|
(...)
"Kis napraforgo..." Lepi goropadni cvet...
Zbog kog se Sunce s neba spustilo na svet...
Da sazna što u sene glavu okrene?
Da sazna kom se sveti, kad ne gleda za njime ko svi drugi suncokreti?
Malo moje ćudljivo... Pusti šta je bilo, ne budi zlopamtilo,
Obići svet je zbog tog uzbudljivo... Da bi se ovde vratilo...
Digni tu lepu glavu... Pogledaj me bar...
U suzici što blista čuda se trista vide...
Tvoja je sreća samo tvoja stvar...
Al zato tvoja tuga... To je već priča druga... To na moj račun ide.
(...)
Lako je kad te neko ni ne zavoli...
Tad samo tamna strana srca zaboli...
Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli...
Teško je kad Tvoj Neko prestane da te voli...
Djordje Balasevic
Mene ova redovno dotuce... 
Dopuna: 17 Nov 2007 11:32
I ova:
Na jastuku... Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik
Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik
Pod oklopom drhti košuta plaha večno gonjena tamnim obrisima straha
Koja strepi i od mirnih obronaka sna
Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje se život kruni uzalud
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud
Ja znam da vreme ne voli heroje... I da je svaki hram ukaljalo
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo...
Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje
I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje
Al uspevam da još jednom odolim da prošapućem da te noćas ruski volem
Šta su reči... Kremen što se izliže kad tad
Nedostaje mi naša ljubav, mila... A bez nje ovaj kurjak menja ćud
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud
Ja znam da vreme svemu menja boje... I da je silan sjaj pomračilo
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije značilo
Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin
I tad sam svoj... Jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični Harlekin
Ponekad još... Suza razmaže tintu... I ko domina padne zid u lavirintu
Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas
Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje uz moje vene puže stud
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud
Ja znam da vreme uvek uzme svoje... I ne znam što bi nas poštedelo?
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredelo
Djordje Balasevic
|
