|
Poslao: 17 Sep 2007 16:47
|
|
Ja znam par od 30+ koje jos nisu udane jer isto tako cekaju em cekaju...
svrha zenidbe je i imati decu, a sa njima bi trebalo u svakom slucaju da budes gotovoa pre 30-35.. Jedna poznanica se tako udala u 30 i kusur i dobila dete i mislim da se veoma zazalla sto to ranije nije uradila. zeli i jos jedno dvoje dece ali nazalost previse je stara i to onda tesko ide...
Cekati je lepo ali dodje i vreme kada treba da se odlucis. Samo nemoj da se previse dvoumis i cekas do besvesti jer vremena nema toliko dugo kako neki govore.
Moj predlog
Ako je momak ok, znaci nije neki debil koji te maltretira, radan je, postuje te i zeli porodicu i da se za nju zrtvuje a i ti si gotova sa studijama onda se lepo udaj i zdravo. Zivot je pun teskih odluka ali to je normalan deo zivota...
Sa srecom
|
|
|
Poslao: 18 Sep 2007 16:13
|
|
[quote="Morskisrle"]Ja znam par od 30+ koje jos nisu udane jer isto tako cekaju em cekaju...
svrha zenidbe je i imati decu, a sa njima bi trebalo u svakom slucaju da budes gotovoa pre 30-35.. Jedna poznanica se tako udala u 30 i kusur i dobila dete i mislim da se veoma zazalla sto to ranije nije uradila. zeli i jos jedno dvoje dece ali nazalost previse je stara i to onda tesko ide...
Cekati je lepo ali dodje i vreme kada treba da se odlucis. Samo nemoj da se previse dvoumis i cekas do besvesti jer vremena nema toliko dugo kako neki govore.
Cesto me hvata panika kada pomislim da zena ako zeli decu ima ogranicen rok za to. Jeste da imam tek 26, ali vreme tako brzo leti.
Bas zavidim muskarcima, oni mogu dobiti dete i sa pedeset.
Strasno me nervira taj pritisak. Sta ako ja i sa trideset nisam spremna da se udam i da rodim dete?
|
|
|
Poslao: 18 Sep 2007 16:23
|
|
rapha ::Ih bre, imaš tek 26 godina, nema mesta žurbi..  Ako misliš da ne bi mogla da provedeš ostatak života sa njim, moram da te pitam šta onda tražiš sa njim? Pa još četiri godine? Trošiš vreme i sebi i njemu. Ako u tebi postoji promil sumnje da ta veza nema perspektivu moj ti je savet da sa tim odmah prekineš jer će vremenom iz promila ta sumnja preći u procente..
Problem je sto sam jako nesigurna, a cak i da se odlucim da raskinem stvarno ne znam kako bih skupila hrabrosti da to ucinim. Znam da tako trosim vreme i njemu i sebi, ali sta cu, sve se nadam da ce se resiti samo od sebe, to jeste, da ce mi se pojasniti da li zelim da ostanem s njim ili ne.
Što se braka tiče, samo opušteno imaš još dosta vremena da na tenane razmišljaš..
Ovo bas zvuci rasterecujuce, kada svuda oko sebe slusam price kad ce brak i deca, lepo je kad neko kaze "samo opusteno". 
|
|
|
Poslao: 18 Sep 2007 18:48
|
|
Oko cega se dvoumis. Gledaj...ostariti sama je nesto sto ocigledno ne zelis. Ako je taj sa kim si ok i ako nije tip koji ce posle par godina da ode onda nema o cemu da se dvoumis. Cim se udas i eventulano dobijes dete, zaboravices na sve dileme i bices najsrecnija na svetu. Tako ja bar vidim zene oko sebe koje su dobile decu. Brak ne znaci da ces da zivis u zatvoru i da ces izgubiti sve prijatelje. Sve ce ostati isto ali dobices i jos mnogo toga pored.
Niko ko postane roditelj se nije oseca nesrecno tako da nema razloga za srah.
Mislim da je najvaznije oko tvoje dileme da li je taj sa kim si u stanju da ostane sa tobom, posto se desava posle braka i deteta da musko nadje drugu. Ali to ti znas sama pa vidi...
|
|
|
Poslao: 19 Sep 2007 10:48
|
|
a zasto stereotipi...zasto ti moras da budes kao drugi, mozda si ti nesto posebno...ako se dvoumis to nije vredno truda ako zalis da odgovaras okolini onda ok ali zivot zasluzuje vise da se ispuni i ti sa njim....pa sta ako treba da budes i sama bitno je da neces sebi nametati posle krivnju....odrazi se u punoci zivota on je ionako isuvise kratak da posrnes...sretno...
|
|
|
Poslao: 19 Sep 2007 11:49
|
|
bollycao ::Sta ako ja i sa trideset nisam spremna da se udam i da rodim dete?
pa, ništa nemoj da se udaš i rodiš dete! kao da je to neka obaveza?
|
|
|
Poslao: 19 Sep 2007 15:17
|
|
Morskisrle ::Oko cega se dvoumis. Gledaj...ostariti sama je nesto sto ocigledno ne zelis. Ako je taj sa kim si ok i ako nije tip koji ce posle par godina da ode onda nema o cemu da se dvoumis. Cim se udas i eventulano dobijes dete, zaboravices na sve dileme i bices najsrecnija na svetu. Tako ja bar vidim zene oko sebe koje su dobile decu. Brak ne znaci da ces da zivis u zatvoru i da ces izgubiti sve prijatelje. Sve ce ostati isto ali dobices i jos mnogo toga pored.
