|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Feb 2011 17:29
|
|
rapha ::Najgore je gladovanje. Istina, smršaćeš ali ćeš uništiti organizam. Treba jesti češće a manje. U tome je najveći trik.  Najgore je kada neko trpi glad, ne jede ceo dan i onda dođe kući i "razvali" po hrani. Ništa gore nema.
Gladovanje je neka vrsta religije,ideologije.
Rekoh vec da povremeno gladujem i jako se lepo osecam,
nekako uzviseno. Zasto bi se unistuio organizam gladovanjem? Unistava se preteranim i besmislenim zdranjem.
Ljudi mogu savrseno da funkcionisu i sa sakom pririnca i dve tri vocke dnevno.
Ranije su ljudi postili, barem dva pzta godisnje po 6 nedelja.
Pravi post je gladovanje, a nikako smisljanje i izmisljanje novih
pita i posnih kolaca i raznoraznih majoneza, tako da ljudi koji
kao poste, posle posta imaju i 5-6 kila vise nego pre posta.
Inace, ne drzim nista do tih zdravih saveta prema kojima treba da
jedemo 17 puta dnevno i da dan i noc provodimo smisljajuci sta cemo
i koliko da jedemo.
|
|
|
Poslao: 22 Feb 2011 19:55
|
|
hey, jelkice...been there done that. pre 3 godine sam drzala 2 meseca dijetu UN. Posto si nam na pocetku rekla da si ekspert, znas u cemu je fora, ne moram da objasnjavam.  I ja sam drzala to samo dva,a ne propisana tri meseca i bila sam prezadovoljna. skinula sam 7kg, sto mozda i nije mnogo,ali u odnosu na moju tezinu je u tom trenutku bilo dosta. Nekako je bilo realno. Posle toga se nisam pridrzavala rezima uopste, pila sam i koka kolu i svasta nesto sto ne sme i tek posle 2godine su mi se vratila 2kg. Onda sam ponovila dijetu,ali mesec dana i skinula ta dva kg, koja su me nervirala. 
Ja nisam dovoljno samosvesna ili sta god da budem stalno na rezimu. Jednostavno volim da jedem, uzivam u tome, to je nekako deo mene. Takodje uzivam da pravim hranu za neke mi drage ljude i bas sam dijetu na pocetku dozivljavala kao neku kaznu. Ono sto je mene drzalo je bila cinjenica da ce doci taj famozni 3.dan u UNki kad cu jesti testo & slatkise, pa sam nekako pregurala sve krize.  Ono sto je meni pomoglo je to sto sam pila bas dosta caja, nezasladjenog, kad god sam gladna.
sto se tice fizicke aktivnosti tada nisam vezbala,ali sada vec tri meseca idem na jogu i to mi je bas super. Mozda bi mogla da se raspitas da li negde ima u tvom kraju. To nije bas "klasicna" fizicka aktivnost.
Zelim ti svu srecu u drzanju dijete i da se castis nekim baaash dobrim komadom odece u maju i to u manjem broju. pozz
p.s. nemam sad dovoljno vremena da pisem o tome kako i koliko je gladovanje nezdravo/stetno/ koje sve bolesti donosi,ali ljudi sa time se ne sme igrati!
p.s.p.s. znam da dijete muche telo, iscrpljuju ga, ali ovo sto sam ja drzala nije klasicna dijeta,e nego vise rezim gde unosish sve sto ti je potrebno.ako nekog zanima kuckam l8er o tome.
|
|
|
Poslao: 22 Feb 2011 21:10
|
|
kindergirl ::Zelim ti svu srecu u drzanju dijete i da se castis nekim baaash dobrim komadom odece u maju i to u manjem broju. pozz
Vidiš kako tačno znaš šta mi treba.  Hvala ti kinder, oraspoložio me je tvoj post, baš. 
A što dva kilograma mogu da iznervirajuuuu ženski svet, pa to je strašno. 
Što se tog gladovanja tiče, pošto se povela mala diskusija na tu temu, da kažem nešto. Pretpostavljam kako tu važi ono da je svaki čovek slučaj za sebe. Imam ja komšinicu u kasnim šezdesetim, koja živi na nekim semenkicama i večito integralnom hlebu, voću i povrću. Mršava je, izgleda super zapravo, ali neko bi njen režim ishrane okarakterisao kao gladovanje. Nije to gladovanje, žena je otkrila šta joj i koliko prija, i drži se toga. Nije adolescent u razvoju, i ne mora da vodi računa o ishrani na taj način. I ne bih rekla da je opterećena hranom, ne izgleda mi kao neko ko krišom pati za čokoladom noću. Hoću da kažem, dok ne vršite presiju nad sobom, svojom psihom, dok niste opterećeni hranom, ma kako da živite i ma koliko da jedete, malo ili mnogo, ako ne ugrožavate svoje zdravlje, to je ok. I to "zdravlje" je tako relativan pojam ljudi, da je to strašno. Ali ovde mislim na neko nužno, osnovno značenje te reči.
