L-O se ne kajem.
Nekako ('ajde opet da dozvolim sebi da budem pametnjaković rekavši ovo  ), mislim da zaista znam kako treba sa ljudima - i to sa svakim čovekom ponaosob; niko nije isti, ali se prilagodjavam svakome, ipak i sâm ostajući onakav kakav već jesam... (iako će i za mene par ljudi reći različite stvari, kao i za svakog drugog; retko se nadje onaj ko te poznaje u apsolutno svim situacijama - i koji može da ti predvidi [re]akciju i pre samog razvoja odredjene situacije)
Ali je fora u tome što se drugi previše bave sobom... a manje prostora ostavljaju drugima (koji, po-ko-zna-koji-put-ovo-govorim, zaslužuju univerzalnu jednakost!)...
P.S. A često umeju da iskoriste moju opuštenost, neuštogljenost i nikad naglašenu posesivnost - o čemu god da se radi... eto, visoki Moral kojeg se držim mi ne pruža ništa materijalno, čak me umanjuje i u očima drugih, ali meni samom daje spokoj... i ništa mi više ni ne treba...
(dobro, lažem - verovatno ste već skontali šta mi fali)
|
|
