|
|
|
|
|
Poslao: 05 Apr 2013 20:36
|
- 12Ovo se svidja korisnicima: posebna, Dusan, Einmana, mcrule, ThePhilosopher, DreamingStar, Ričard, Mila_90, Red_star_girl, angelika, kaivmair, mpman
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Maj 2013 22:14
|
|
Zove mene snaja da dođem i uzmem nešto što mi je brat kupio u Nemačkoj, a zaboravio da mi preda pre nego je otišao iz Beograda. Kažem - aha, i brzinom munje istrčim iz kuće! Majica? CD? Knjiga? I majica i CD i knjiga? Dobro, ne treba biti alav ni u jelu ni u životu, bilo kakva sitnica bi me obradovala, zaista. Časna reč. Pogotovu što sam majicu već dobila. Stignem ja, uruče mi kesu, bacim (nepristojan) pogled na njen sadržaj... Špageti. Pa dobro, poklonu se u zube ne gleda, ali nije baš došlo dotle da za 'leba nemam, a i da je došlo dotle, na te špagete treba sos neki sa mesom preliti, a da nemam ni za špagete takav poklon bi bio čisto iživljavanje. Razmišljam ja tako, i snaja, valjda zbog mog razoč... hoću reći zbunjenog izraza lica, mi dodatno pojasni da je brat te špagete kupio jer oni imaju neko posebno značenje za nas, za brata i mene. Mislim se, ja sam sentimentalno vezana za sva testa, što li su ovi špageti posebni? Onda u kesi primetim i dva prasenceta od marcipana. I sine mi, Voki Kostić i njegov kuvar! Onaj kuvar koji se u našoj kući čitao i prepričavao godinama.
"Verovali ili ne, svake godine sam odlazio u Italiju da nabavim dobar notni papir i dobre špagete.
Zbog toga smo išli kolima.
Normalno, supruga Vera vozi.
Ona obožava automobile, a ja - špagete.
Jednom se vraćamo.
Ja presrećan. Ostvarila mi se davnašnja želja. Kupio sam sto kila špageta, marke "Cecco" sa slikom žene bez bebe u naručju! Špageti, kao sva testa, pakovani su po pola kilograma. Tačno dve stotine paketa. Toliko paketa odjednom na gomili!
Naslagao sam kao drva u prtljažnik kola.
Carina.
Ja uvek sedim na najopasnijem mestu u kolima. Napred desno.
Ako se desi, ne daj bože, nešto.
Vera uvek vozi. Zato je na manje opasnom mestu.
Carinik prilazi kolima.
Ima li što? Nema!
Vera izlazi, otvara prtljažnik.
Do vrha, kao drva naslagani paketi špageta.
Šta sad? Tako što nijedan carinik nije video. Saginje se prema meni.
Ukipljen sedim sa 130 kila žive vage.
Sve mu je jasno. Hvala vam. Možete ići! Srećan put i prijatno!"
Meni samo nije jasno kako je moj brat zapamtio marku Vokijevih špageta, i kako ih je spazio u supermarketu među desetinama drugih marki!?
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jul 2013 01:31
|
|
"To ne znači da u samoj Engleskoj nema dobrih restorana; naprotiv, ima ih sijaset, i svi su francuski. To ne znači da se Irska ne može pohvaliti ručkom od sedam jela, može, i te kako: šest krigli piva i jedan bareni krompir pride. To ne znači da se Velšani razumeju samo u elfove, uostalom nisu uzalud izabrali za nezvanični grb praziluk, koji teško da ima premca. To znači da su Škoti umeli da odbrane kulinarsku nezavisnost, i to počev od doručka. Treba biti baš tvrdoglav pa da u ranu zoru prezalogajiš prženu usoljenu haringu, izlovljenu u hladnim edinburškim fjordovima."
Genis, "Stočiću postavi se"
"Međutim, njena prirodna dobroćudnost povremeno se graniči sa utopijskim shvatanjima. Ona tu zamišlja kako se britanska nacija s oduševljenjem vraća povrtlarstvu, ma gde da živi. 'Sada bismo mogli da proširimo sliku i u nju uključimo prizor stambenih četvrti sa višespratnicama, gde je svaki balkon ukrašen rastinjem - marmandski i žuti paradajz u saksijama, začini u žardinjerama, tikvice i bundeve koje se uvijaju oko vrata. Unutra bi se mogli gajiti plavi patlidžan, paprike, ljute papričice i bosiljak na pervazu prozora, tegle sa proklijalim semenjem, posude sa slačicom i potočarkom, sa svežnjevima pečuraka i ubledelom cikorijom u mračnim ostavama za metle i sušarama.'
Mora se reči da, dvadeset pet godina nakon što su ove reči zapisane, glavni probleni sa gradskim posedima ne potiču od pogubnih zadaha timijana i bosiljka ili zbog starih gospođa koje se spotiču o veže koje su tikvice napravile preko pločica. Ali možda su pisci kuvara po prirodi skloni da budu optimisti. (Zamislite kuvar iz pera proverenog zanovetala: 'Dakle, mislim da ovo neće uspeti, a i verovatno će imati grozan ukus, ali možda možete, ako vas to ne gnjavi...') Džejn Grigson ne samo da je bila Dobra Stvar lično, bila je pravi uzor. U predgovoru njene Knjige povrća stoji citat Roberta Luisa Stivensona: 'Svaka knjiga je, u intimnom smislu, cirkularno pismo prijateljima onoga ko je piše.' Da: ali one najbolje knjige uveravaju čitaoce koji čak i ne poznaju ovu autorku da su i oni njeni prijatelji."
Barns, "Cepidlaka u kuhinji"
|
|