Niko ko postane roditelj se nije oseca nesrecno tako da nema razloga za srah.
Mislim da je najvaznije oko tvoje dileme da li je taj sa kim si u stanju da ostane sa tobom, posto se desava posle braka i deteta da musko nadje drugu. Ali to ti znas sama pa vidi...
Ne bih zelela da ostarim sama, ali i ne zelim da se zbog te cinjenice udam po svaku cenu.
Citajuci vase postove, a i moje, shvatila sam da se previse dvoumim oko te veze, a ako se vec toliko mnogo lomim ne verujem onda da je to ono pravo. Jer ako ja posle cetiri godine veze nisam sigurna da li zelim brak s njim, onda stvarno treba da sednem i dobro razmislim.
Mislim da je najvaznije oko tvoje dileme da li je taj sa kim si u stanju da ostane sa tobom, posto se desava posle braka i deteta da musko nadje drugu. Ali to ti znas sama pa vidi...[/quote]
Mislim da to niko ne moze da zna. A i ako se stvarno desi da muz nadje drugu, zar se ta zena nece zapitati zasto je onda tolike godine izgubila zbog neke budale? Zar nisu to onda bile promasene godine? Ja stvarno ne znam kako bih se osecala da sam nekome podarila svu svoju ljubav, vreme i zivot a da on posle ode sa drugom. Kada pomislim na takve stvari, pozelim da ne rizikujem i da se nikada ne udam i da uzivam u zivotu sama, ali se onda i zapitam da li zena moze da bude ostvarena i srecna bez dece i muza? Ne bih vise da gnjavim sa mojim bubicama, hvala svima na savetima, verujte mi da su mi znacili. Dalje je na meni da razmislim dobro.
|
|
|
Poslao: 19 Sep 2007 16:18
|
|
Samo mi nikada neće biti dovoljno jasno zašto ljudi teže ka mišlju da je, ako izgube sve značajno što su imali (partnera, dugu vezu posebno), to kraj ili protraćeno vreme...
U skladu sa tim, ja bi trebalo da kažem da sam, u suštini, živeo samo 5-6 godina (imam 21-nu i previše problema/iskustva iza sebe). Ali, verujte, sve što sam imao i izgubio mi jače odzvanja u ušima - one lekcije koje nikada nisam ni želeo da naučim su mi i najdraže...
Prosto, sada znam da mogu bez ikoga/ičega (verovatno ne živeti efikasno, čak više - mizerno; ali bih opet bio živ). I mislite li da nisam dobar Čovek zbog te razočaravajuće spoznaje? Nimalo nisam loš; nimalo.
(a i to je subjektivno, moje parče torte zvane Istina)
Ali, na šta je takvo mišljenje uticalo kod mene? Na to da bih mogao i da se oženim i dobijem decu, ovako mlad..! Ne kažem da je brak neka obaveza - više je običaj, svakako zadržana tradicija; koja upravo zato ima i svoj šmek. Ali je i to zakonsko izjednačavanje partnera privlačno, moram priznati.
I ne bih se preterano kajao (ma, šta pričam - reči 'kajanje' ovde nema mesta) ni da me Ona sutradan ostavi i ode sa polovinom moje Sreće...
Ljudi su previše egocentrični (što i jeste potrebno, ali ne u tolikoj meri!)... Ne želi svaki drugi homo sapiens sapiens da im napakosti ili da ih zaje*e - malo manje brige pri prepuštanju drugima je delimično rešenje problema koji leži u nama samima, mnogo više nego u drugome...
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Sep 2007 18:49
|
|
mene u principu vode osjecaji i ako pocnem da se pitam trebam li nesto uraditi, znaci-ne trebam! znam da vecina ljudi misli da je balans izmedju razuma i osjecaja idealan ali, eto, nismo svi isti.
mene su osjecaju uvijek vodili do neslucenih visina i ponekad bacali i u najdublje ponore. I nikad nisam zazalila! ''In the reflections of my life I see the lessons that I've learned''
tako da, kad bih se nasla u gore navedenoj situaciji, vjerovatno bih pomislila da taj tip nije za mene, i da ipak nije to to cim se ja toliko dvoumim oko toga.
ali to sam samo ja :-)
|
|
