|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Jan 2009 11:55
|
|
Znate kako Kinezi kazu, dabogda zivio u zanimljiva vremena..
Ova nasa su previse zanimljiva.
Nije losa Svedska, Sundance.. a kazu da nas i Svedjanke vole.. )
Moglo bi se fino tamo dosadjivati.
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Jan 2009 16:44
|
|
Citat:Gubljenje identiteta nije pitanje nacionalne pripadnosti i adrese nego covekovog karaktera.
Нисам ни ја мислио у контексту националне припадности већ једноставно неког рођења,типа - рођен на Балкану,значи усваја неке њихове културне норме свако ко је иоле провео времена ту.Мислио сам да можда јесте лепа културолошка разлика да кафићи не раде ноћу и да се мораш телефоном најавити кад долазиш баш код сваког и да рецимо у кафићу је обичај да свако плаћа своје пиће...Једноставно та индивидуалност,та "хладноћа" која се упоређује са нашом топлином као балканцима,некоме смета а некоме не... само кажем да није нешто што се може тек тако занемарити.
Citat:Nismo isti- pa neka, neka nas razlicitosti ne uznemiravaju i ne plase.
Слажем се да индивидуалне разлике не треба да плаше људе,али веруј ми,једно је рецимо одгајати дете у земљи где се два мушкарца или две жене љубе (хм али не у образ) на улици.И друга је ствар одгајати некога у земљи где две жене или два мушкарца су у законски легализованом браку.А негде и имају децу.
Мислим да је то за дете мало комплексније од тога што нпр Аустралија и Финска има другу климу него ми и што у Аустралији има градова који су типично раднички у којима нема библиотеке,или су тргови рађени на други начин него код нас.
Једноставно ако се нечије дете роди рецимо у Финској оно ће бити по рођењу финац и онда имамо проблем носталгије,корена сваког и слично што је посебна прича.
Ја и ти говоримо о индивидуалној толеранцији,али да ли та толеранција у свету може да пређе у егоизам ... Неки људи су ми рекли да похлепе има,сад не знам да ли то и из чега настаје.
Наравно проблем потрошачког друштва и друштва које има више новца је и развијенија наркоманија и наравно склоност ка алкохолу као легалној "забави".
Citat:Dovoljno je pogledati pravu opsadu pijaca i radnji, pred Novu Godinu i praznike.. ili ogromne redove i maltene tuce pri otvaranju megamarketa.
Бојим се да је тамо другачији смисао потрошачког друштва него што је смисао код нас.Јер је тамо смисао живота (бар је био) да се накупујеш и да си онда остварио неко своје место у лествици друштва.Бар сам ја то тако разумео.У Америци или било где праве редове,као кад се отварају нови мегамаркети код нас,кад год је распродаја.Али оно - од преподне идућег дана до следећег када се нешто отвара.Но да не скрећемо са теме,што рече неко...
Citat:Da li su to tvoji licni utisci/iskustva (sta se desi sa osobom) ili je to samo neko teoretsko razmisljanje tipa - sta bi bilo kad bi bilo?
Нисам живео.Говорим сведочења људи који јесу.И паралеле типа Аустралија - Беч за сад добро функционишу јер је и једно и друго иностранство и има истих додирних тачака.Тако бар кажу људи који тамо живе.Добро...имају сјајан здравствени систем,али опет неко лепо рече,треба добити визу...
Citat:islio sam dosada, u smislu nekog normalnog zivota, bez stalno nekih suludih desavanja. A kod nas se konstantno desavaju neke ludosti, vec 18 godina.
Слажем се али мени се чини рецимо негде добијеш - негде изгубиш.Рецимо да имаш тамо сталан посао,да је у друштву све океј (што је питање ал ајде...).То друштво је ипак другачије тако да нећеш размишљати о рачунима за струју али ће ти нека други економски проблем бити важнији...
Једноставно мислим да немам ништа против са онима ко се могу уклопити у такво друштво.Надам се да би се и ти могао уклопити.И желим ти то,ако заиста желиш мир.Мада се слажем да се мир треба градити прво изнутра и није везан за то где се неко налази.