Ja pokušavam tu opterećenost hranom da prevaziđem. Hrana je užasno važan deo naših života, a u mom je postala mnogo važnija nego što bi trebalo da bude. Odnosno, postala je važna na pogrešan način. Nije to samo pitanje kilograma, to je i pitanje stresa. Počela sam da nabacujem kilograme pre pet godina, odnosno da jedem kako bih ublažila stres, depresiju, probleme. I na stres različito reagujemo, neko se skroz "osuši" (eh), a neko se pretvori u prasence, kao ja. 
Osećam da mi nedostaje ravnoteža, i mislim da će kontrolisanje onoga što jedem uticati na to. Još je rano da javljam utiske, ali osećaj barem nekakve kontrole nad sopstvenim životom, super je osećaj. Problem je što je i jedenje palačinki super osećaj, ali ovako mogu da se nadam dobrom komadu odeće u maju. Zapravo, pun mi orman odeće u koju ne mogu da uđem. 
I fizička aktivnost je super stvar (jes' da potpuno baldišem na petom spratu, ali biće bolje), samo, bez probušene kašike, nema mršavljenja. Barem za mene, ne tvrdim da to važi za svakoga, svuda i uvek. Ja sam pre nekoliko godina pronašla svoju magičnu formulu (a gle čuda, Kinder, to je ta UN varijanta, malo modifikovana, samo što ja nisam znala da se tako zove + pešačenje) i planiram da je ponovim. Odnosno, ponavljam je.
|
|
|
Poslao: 23 Feb 2011 22:45
|
|
@rayela
Ako se posti iz verskih razloga zaista nemam ništa protiv. To je jedan vid discipline i svakako poštujem.
Ako neko posti samo zato što je nabio holesterol i trigliceride, od toga mi se diže kosa na glavi.
Tačno je to što kažeš, može da se funkcioniše neko vreme ali nakon toga dolazi do slabljenja organizma, pada imuniteta..
Organizam se uništava gladovanjem jer su mu potrebni proteini, belančevine, ugljeni hidrati i ostalo što unosimo hranom. Čovek može sasvim dobro da se oseća ako jede normalno i ako ima fizičkih aktivnosti.
Ne treba biti ekstreman. Ne treba gladovati ali ne treba ni preterivati u jelu i piću. Sasvim normalno, jedeš dok se ne zasitiš.
|
|
|
Poslao: 25 Feb 2011 16:21
|
|
U, pa kako ja ovaj blog nisam do sada videla! 
Pa, kako ide?
Ja samo sto nisam pocela
Znas kako... zima je i hladno mi je za dijetu. Jos mi se ne raci da pocnem. Zakazala sam sastanak sa disciplinom negde za pocetak marta.
Evo i mog stava: svako treba da nadje svoj stav
Stvarno, razliciti ljudi, razliciti motivi, razliciti stomaci, razlicite situacije, razlicite udaljenosti do frizidera, razliciti metabolizmi...
Recimo, da ne postoji cokolada, ja nikad problema s tezinom ne bih imala... 
I sta sad meni vredi da recimo poslusam savet iz casopisa i izbacim hleb, kad pojedem maks jednu krisku nedeljno ili da se krecem vise kad sam tek stake odbacila, nema ni mesec dana ili da menjam ishranu kad samo jedem krastavce, paradajze, presne kelerabe i cvekle (nista kinky, imamo kantinu sa "salad-bar" na poslu!)
Nista drugo mi ne preostaje nego da se odreknem ckolade... a cemu onda zivot 
U sve tri svoje trudnoce sam otisla gore po 25 kila. Svaki put je deset otsilo odmah posle porodjaja, deset na dojenje i pet na onu bolnicku, petodnevnu: paradajz, krompir, jogurt, jaja i meso sa grila (tim redom, pa pet dana, nije strasno).
Sem sada  Imam jos pola od nabacene kilaze, i ni malo mi se ne dopada...
No, zato kazem, od marta... i to prvog!
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Feb 2011 18:29
|
|
Tamtitam ::No, zato kazem, od marta... i to prvog!
Neće da valja, prvi je utorak, a utorak je baksuzni dan za bilo kakav početak. 
Tamtitam pita ::Pa, kako ide?
Tamtitam odgovara ::Ja samo sto nisam pocela
To sad važi i za mene. Isprečila se neka pita bundevara između mene i dijete, u nedelju idem na rođendan, a to je prekršaj u najavi... Od ponedeljka nova runda! Eto kakva sam, sve priznam.
Ali pitajte me što češće, zato sam i otvorila blog, da me bude sramota kad me neko pita kako ide, a ja bila nevaljala. Mislim da je to dobar razlog da prestanem da mislim s požudom na kolače, kad se setim ovog bloga.
|
|
