|
Poslao: 08 Jul 2013 09:18
|
|
Setih se jednog dobrog vica, ne znam da li ga je ko postavio ovde. Ali se uvek nasmejem kada ga čujem...
Dolazi debela žena kod doktora, od nekih 160 kg, i kaže:
''Doktore, a koliko bih ja trebala da budem visoka u odnosu na svoju težinu?''
Doktor je odmeri pa reče:'' Oko 4m ''
''Eto, znala sam, ja svima vičem da sam niska, a oni meni debela pa debela!'' 
Što se tiče dijeta. Svaka dijeta uspeva, ako je volja jaka.
Inače, po meni najbolja je dijeta ''bušna kašika''. Bez nje, teško da koja uspeva...
|
|
|
Poslao: 08 Jul 2013 12:51
|
|
Sagacity ::Što se tiče dijeta. Svaka dijeta uspeva, ako je volja jaka.
Inače, po meni najbolja je dijeta ''bušna kašika''. Bez nje, teško da koja uspeva...
Istina.
Skoro sam videla reklamu, ne znam sad da li na fejsbuku ili televiziji, za nekakav magični prsten.  Nosiš prsten, i mršaviš. Valjda ima magnete, šta li već. I takve stvari me malo iznerviraju, ali onda se setim svih onih vidovnjaka što su žarili i palili kod nas, i dignem ruke, prestanem da razmišljam o svemu tome. Na kraju krajeva, možda nekome prsten i pomogne, makar kao podsetnik da je na dijeti, umesto vezanog končića oko prsta.
Kažu da je gojaznost bolest koja se leči hranom.
Sad, Garfild i ja bi se možda usprotivili ovom "bolest", ali hrana zaista jeste jedini lek. Samo ne lazanje, nego neka druga hrana, i u nešto manjoj meri nego što Garfild i ja možemo da pojedemo.
A imam i neku blesavu teoriju da se ne može uspešno smršati sve dok čovek ne prihvati sve svoje kilograme, dok ne zavoli sebe baš takvog kakav je. Tek onda volja stupa na scenu. Svako ima neki svoj motiv zašto želi da smrša, ali mi se čini da negativna osećanja prema samom sebi daju loše rezultate. Barem je kod mene tako.
Ja sam sada o-ho-ho debeljuca, ali imam velike planove za leto, i za ovaj blog na jesen. 
|
|
|
Poslao: 08 Jul 2013 14:21
|
|
jelkica7 ::
A imam i neku blesavu teoriju da se ne može uspešno smršati sve dok čovek ne prihvati sve svoje kilograme, dok ne zavoli sebe baš takvog kakav je. Tek onda volja stupa na scenu. Svako ima neki svoj motiv zašto želi da smrša, ali mi se čini da negativna osećanja prema samom sebi daju loše rezultate. Barem je kod mene tako.
Sa ovim se potpuno slažem.
Vezano za ''bušnu kašiku'', govorim iz ličnog iskustva. Nisam debeljuca, ali sam u jednom periodu i to na prve dve godine faxa imala čak 13 kg više nego sada. Jednostavno, razbolela sam se i zbog nekih terapija dobila sam na kilaži.
Problem je nastao tek posle kada sam shvatila da ne mogu lako da se rešim istih. Jednostavno, nisam nešto ''klopala'', ali ''masa'' se nije pomerala. Onda sam se naljutila i otišla kod nutricioniste, napravila neke analize i došla do zaključka, da mi prženo meso, testenine i mlečni proizvodi nisu baš neki ''drugari''. Izbacila sam tu hranu iz svog jelovnika. Jela sam samo bareno meso i to belo, a jednom sedmično i barenu junetinu. Tri puta sedmično sam jela bareno meso, a sve ostalo su bile čorbice i supice od povrća.
Za doručak sam jela obično dvopek i čaj. Između voće, i za večeru voće. S'tim što nisam vodila računa o tome da li ću pojesti dva tanjira kuvanog povrća ili jedan, pogotovo kada je kuvani slatki kupus u pitanju.
Trebalo mi je oko tri meseca da skinem tih 13 kg i nikada se nisu vratili, ali sam bila uporna..
I da, slatkiše nisam okušala...
Eto...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