Можда често јуримо за "трбухом за крухом" а заборавимо неке друге ствари.Да не кажем "трбухом за мирном државом" ;0) Ако таква уопште постоји! 
|
|
|
Poslao: 21 Jan 2009 20:49
|
|
@diamond, moram te jednom pozvati na kafu, pa da te razuverim
Vidi, zivot u ovakvoj "dosadnoj" zemlji ima i svojih pluseva i minusa. Istina je i da mnogi pate. Mnogi su dosli u godinama kad je vec bilo pomalo kasno za prilagodjavanje, ucenje jezika, lako dobijanje posla, izgradnju mreze prijatelja, poznanika. U nekoliko reci: prekasno za poceti SVE iz pocetka. Neki su se snasli a neki nisu. Ja sam imala tu srecu (a ta sreca me je kostala ponekad magareceg rada) da sam se, mogu slobodno da tvrdim, dobro prilagodila. Ali bila sam svedok pucanja kod mnogih. Ne ide im. Ne mogu svi ljudi da se presadjuju kako kome padne na pamet. Ne ide im jezik, ne razumeju kodekse, struka kojom su se bavili, nista im ne vredi, fale im porodica, rodjaci, previse su nostalgicni, konzervativni, ne radi im se na sebi ... neko ce vec naci milion razloga da bude nesrecan ako bas hoce
I onda ti kojima ne ide... a sta ce, ljudi ko ljudi: zale se. Mogu da razumem. I ja se zalim kad negde lose prodjem. I onda pokusavam da nadjem razloge i alibije u tom necemu, umesto u sebi, sto je najveca greska koju mogu da uradim. ("Cija je bre ovo gitara"  )
Zale se i oni kojima ide. I ja se zalim i kukam, i u Srbiji se ljudi zale, i na Marsu bi se zalili. Narod ko narod. To mu je u opisu radnog mesta.
S tom razlikom sto pecalbarske kuknjave posebno potkerpljuju predrasude koje postoje otkad je izraza "truli zapad".
(hihi, evo pratim rukomet, pobedismo Norvezane. E, pojescu ih sutra na poslu)
@Sneskovicu, jel da da ti ne spamujem blog? 
|
|
|
Poslao: 22 Jan 2009 00:33
|
|
Ehe, Tamti ja cu sve zivce pogubiti zbog tog rukometa.. posle onog s Danskom kad nisam iz koze iskocio, hvala Bogu danas smo bar pobedili, sad malo vadi mast tim Norvezanima..
Promena sredine na svakog razlicito utice. Neko se prilagodi brze, neko sporije, na nekog deluje pozitivno, na nekog negativno, neko se nikako ne prilagodi. Ja sam recimo bas zavoleo Novi Sad, i mada povremeno se zalim, tesko bih ga napustio za stalno, ali voleo bih s vremena na vreme da malo promenim svakodnevnicu.. ja u sustini jako volim prirodu i voleo bi da malcice skoknem na neka divlja mesta, udaljena od civilizacije..
Meni se cini, a imam dosta i rodbine i drugova vani, da je proces prilagodjavanja i uspeha vrlo povezan. One koje ja znam, a uspeli su, ne zale se i ne pate od previse nostalgije. Oni drugi, koji iz raznih razloga nisu zadovoljni, obicno mnogo vise pate od problema nostalgije.
Sad niti su svi balkanci topli, i emotivni, niti su svi napolju hladni i bezosecajniji. To su malo stereotipna misljenja. Ja cak mislim da smo mi kao drustvo, u globalu, postali jako surovi i bezosecajni.
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Jan 2009 16:49
|
|
Citat:@diamond, moram te jednom pozvati na kafu, pa da te razuverim
Μа опуштено,нисмо се добро разумели ...
Стојим ја иза тога што сам рекао,али то није правило већ неки општи утисак... Мислим нису сви људи исти,има нас разних
Citat:Zale se i oni kojima ide.
Οкеј,океј... културно си ми рекла да сам се расписао.Ово је сумирање свега што сам написао  Хтео сам додати да је то да се неко жали не само особина нас већ свих људи.Мислим људи оду у Тунгузију и кажу " wow,овде људи толико личе на нас..." Јес цврц!
Ко да смо ми балканци острво у океану и да је смо толико "јединствени".
Хтедох рећи да свет и све око себе другачије доживљава онај ко је одрастао овде па отишао а потпуно другачије ко је одрастао "тамо негде",односно родио се и одрастао тамо.
Имам утисак да је питање носталгије питање личности као такве,наравно и уз прилагођавање то иде,али прво уз саму личност.Мислим да сви мање или више пате од носталгије неко то има у разумној мери а неко мало и претера.
Што се питања хладноће и топлине као нације тиче,то је само субјективна ствар.Још су у старогрчко време говорили да чулима не треба веровати,"за неког топло,за неког хладно",рекоше...
Ко се родио у Финској рецимо другачије доживљава проблем "хладноће нације" него неко ко је рођен негде другде.
Мислим да колико год ми као друштво били сурови и безосећајни да је то ипак мање од неке безосећајности на западу.
|
|
